Središte umetničkih događanja u Beogradu dvadesetih godina 20. veka bio je intelektualni krug umetnika koji su se okupili oko časopisa "Zenit". Zenitisti su imali odlučujući uticaj na formiranje modernizma u Srbiji. Osnivač i ideolog pokreta i časopisa "Zenit" bio je Ljubomir Micić, pesnik, kritičar i polemičar, stub i predvodnik jugoslovenske avangarde. Prvi broj "Zenita" objavljen je u Zagrebu 1921., a redakcija je već 1923. zbog oštrih reakcija u javnosti bila prisiljena da se preseli u Beograd. Micić je bio kontroverzna ličnost. Beskrupulozni polemičar, sa stavovima koji su doveli do narušavanja odnosa sa Milošem Crnjanskim, Rastkom Petrovićem, Dušanom Matićem, Stanislavom Vinaverom, Boškom Tokinom.
"Zenit" je okupio beogradske i zagrebačke progresivne umetnike. Izražavao je stav prema Evropi, za koju su zenitisti smatrali da se nalazi u stanju duboke stagnacije. Kriza evropske civilizacije i vrednosti bila je aktuelna i sveobuhvatna, a zenitizam je kritikovao ovakvo stanje, za koje je smatrao da je nastalo prvenstveno u evropskoj kulturi, a potom i u evropskom društvu. Stavovi zenitista bili su usmereni i protiv evropskog racionalizma, jer je po njima "racionalizam krut i besciljan", a na osnovu njega nije moguće pronaći pravce izlaska iz civilizacijske krize Starog kontinenta.
U "Zenitu" su objavljivani radovi najznačajnijih evropskih stvaralaca i likovnih umetnika toga doba, među kojima su bili tadašnji nosioci kulturnih i civilizacijskih događanja i promena: Laslo Moholji-Nađ, Pablo Pikaso, Vasilij Kandinski, Rober Delone, Lajoš Kašak, Aleksandar Arhipenko, Karel Tajge, Kazimir Maljevič, Aleksandar Rodčenko, Alber Glez, Vladimir Tatljin, Vladimir Majakovski, Sergej Jesenjin, Boris Pasternak, Ilja Erenburg, Hervart Valden, Valter Gropijus, Hanes Majer, Maks Žakob, Filipo Tomazo Marineti, El Lisicki i drugi.
Prvi arhitektonski projekat koji je objavljen u "Zenitu" bio je "Spomenik Trećoj internacionali" Vladimira Tatljina. Slede planovi "Zeniteuma", koje je napravio Jo Klek (na slici). Programski tekst zenitističke arhitekture, objavljen u broju 37 pod naslovom "Beograd bez arhitekture", napisao je Ljubomir Micić. U broju 40 iz 1926. objavljen je tekst Valtera Gropijusa "Internacionalna arhitektura" i prikaz osam Bauhausovih knjiga. Značajna je saradnja zenitista sa italijanskim futuristima, pre svega sa F. T. Marinetijem.
Posle niza skandala, časopis "Zenit" je ugašen 1926, a formalni razlog zatvaranja bile su osude časopisa i Micića zbog "boljševičke propagande i pozivanja građana na komunističku revoluciju". Sudski gonjen, Micić je prebegao u Pariz. Umro je u staračkom domu u Kačarevu 1971. Njegovo ime i pokret zenitizam nisu našli mesto u Krležinoj "Enciklopediji likovnih umetnosti" u izdanju Jugoslovenskog leksikografskog zavoda šezdesetih godina.
