Novi supersudarač, daleko veći od LHC-a, trebalo bi da bude izgrađen oko Ženeve u dužini od 100 kilometara, poručuju stručnjaci Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN). Budući da još nije doneto konačno rešenje o izgradnji, Japan i Kina su ponudili svoje teritorije za najveće naučno postrojenje na svetu.
Stručnjaci Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN), planiraju da izgrade novi podzemni sudarač subatomskih čestica koji bi bio četiri puta veći od postojećeg Velikog hadronskog sudarača (LHC).
Oni predlažu da se probije podzemni tunel, dug 100 kilometara koji bi kružio oko Ženeve.
Tunel bi se protezao od Alpa na istoku, do planine Jura na zapadu, a prolazio bi čak i ispod Ženevskog jezera.
Kako prenosi Bi-Bi-Si, stručnjaci CERN-a održali su prošle nedelje sastanak na kojem su razmotrili planove o izgradnji novog supersudarača, daleko većeg od LHC-a koji je sa svojih 27 kilometara trenutno najveće naučno postrojenje na svetu.
Generalni direktor CERN-a, doktor Rolf Hojer, rekao je da je došlo vreme da se razmisli o novom postrojenju, iako je LHC operativan tek nekoliko godina.
„Potrebno je planirati mnogo unapred jer su naši projekti ambiciozni i zahtevaju puno istraživanja i razvoja“, rekao je doktor Hojer, navodeći primer LHC-a o kojem je počelo da se razgovara još 1983, a u funkciji je tek tri godine.
CERN-ov tunel od 100 kilometara samo je jedan od predloga koji će biti razmatrani u budućnosti.
Japan i Kina su zainteresovani da se na njihovoj teritoriji izgradi džinovski međunarodni kolajder.
Osim o veličini i lokaciji novog projekta, čiji je cilj da se postignu energije osam puta veće od energija u LHC-u, stručnjaci će raspravljati i o tipu čestica koje će se sudarati u njemu.
Cena izgradnje novoga supersudarača nije poznata. Doktor Hojer je samo u šali rekao da će biti mnogo jeftiniji od železničkog tunela ispod prevoja San Gotard na kojem se radovi upravo privode kraju i koji će biti najduži tunel tog tipa u svetu. On je svim učesnicima projekta savetovao da ne iznose nikakve brojke u javnosti.
„Bilo koja procena koju biste spomenuli bila bi pogrešna, a što je najgore, bila bi zauvek zapamćena“, istakao je doktor Hojer koji se nada da će projekat privući partnere iz celog sveta.
Prva faza projekta, u kojoj bi se razmatrala izvodljivost ponuđenih predloga, trebalo bi da traje oko pet godina.
Za to vreme stručnjaci će raspolagati i novim podacima iz LHC-a, na osnovu kojih bi u sledećih pet godina, trebalo doneti odluku o lokaciji, konceptualnom dizajnu i tehnologiji novog sudarača, kao i obezbediti međunarodnu podršku i finansiranje.
Uz još 10 godina za izgradnju i instaliranje opreme, nova mašina bi mogla da bude operativna 2035. godine, kada LHC bude odlazio u penziju.
