Uprkos brojnim sličnostima koje super-Zemlje, protoplanete mnogo veće gustine, imaju sa našom planetom, pred astronomima je težak zadatak otkrivanja mesta u univerzumu koja će biti nastanjiva za čoveka.
Koristeći svemirske teleskope, kao i opservatorije na Zemlji, astronomi su pronašli brojne svetove koji na prvi pogled imaju sličnosti sa našom planetom. Nekoliko njih su čak u „nastanjivoj zoni“, gde je temperatura takva da je voda u tečnom stanju, što ih na prvi pogled čini primarnim ciljevima u potrazi za životom u univerzumu, piše portal Astronomy.com.
Tim austrijskih naučnika proučio je kako nastaju ovi svetovi i ukazao da mnogi od njih mogu biti nemilosrdnije, nego što se verovalo.
Otkrili su da planete koje nastaju iz manje masivnih jezgara mogu postati benigno stanište za život, dok veći objekti umesto toga završavaju kao „mini-Neptuni“ sa debelom atmosferom i verovatno ostaju „sterilni“.
Istraživanje je vodio doktor Helmut Lamer iz Instituta za istraživanje svemira (IWF) Austrijske akademije nauka.
Veruje se da se planetarni sistemi, uključujući i naš Sunčev sistem, formiraju iz vodonika, helijuma i težih elemenata koji orbitiraju oko zvezde domaćina u takozvanom protoplanetarnom disku.
Prašina i stenoviti materijal se potom grupišu, vremenom stvarajući kameno jezgro koje će predstavljati planete.
Gravitacija ovih jezgara privlači vodonik iz diska, od kojeg deo nestaje zbog ultraljubičastog svetla mlade zvezde oko koje orbitiraju.
Doktor Lamer i njegov tim modelovao je ravnotežu hvatanja i uklanjanja vodonika za planetarna jezgra između 0,1 i pet puta veća od Zemljine mase, lociranih u nastanjivoj zoni suncolikih zvezda. Njihovim modelom, otkrili su da protoplanete Zemljine gustine, ali sa upola manjom masom neće uhvatiti dovoljno gasa iz diska.
U zavisnosti od diska, i pretpostavljajući da mlada zvezda ima daleko svetlije ultraljubičasto svetlo od današnjeg Sunca, planetarna jezgra slične mase poput Zemljine mogu da uhvate, ali takođe i da izgube svoj deo vodonika. Međutim najmasovnija jezgra, slična super-Zemljama, pronađena oko mnogih zvezda, zadržavaju skoro sav svoj vodonik.
Ove planete završavaju kao „mini-Neptuni“ sa daleko gušćom atmosferom od naše planete.
Rezultat ukazuje na to da za neke skoro otkrivene super-Zemlje, poput planeta „Kepler-62e“ i „Kepler-62f“, lokacija u nastanjivoj zoni nije dovoljna da ih učini nastanjivim.
„Naši rezultati ukazuju da svetovi poput ove dve super-Zemlje mogu uhvatiti količinu vodonika jednaku 100 do 1.000 puta veću od Zemljinih okeana, ali mnogo manji procenat toga tokom svog trajanja. Sa tako debelom atmosferom, pritisak na površini bi bio ogroman, što bi život učinilo praktično nemogućim“, kaže doktor Lamer.
Otkrića super-Zemalja niske ili jednake gustine idu u korist ovom istraživanju.
Naučnici će morati da ulože još veći napor kako bi pronašli mesta gde život može biti pronađen. Reč je o teškom zadatku za astronome uprkos tome što će koristiti džinovske teleskope, predviđene za korišćenje u narednoj deceniji.
