Šestoro svetskih stručnjaka na američkom univerzitetu, među kojima je i Srbin, doktor Vladan Vuletić na pragu su da naprave kvantni računar koji bi u sekundi mogao da uradi ono za šta bi klasičnom računaru trebalo hiljadu godina.
Istraživači razvijaju kvantni kompjuter više od 3 decenije. Taj poduhvat se pokazao veoma kompleksnim. Na ideju o ovakvim računarima prvi je došao američki nobelovac i fizičar Ričard Fajnman 1982. godine. O tome da su sada na dobrom putu da naprave savršen kvantni računar, informacije stižu od najvećih svetskih proizvođača.
Naučnici iz IBM -a napravili su prvi kvantni kompjuter uz pomoć nuklearne magnetne rezonance. Američka agencija za nacionalnu bezbednost pokušava da napravi kvntni super kompjuter koji bi mogao da probije svaki tip kriptografske zaštite.
Šestoro svetskih stručnjaka na američkom univerzitetu, među kojima je i Srbin, doktor Vladan Vuletić na pragu su da napave kvantni računar koji bi u sekundi mogao da uradi ono za šta bi klasičnom računaru trebalo hiljadu godina. Kanadska firma D-Wave proizvela je dva komercijalna kvantna računara. Jedan se sada nalazi u grupi Lokhid Martin, dok su drugi kupili Gugl i NASA.
Testiranja ovih komercijalnih super računara pokazala su da obavljaju zadatke 3.600 puta brže od normalnih kompjutera, a naučnici se nadaju da će moći da ih koriste za pronalaženje novih lekova, borbu protiv klimatskih promena i bolju robotiku. Rade slično kao ljudski mozak, ali bez ljudskih grešaka.
U svakom od stotinu testianja problem je bio rešen za pola sekunde dok je najbržem Pi-Si računaru trebalo oko pola sata da dođe do rešenja. Ovi računari pružaju mogućnost meteorolozima da bez greške prognoziraju vreme za nekoliko meseci unapred.
Kvantni kompjuteri koriste kvantna svojstva mikročestica. Njihove osnovne jedinice su kubiti ili kvantni biti, koji za razliku od običnih bitova istovremeno imaju vrednost i 0 i 1. Uvedeni u radno kvantno stanje, koje traje milioniti deo sekunde za koji obrade stotine operacija, postaju srce mašine budućnosti. Dobar primer je kvantni algoritam Šorov koji bez problema dešifruje bankovne račune, šifre mejl naloga, vojne i državne tajne.
Biografija
Vladan Vuletić je diplomirao i doktorirao u Minhenu u Nemačkoj, kod prof. Teodora Henša koji je 2003. godine dobio Nobelovu nagradu za fiziku. Na Univerzitetu Stenford, u Kaliforniji, radio je sa Stivenom Čuom, dobitnikom Nobelove nagrade za fiziku 1997. godine. Vuletić je 2000. dobio profesuru na Stenfordu i MIT-u, a 2003. godine je prešao na MIT (Massachusetts Institute of Technology). Rođen je u Peći, odrastao u Nemačkoj. Sarađuje sa naučnicima iz Srbije.
