Tim naučnika iz Stanforda nedavno je napravio proboj. Nakon godina pokušaja da se stvori nova generacija litijum-jonskih baterija koje koriste energetski efikasan silikon za održavanje naelektrisanja, pronašli su tajnu pobedničkog dizajna na najneverovatnijem mestu - plodu nara.
Problem sa korišćenjem silikona u baterijama je dvojak. Prvo, materijal bubri i lomi se u toku punjenja. On takođe teži da reaguje sa elektrolitima baterije, čime se preliva preko kola. Međutim silikon takođe može da uskladišti deset puta više naelektrisanja, od postojećih punjivih litijum-jonskih baterija.
Kako bi izbegli trošenje materijala, naučnici Stanforda su dobili inspiraciju iz načina na koji se semenje nalazi zbijeno u plodu.
Odlučili su da koriste silikonske nano-žice koje su suviše male da puknu i oblože ih ugljeničnim „žumancetom“, koje bi omogućilo delimično bubrenje.
Žumanca bi potom bila raspoređena poput semenja nara kako bi dobro sprovodila struju, bez izlaganja silikona. Nova, narom inspirisana geometrija radi dobro.
„Iako još nekoliko izazova predstoji, ovaj dizajn nas približava korišćenju silikonskih anoda u manjim, lakšim i jačim baterijama za proizvode poput mobilnih telefona, tableta i električnih automobila“, rekao je profesor Ji Cui.
„Eksperimenti su pokazali da naše narom inspirisane anode rade sa 97 posto kapaciteta čak i nakon 1.000 punjenja i pražnjenja, što ih stavlja u željeni opseg za komercijalne operacije“, dodao je Cui.
