|
„DOK#1“ je nastao kao odgovor na potrebe publike da se u Beogradu pojavi festival čiji je program redukovan, saglediv i po meri gledaoca, ali takođe relevantan i aktuelan, svojevrsna „realistična bajka sastavljena od premijernih i već valorizovanih dokumentaraca, početnika i veterana, starih i novih tema i ideja“.
„Došao sam na ideju na oformim festival dokumentarnog filma koji bi prikazivao aktuelne filmove koji još nisu imali premijeru u Srbiji, a koji bi bio tako skrojen da u četiri festivalaska dana predstavi onoliki broj filmova koji može da se sagleda sa stanovišta prosečnog filmskog gledaoca. Festivali se tokom godina razvijaju, šire i postaju nesagledivi, uz druge sadržaje, kao što su marketi, radionice, masterklasovi“, rekao je Toholj u intervjuu za Tanjug.
„DOK#1“ čini 20 dugometražnih dokumentaraca, neki od njih su tek izašli iz montaže, a Toholj posebnu pažnju skreće na selekciju „Prvi korak“ i priliku da gledaoci uporede velike svetske produkcije veterana, filmove koji su se već dokazali na festivalima A kategorije i debitanstka ostvarenja.
On dodaje da bi selekcija „Prvi korak“ u budućnosti mogla da postane takmičarska, a za prvo izdanje je želeo da publika bez tog opterećenja koje ide uz takmičenje gleda i uživa u filmovima. „Praveći odabir pokušao sam da se projektujem u lik prosečnog filmskog gledaoca, da se postavim na mesto nekoga ko bi posle radnog dana otišao u bioskop da vidi film koji nije igrani, već ukorenjen u realnost, a atraktivan za gledanje i to u, možda, najboljim uslovima za gledanje filmova koji postoje u Srbiji“, istakao je Toholj.
Program je podeljen u četiri selekcije: „Vrhunci“ – filmovi koji su bili na velikim svetskim festivalima ili su velike produkcije, „Na ivici“ – ostvarenja koja tretiraju pomalo bizarne protagoniste i teme, „Biografski dokumentarci“ – koji iz posebnog ugla, manipulišući arhivskim materijalom, tretiraju poznate ličnosti, i već pomenuti „Prvi korak“.
Toholj izdvaja dokumentarac koji otvara festival – Zašto smo kreativni? Hermana Vaskea, koji je 30 godina snimao najintrigantnije svetske umetnike i velike umove koji su se usudili da odgovore na pitanje iz naslova filma.
Direktor festivala preporučuje i film Država protiv Mandele i ostalih (Nikolas Šampo i Žil Porte) koji kombinuje rotoskopsku animaciju sa arhivskim audio-snimcima sa čuvenog sudskog procesa na kome su 1964. godine osuđeni Mandela i njegovi saradnici, zatim Bob Lazar: Oblast 51 i leteći tanjiri (Džeremi Kenjon i Lokjer Korbel) i polubiografski film Veština (Metjua T. Bernsa) o jednom od najznačajnijih protagonista tzv. "deathmatch" scene rvanja, a on je srpskoj publici poslao iz Amerike 50 flajera sa svojim potpisom.
Vrlo intrigantan arhivski materijal je, prema rečima Toholja, korišćen u filmu Proslava (Olivije Mejru), koji se bavi dešavanjima iza kulisa modne industrije i radnim danom jednog od najvećih protagonista modne industrije, Iva Sen Lorana.
Tu je i Santjago, Italija (Nani Moreti) o tome kako su italijanske diplomate davale azil Čileanicma za vreme Pinočeovog režima, dirljiva priča Naš tim (Džef i Majkl Zimbalist) o pogibiji igrača brazilskog kluba Šapekoense i Napred, crveni, napred (Nensi Švarcman) o slučaju silovanja koji je dugo zataškavan.
Posebno je interesantna retrospektiva kratkometražnih dokumentaraca Hajrudina Krvavca, poznatog po igranim filmovima Diverzanti, Valter brani Sarajevo i Partizanska eskadrila, a koji za temu imaju dešavanja vezana za obnovu bivše Jugoslavije.
Toholj je najavio tribinu posvećenu ovim dokumentarcima koja će na neki način najaviti i monografiju o Krvavcu koja bi u aprilu trebalo da se pojavi u Sarajevu.
„DOK#1“ će proteći bez srpskih ostvarenja, a Toholj to objašnjava produkcionom prazninom.
„Praktično nijedan dugometražni dokumentarac iz domaće produkcije nije bio završen kada smo pravili selekciju. Imali smo na raspolaganju samo par filmova koji ili nisu zadovoljili kriterijume ili su imali druge planove što se tiče distribucije, tako da je ovogodišnji program lišen domaće produkcije, što će nam, nadam se, publika oprostiti“, rekao je Toholj.
Pošto ove godine neće biti gostiju, organizatori su odlučili da omoguće publici nakon projekcija da putem interneta razgovara sa nekim od autora.
Povratak 166. lista Miroslavljevog jevanđelja u Srbiju
Umro reditelj Dušan Makavejev
Srbija – važna adresa u imeniku filmskih producenata
Zlatno jaje “Kustendorfa” za "All Inclusive"
Preminuo glumac Miodrag Radovanović Mrgud
„Egzit fridom“, kratki film o festivalu
Počeo 12. „Kustendorf”
Kultura je pravi put za regionalnu saradnju
Beogradska filmska scena u novoj 2019. godini bogatija za još jedan festival
Preminuo hrvatski glumac Ivo Gregurević
Preminuo poznati glumac Marko Nikolić
Škabo - Beogradski sindikat: Ne mislim ništa loše o bilo kom protestu protiv nepravde i nasilja
|
