Devetočlani tim naučnika iz celog sveta sa profesorom Dejanom Milojčićem na čelu istraživao je kako će se razvija IT sektor do 2022. godine. Sa druge strane, pokazalo se Srbija nema dovoljno stručnjaka iz oblasti IT menadžmenta i da se rezultati naučno istraživačkog rada ne primenjuju u privredi i ne koriste za unapređenje obrazovnih programa.
Kako će se razvijati računarske nauke i informacione tehnologije do 2022. godine? To je istraživao devetočlani tim naučnika iz celog sveta sa profesorom Dejanom Milojčićem na čelu. Reč je o stručnjaku iz Srbije koji živi i radi u Silicijumskoj dolini, a od Nove godine predsedava Društvu za računarske nauke. To je najbrojniji odeljak Instituta elektro i elektronskih inženjera, najvećeg i najuticajnijeg inženjerskog udruženja na svetu, na čijem je čelu bio Mihajlo Pupin, a potpredsednik svojevremeno i Nikola Tesla.
Predviđa se da će trodimenzionalno štampanje potpuno promeniti način proizvodnje. Računari će postati mnogo moćniji, tehnologije koje danas postoje biće znatno unapređene, posebno računarska biologija, bioinformatika.
Korisnici u celom svetu biće umreženi i biće im omogućene nove usluge.
Profesor Milojičić objašnjava da će, na primer, analiza podataka omogućavati zdravstvenu dijagnozu u kombinaciji sa nanotehnologijom.
"Moći ćete da pijete tabletice koje će da analiziraju vaše zdravlje i moći će da vam preporuče kakve kombinacije preparata da uzimate", precizira profesor Milojičić.
Istraživanja pokazuju da je broj stručnjaka iz oblasti IT menadžmenta u Srbiji nedovoljan i da se rezultati naučno istraživačkog rada ne primenjuju u privredi i ne koriste za unapređenje obrazovnih programa.
Tokom 2012. godine u Srbiji se za studije iz oblasti informatike opredelilo više od deset odsto brucoša - njih oko 5.500.
Profesor Radivoje Mitrović sa Mašinski fakulteta u Beogradu kaže da je razvojni potencijal ogroman, ali da Srbiju muče isti problemi kao i većinu manje razvijenih zemalja pa i EU.
"To je dramatičan jaz između istraživanja s jedne i razvoja društva uključujući privredu s druge strane. Mi vrlo malo rezultata naučnih istraživanja implementiramo", napominje pofesor Mitrović.
Poslednje dve decenije iz Srbije je otišlo između sedam i 10 hiljada visokoobrazovanih koji rade u naučnoistraživačkom i nastavnom sektoru i koji danas zauzimaju najprestižnija mesta u svetskim istraživačkim centrima.
Profesorka Marijana Despotović Zrakić, šef Katedre za elektronsko poslovanje Fakulteta organizacinih nauka, kaže da veze sa njima održavaju preko preko posebnih sistema na društvenim mrežama.
"Implementirali smo sistem za upravljanje odnosima sa studentima gde imamo detaljne informacije gde su zaposleni, kako rade", objašnjava profesorka Despotović Zrakić
Prošle godine zvanično je evidentiran izvoz softvera od oko 300 miliona evra, a izvoz na crno dvostruko je veći. Procenjuje se da bi u narednih 5 godina izvoz softvera mogao da dostigne tri milijarde evra.
