|
Poslednji rok za Mađarsku i Poljsku da prime izbeglice
Strpljenje Brisela prema zemljama koje ne žele da prime izbeglice je na izmaku i one su dobile rok do juna da prime tražioce azila iz Italije i Grčke u skladu sa planom usvojenim 2015. U Mađarskoj i Poljskoj nisu impresionirani najavom Brisela da bi protiv njih mogle biti pokrenute procedure za kršenje propisa, i najavljuju da neće postupiti u skladu sa upozorenjem.
"Ovo je poslednje upozorenje", rekao je evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos, predstavljajući trenutni rezultat sprovođenja plana za premeštanje migranata, koji je usvojen 2015. godine kako bi se pomoglo Italiji i Grčkoj koje su najizloženije krizi.
Ovo nije prva pretnja Evropske komisije, ali do sada nisu postavljani rokovi.
"Ukoliko se ništa ne promeni do našeg sledećeg izveštaja u junu, Komisija će bez oklevanja iskoristiti ono za šta po osnivačkim sporazumima Unije ima ovlašćenja i otvoriće procedure za kršenje propisa", upozorio je Avramopulos na konferencji za novinare u Evropskom parlamentu u Strazburu.
Ove procedure mogu da dovedu do procesa pred Sudom pravde EU, i kao ishod da imaju velike finansijske kazne.
"Ne pristajemo na kvote"
"Nije me strah ovih zvučnih najava Komisije", odgovorila je bez oklevanja šefica poljske konzervativne vlade Beata Šidlo (Szydlo), koja je već u fokusu Brisela zbog osporavane reforme o ustavnom sudu.
"Nećemo se složiti sa uvođenjem obaveznih kvota Poljskoj ili bilo kojoj drugoj zemlji EU", dodala je ona.
Ni Mađarska nije prećutala ove pretnje.
"Briselu bi bilo dobro da se koncentriše na zaštitu granica umesto što šiti posledice sopstvenih grešaka", saopštila je vlada u Budimpešti.
Tražeći način da pomogne Grčkoj i Italiji u koju je došlo više od milion migranata 2015. godine, zemlje EU su u septembru 2015. usvojile plan raspodele 160.000 migranata u druge zemlje EU u roku od dve godine. Međutim, ovaj plan premeštanja mogućih azilanata koji je trebalo da predstavlja oličenje evropske solidanrnosti zapravo je pokazao podeljenost između zemalja članica, koje su plan sprovodile sporo, a neke i nikako.
Mađarska i Slovačka su čak pokrenule sudski postupak da ospore ovaj plan.
Tako je do 16. maja ove godine reraspodeljeno samo 18.418 tražilaca azila, od čega 5.711 iz Italije i 12.707 iz Grčke, što je daleko manje od inicijalno planiranih.
"Pozivam Poljsku i Mađarsku, koje do sada nisu primile nijednu osobu, da to odmah počnu da rade", rekao je Avramopulos.
Evropska komisija navodi da su ove dve zemlje, uz Austriju, jedine koje do sada nisu primile nijednog tražioca azila u skladu sa planom iz 2015, čime su prekršile svoje pravne boavete.
Austrija koja je zatražila privremeno izuzeće od ovog plana pozivajući se na to da je prihvatila dosta migranata kao zemlja na takozvanoj balkanskoj ruti, zvanično se obavezala da će preuzeti 50 osboa iz Italije, što je Komisija pozdravila, ali je pozvala tu zemlju da preuzme i migrante iz Grčke.
Strogi kriterijumi takođe problem
Evropska komisija je uputila kritiku i na račun Češke koja nije dala doprinos već godinu dana. Druge zemlje, poput Španij, Belgije, Hrvatske, Nemačke, Rumunije Slovačke i Francuske, trebalo bi da povećaju mesečne obaveze prihvatanja azilanata, navodi Komisija.
Sprovođenje plana, pored protivljenja zemlaja članica, otežavaju i restriktivni kriterijumi za učestvovanje tražilaca azila u programu, budući da mora biti gotovo izvesno da će nakon prebacivanja dobiti azil. Ovo je u slučaju osoba iz Sirije i Eritreje gotovo izvesno, ali su zato Iračani isključeni iz programa prebacianja.
Komisija navodi da u Grčkoj od desetina hiljada migranata samo 12.400 ispunjava ze uslobe. U Italiji, pored 2.500 kandidaza za pemeštanje koji su do sada registrovani, očekuje se registrovanje još oko 700, kao i više od 1.100 koji su ove godine došli u Italiju.
Tako je početni cilj od 160.000 postao nedostižan, a 50.000 mesta od tog cilja je već stavljeno na raspolaganje za prebacivanje Sirijaca direktno iz Tuske, u okviru sporazuma o migracijama koji je postignut sa vlastima u Ankari 2016. godine.
Zlostavljanje izbegličke dece
Broj dece koja su izbegla iz Sirije i koja su doživela neku vrstu zlostavljanja, uključujući i seksualno zlostavljanje, je nesumnjivo visok, ali je sve teže dospeti do njih.
U intervjuu za moldavski servis Radija Slobodna Evropa na to je upozorio Mišel Putires,predstavnik Konvencije Saveta Evrope za zaštitu dece od seksualnog iskorišćavanje i zlostavljanja, osnovane 2010. godine nakon potpisivanja Konvencije iz Lanzarote.
Putires takođe upozorava da veliki broj maloletnika odbija da kaže koliko ima godina, te da se lažno predstavljaju kao odrasla lica:
„To je zato što oni ne žele da budu smešteni u hraniteljskim porodicama, na primer, kao ni u specijalnim centrima za prihvat izbeglica. Moramo imati na umu da su ova deca prošla veoma težak put, u jako teškim uslovima, te da odrastaju brže nego što je to slučaj sa evropskom decom. Zbog svega toga neki od njih su uvereni da će se lakše snaći ukoliko budu sami. Oni dakle veruju da upozorenja na mogućnost seksualne eksploatacije i trafikinga nisu istinita. Zbog toga veruju da bi krijumčarima trebalo da se predstave kao odrasli ljudi.“
Posebno zabrinjava praksa koja se razvila u pojedinim državama Evropske unije (EU) koje su se našle na udaru izbegličke krize, rekla je ekspertkinja Konvencije iz Lanzarote Đoja Skapući. Kao primer navodi mere koje se primenjuju u Mađarskoj:
„Trenutna situacije u Mađarskoj je takva da kada osoba navede da je dete, da je maloletna, primenjuju se posebne provere kako bi se utvrdilo da to zaista i jeste. U toku tog procesa dete ili odrasla osoba ne uživa mere zaštite za maloletnike, zato što po tamošnjim pravilama nije jasno kog je uzrasta ta osoba. To je suprotno pravilima Konvencije iz Lanzarote. Pre nego što se dokaže da je neka osoba punoletna, ta osoba po pravilima Konvencije, mora uživati zaštitu koja pripada deci.“
Skapući upozorava na hronični nedostatak podataka o najugroženijim izbegličkim kategorijama, te ukazuje da se taj problem ne može rešiti bez pomoći adekvatnih državnih službenika.
U tom smislu poziva i nadležne u državama na „balkanskoj ruti“, pre svega, da podstiču izbeglice za prijavljivanje stvarnih podataka o sebi. Samo tako, navodi Putires mogu se otvoriti nove mogućnosti za obimnije pružanje pomoći:
„Turska, na primer, je saopštila da imaju samo 49 dece iz Sirije koji su identifikovani kao žrtve. Ukoliko znamo da se u Turskoj u izbegličkim kampovina nalazi više od milion izbegle dece koja su došla iz Sirije, teško je u to poverovati. Problem međutim nije u Turskoj, već zbog izostanka identifikacije te dece, što se događa iz najrazličitijih razloga. Tako da sa sigurnošću znamo da je puno više dece doživelo zlostavljanje, ali su nepoznata. Ako su nam nepoznata, ona ne mogu biti zaštićena i ne može im se pomoći“.
Sagovornici RSE pozivaju nadležne da obezbede što je moguće veći broj prevodilaca zbog problema koji postoje u komunikaciji sa maloletnicima, kao i posebno obučenih eksperata za pružanje pomoći i razgovor sa decom. Slične treninge, navode oni, trebalo bi obezbediti i za policajce specijalizovane za rad sa izbeglicama, te službenike na granicama.
Izveštaj sa graničnog kamena broj 296
Kapetan Gujanica sa patrolom njegovih vojnika nalazi se u Sektoru B, na granici sa Bugarskom, u selu Donje Gradinje, kod graničnog kamena broj 296, na 40 kilometara od Sofije.
To je samo jedan od sedam sektora duž 560 kilometara granične linije sa Bugarskom, Makedonijom i Crnom Gorom, zemljama preko kojih je najveći broj migranata pokuššavao ilegalno da pređe u Srbiju, pa dalje ka zapadnoevropskim zemljama.
Srpskoj vojsci i policiji u svakodnevnoj patroli duž granice od prošlog juna pomaže i oko 50 kolega iz Francuske, Slovenije, Slovačke, Češke, Mađarske i Austrije.
"Sa pripadnicima policije iz šest zemalja stvorili smo 'neprobojni štit' na tih 560 kilometara državne granice", ističe kapetan Gujanica i dodaje da sada svega desetak migranata dnevno pokuša da uđe u Srbiju.
Ali, kaže, kada primete združene međunarodne snage, odustaju.
Navodi da su međunarodne snage prošle godine sa granice prevezle 1.281
migranta u prihvatne centre širom Srbije.
"Samo u sektoru B, čija je dužina 360 kilometara uz bugarsku granicu, otkriveno je više od 5.652 pokušaja migranata da uđu u Srbiju, a njih 5.325 je odustalo od te ideje, dok je oko 327 upućeno u prihvatne centre širom Srbije", navodi Gujanica.
Prema njegovim rečima, od početka zajedničkog angažovanja VS, MUP-a i inostranih policajaca, uhapšeno je 140 krijumčara koji su pokušali da u Srbiju ilegalno prevezu 1.890 migranata.
U zoni njihove odgovornosti, zajedničke patrole vojnika i policije u tri smene patroliraju po krševitom terenu, a među srpskim snagama, trenutno su i dve pripadnice policije iz Austrije.
"Nakon izdavanja naređenja i davanja instrukcija članovima patrola, vojska i policija, po kiši, snegu i suncu, svakog dana pešače više od deset kilometara, kako danju tako i noću. U ovom momentu, našim jedinicama na ovoj deonici pomažu i dve pripadnice austrijske policije", objašnjava Gujanica.
Najviše uhapšenih krijumčara iz Srbije
Vršnjaci, desetar Bojan Dimitrijević (33) i razvodnik Siniša Jović (33), zajedno "broje sitno" do završetka tronedeljne smene na granici sa Bugarskom.
"Nakon posla, kada završimo osmatranje, vraćamo se u bazu i u suštini radimo sve ono što rade i drugi ljudi, s tim što smo mi nedeljama odvojeni od svojih porodica pa nam je najbitnije da se odmah po završenom poslu čujemo sa suprugama i decom", objašnjava razvodnik i ponosno najavljuje da će za mesec dana njegov dom biti bogatiji za prinovu, još jednog člana porodice Jović.
U početku migrantske krize, kažu u Vojsci, najveći priliv migranata je bio iz Bugarske i Makedonije, a u proteklom periodu ruta krijumčara se promenila i ide preko Kosova i Metohije i Crne Gore ka Raškoj oblasti. "Najveći broj uhapšenih krijumčara je iz Srbije, njih 106, dok su ostali iz Bugarske 16, po pet iz Avganistana, Iraka, Pakistana i po jedan iz Austrije, Moldavije i Holandije", kažu u Ministarstvu odbrane.
Govoreći o strukturi ilegalnih migranata, u Ministarstvu kažu da je najveći broj njih, 60 odsto, iz Avganistana.
"Na osnovu broja migranata koji su upućeni u prihvatne centre, vidimo da ih je najviše došlo iz Avganistana, zatim slede lica iz Sirije 18 odsto, Iraka 11, Pakistana devet, a ostali, migranti iz Bangladeša, Ruande i Nepala, čine dva odsto", navode u Ministarstvu.
U Ministarstvu ističu i da je praksa pokazala da zbog loših vremenskih uslova migranti smanjuju broj pokušaja ulaska u Srbiju, ali kako kažu, dolaskom toplijih dana, može se očekivati da pritisak na državnu granicu bude veći.
|
