|
Preminuo Dušan Makavejev (1932-2019), legendarni autor koji je pomerio granice filma. Paskaljević: Srpska kultura ostala mu je dužna Cvetković: Živeo na svojoj dalekoj planeti
Film je čudo i čarolija - kad uđeš u film, onda si već na "drugom svetu", i onda konstantno živiš u ta oba sveta. Ta čarolija stalno traje, sve vreme. Često misliš jedno, onda se setiš nečeg drugog, pa poludiš, dopisuješ scenario, da bude bolji, kraći, brži... Na filmu se stalno lome prostor i vreme, i filmadžija mora da živi u svim mogućim prostorima.
Veliki jugoslovenski i srpski sineasta iza koga su ostala remek-dela koja su obeležila i evropski i svetski film, više nije sa nama - Dušan Makavejev (1932 -2019) preminuo je u bolnici u četvrtak uveče, a vest o njegovoj smrti objavljena je u petak. Naš najprovokativniji i najposebniji reditelj i scenarist nije, nažalost, dočekao da krajem februara prisustvuje jednoj značajnoj počasti njegovoj izuzetnoj umetnosti - pre samo nekoliko dana Upravni odbor Jugoslovenske kinoteke doneo je odluku da Svečana sala u Uzun-Mirkovoj ulici ponese ime "Makavejev".
A tu, u našem nacionalnom arhivu, kao kulturna baština, nastaviće da žive njegova izuzetna ostvarenja koja su, već od njegovog prvog filma, dokumentarca "Parada" iz 1962. koji je bio cenzurisan, najavila jedan genijalni filmski dar. Makavejev je bio jedan od osnivača "crnog talasa", zajedno sa "zlatnom generacijom" naših reditelja, Aleksandrom Sašom Petrovićem, Živojinom Pavlovićem, Purišom Đorđevićem..., čiji se filmovi iz tog perioda danas izučavaju i u udžbenicima svetskih filmskih škola. Makavejev je fantastičnim filmskim jezikom i estetikom jednako oštro provocirao i kritikovao i lažnu socijalnu jednakost i političke obmane komunističkih država, i licemerje kapitalizma, o čemu svedoče njegovi filmovi "Čovek nije tica" (1965), "Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT" (1967), "Nevinost bez zaštite" (1968), Sweet Movie (1973), "Montenegro pigs and perls" (1981), The Coca-Cola kid (1985), "Manifesto" (1988), "Gorila se kupa u podne" (1993)...
Odlazak najvećeg srpskog i svetski priznatog avangardnog reditelja rastužio je njegove brojne poštovaoce, prijatelje i saradnike, posebno one kojima je njegova umetnost bila uzor, a kako za "Novosti" ističe reditelj Goran Paskaljević, Maku je srpska kultura ostala dužna.
- Bili smo veoma bliski i mnogo me je pogodila vest o Makovom odlasku. Družili smo se i u Parizu, gde je živeo duže vreme, i uvek sam bio pun poštovanja prema njemu i njegovoj umetnosti. Ali, Makovi filmovi ostaju da traju, jer je on pomerio granice ne samo u srpskoj kinematografiji, nego i u svetskoj, i moram da kažem da mi je jako žao što znam da je poslednjih petnaest godina pokušavao da snimi još jedan film u Srbiji, ali nije dobio podršku. Ostali smo dužni Maku, izgubili smo umetnika koji je u poslednjih gotovo šest decenija bio jedan od najznačajnijih stvaralaca u srpskoj i evropskoj kulturi.
Paskaljević podseća da je Makavejev bio jedan od osnivača Evropske filmske akademije, i uz Ingmara Bergmana njen doživotni počasni predsednik, kao i naše filmske akademije, ali da je u svetu bio mnogo više cenjen nego kod nas.
- Mak je ovde bio zapostavljen, jer smo mi narod koji je jako sklon zaboravu, a njega ne smemo da zaboravimo, jer je ono što je on stvorio u filmskoj umetnosti daleko iznad i same srpske kulture u lokalnom smislu. Makavejevu se divio i poštovao ga je čitav kulturni svet, a ono što sam uvek najviše cenio kod njega je to što Mak nikada nije bio čovek kompromisa. Uvek je sledio svoj instinkt i radio filmove koji su često bili i osporavani, pogotovu kod nas, ali su preživeli, za razliku od onih koji su ga osporavali - kaže Paskaljević.
Svetozar Cvetković je glumac koji je najviše sarađivao sa Makavejevim, uloge koje je odigrao u njegovim filmovima "Montenegro", "Manifesto", "Gorila se kupa u podne" čine i najznačajniji deo njegove karijere.
- Zahvaljujući tome što smo dosta vremena provodili zajedno u tome što smo radili, i zahvaljujući nekoj srećnoj zvezdi koja me je 1971. upoznala sa Makom i njegovom suprugom Bojanom, zbilja sam imao prilike da dotaknem nešto što je strašno retko - genijalnost jednog divnog čoveka, i da učestvujem u realizaciji njegovih ideja. Da sam snimio i samo jedan od njegovih filmova, mogao bih da budem zadovoljan nečim što je moja misija. Osećanje koje nosim jeste da će danas i u svetu i kod nas mnogi pisati o tome ko je bio Makavejev, šta je to što je ostavio, koje su to sve nagrade i titule koje je dobio, pre svega u svetu. Ovde mu je skoro, pred kraj prošle godine, dodeljena titula počasnog doktora u svetu umetnosti, koju zbog bolesti nije mogao ni da primi pa je uručena njegovoj supruzi. Ali, Mak je bio doktor pre svih titula i svih nagrada, zato što ono što je on radio nije bila samo filmska umetnost, nego neka vrsta nauke.
Makovi filmovi su, kako ističe Cvetković, male ili velike doktorske disertacije o ljudskom životu i ljudskoj psihologiji, o kojoj je toliko puno znao, i nad kojom se toliko puta pitao šta je ona zapravo.
- Mnogi će pričati o tome koja je i kakva vrednost ostavljena njegovim delom u našim životima i našoj kulturnoj istoriji, a da i dalje nećemo to razumeti. Razumevanje toga šta je Mak uradio je za neko buduće vreme. Njegovo stvaralaštvo je, po mom osećanju, mnogo značajnije od prvog koraka koji je čovek napravio na planeti koja se ne zove Zemlja, nego Mesec, a planeta na kojoj je Mak živeo je mnogo dalje od Meseca, i na njoj žive bića koja su mnogo bolja od nas.
U sećanjima svih nas Mak će ostati da ga pamtimo i po tome što je i u poznim godinama, do samog kraja, svojim duhom, dobrotom i radoznalošću ostao večni mladić i gospodin našeg grada, koji je svojim prisustvom Beograd činio metropolom.
NIJE STIGAO DA PRIMI NAGRADU FESTA
Veliki Mak, nažalost, neće moći da primi ni nagradu "Beogradski pobednik" na ovogodišnjem Festu, kaže umetnički direktor festivala i direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić.
- I pored toga što je najava celokupnog programa 47. Festa planirana u ponedeljak na konferenciji za novinare, moram da prekršim pravila i saopštim da je ovogodišnji dobitnik nagrade za životno delo upravo Dušan Makavejev. Jedan od svetski najcenjenijih autora svoje generacije nas je napustio, ali njegova dela i dometi, na sreću, ostaju večni. Makavejev će kroz njih nastaviti da živi, i da utiče na nas, kao i na buduće generacije - ističe Pantelić.
Eva Ras: Istinski genije
Volela bih jako makar sada, kada ga više ovde nema, da se prizna da je bio genije i da nije pravio samo dobre filmove nego je uticao na svetsku kinematografiju. U Evropi su ga zvali ocem moderne kinematografije, a tako su pre njega zvali samo Godara. Neka se zna, na ovaj tužan dan, da smo izgubili našeg najvećeg stvaraoca.
Milan Jelić: Nesaporni znalac
Napustio nas je još jedan velikan naše kinematografije. Veliki Mak. Kao mladić sam
dolazio u kino-klub "Beograd", gde su Mak, Aleksandar Petrović, Kokan Rakonjac i Žika Pavlović vodili rasprave o filmu i planirali svoje buduće projekte. Tu sam ga i upoznao. Igrom sudbine, moja poslednja glumačka uloga bila je u njegovoj "Misteriji organizma". Veliki Mak je bio šarmer, duhovit i naravno, nesporni znalac filmske umetnosti.
Goran Radovanović: Važan svima
Svetozar Cvetković i ja smo očekivali da film "Slučaj Makavejev" prikažemo za njegovog života, da mu odamo priznanje dok je bio živ, da mu pokažemo koliko je bio važan svima nama. Užasno mi je teško i žao što on nije doživeo tu zasluženu počast, da vidi salu koja će s ponosom nositi njegovo ime.
Srdan Golubović: Hrabar i neuhvatljiv
Veliki umetnik i divan čovek. Najinspirativniji. Hrabar, neuhvatljiv, svoj. Tragao je za granicama slobode, autorske, društvene i lične. Sloboda ili ništa. Beskompromisan u svom traganju, dosledan u potrebi da uvek bude drugačiji i autentičan.
Vladan Vukosavljević: Oličenje filmskog autira
Bio je oličenje filmskog autora koji ne pristaje na zanatske kalupe, koji pomera granice filmskog izraza. Nemiran i pozitivan, radoznao duh koji nam odavno nedostaje.
novosti.rs
Srbija – važna adresa u imeniku filmskih producenata
Zlatno jaje “Kustendorfa” za "All Inclusive"
Preminuo glumac Miodrag Radovanović Mrgud
„Egzit fridom“, kratki film o festivalu
Počeo 12. „Kustendorf”
Kultura je pravi put za regionalnu saradnju
Beogradska filmska scena u novoj 2019. godini bogatija za još jedan festival
Preminuo hrvatski glumac Ivo Gregurević
Preminuo poznati glumac Marko Nikolić
Škabo - Beogradski sindikat: Ne mislim ništa loše o bilo kom protestu protiv nepravde i nasilja
|
