Naučni projekti koje finansira država, ugovori sa privredom i izdavanje udžbenika vrlo verovatno će u narednom periodu da se sa državnih fakulteta presele na privatne. Tako bi državni univerziteti mogli da ostanu bez velikog dela prihoda, padao bi im rejting. A za situaciju u kojoj je prednost data „Singidunumu“, „Megatrendu“ i ostalim privatnicima kriv je novi Zakon o umenjenju neto prihoda u javnom sektoru, koji je stupio na snagu od Nove godine.
To je zakon po kojem se plaća solidarni porez od 25 odsto na prihode veće od 100.000 dinara. Ne bi se niko bunio da se to odnosi samo na profesorske plate. Ali obuhvaćeni su i projekti koje finansira EU i u kojima ne može da se opravda stavka poreza od 25 odsto. Tu su i ugovori sa privredom, kojih će verovatno biti sve manje, jer će zbog poreza, koji privatni fakulteti neće plaćati, njihove ponude biti povoljnije.
- Ovo je direktna protekcija privatnih fakulteta. Profesori će ostajati da rade na državnim, a projekte će prijavljivati preko privatnih, jer će se to svima više isplatiti - napomenuo je prof. dr Miloš Arsenijević, dekan Filozofskof fakulteta Univerziteta u Beogradu, na sednici Senata UB. - Izračunali smo da kada se profesoru obračuna solidarni porez na sva primanja, on će državi morati da vrati otprilike isto onoliko koliko je dobio za naučni projekat koji radi. Ljudi će imati sve manje interesovanje za nauku, jer neće imati nikakvu zaradu.
Sličnog mišljenja su i ostali dekani, ali i rektori državnih univerziteta, koji su pisali ministru Lazaru Krstiću i tražili da se nepravda ispravi. Suština Zakona, kažu, bila je da se budžet više puni, a ako fakulteti izgube sve sopstvene prihode, neće imati čime da pune ni svoju, a samim tim ni državnu kasu.
- Imali smo sastanak sa ministrom finansija. Pokušali smo da objasnimo da će ovakim oporezovanjem novac otići sa fakulteta, pa da ga neće ni država dobiti. Odgovor je bio da je to porez solidarnosti i da mora da se plaća - rekao je prof. dr Vladimir Bumbaširević, rektor Univerziteta u Beogradu. - Obećali su nam ipak da će izmeniti pravilnik i da će od solidarnog poreza biti izuzeti međunarodni projekti i oni koje finansira privreda.
Ako to ne bude učinjeno, objašnjava za „Novosti“ prof. dr Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta, mnogi fakulteti izgubiće trku sa konkurencijom.
- Naš fakultet radi za privredu, recimo, različita softverska rešenja. Sa novim porezom moraćemo da podignemo cene - napominje prof. Kovačević.
On kaže da bi jedna od dalekosežnih posledica mogla da bude i poskupljenje školarina.
Još jedan problem je finansiranje saradnika na naučnim projektima Ministarstva prosvete. Fakultet sme da angažuje samo deset odsto spoljnih saradnika u odnosu na broj stalno zaposlenih.
- Cela situacija je apsurdna, jer ovaj zakon ne može ni tehnički da se poštuje. Dekane tera da ga krše. Na projektima Filozofskog fakulteta angažovano je 300 ljudi koji nisu naši zaposleni, a ako poštujemo Zakon smelo bi da ih bude samo 43 - objašnjava prof. Arsenijević. - Nama Ministarstvo prosvete redovno uplaćuje zarade za tih 300 ljudi, a ja sada ne smem da im to isplatim, jer ću prekršiti zakon. Smem samo da dam plate za 43.
ODLAZE AUTORI UDŽBENIKA
- Bilo je potrebno 20 godina da privolimo sve profesore da udžbenike izdaju na fakultetu, od čega imamo značajna sredstva. Već imam najave autora da će zbog ovog poreza otići kod privatnih izdavača - objašnjava prof. dr Branislav Boričić, dekan Ekonomskog fakulteta UB. Slična je situacija i na Pravnom, gde su neki profesori najavili da neće više štampati knjige na fakultetu.
