|
Umesto sa konkurentima, predsednički kandidat nastavlja polemiku sa predsednikom susedne države. Počelo je od izjave Miroslava Škora da Srbija treba da plaća ratnu odštetu i odgovora Aleksandra Vučića da Srbija gleda u budućnost.
"Mislim da nema te budućnosti bez čiste prošlosti, što god gospodin Vučić govorio. Kada bude spreman doći u tu budućnost, ja ću ga tamo čekati s istim svojim zahtjevom", ponovio je Škoro.
"O budućnosti uvek pričaju oni kojima je čista prošlost, a inače o budućnosti najmanje pričaju i na prošlost se vraćaju oni kojima je savest nemirna i koji imaju nešto da operu u prošlosti. Što se Srba i Srbije tiče, malo toga imamo da peremo, nismo mi ni anđeli ni sveci, ali u odnosu na njih – i anđeli i sveci", uzvratio je predsednik Srbije.
Škoro, inače nezavisni kandidat poznatiji po pesmama i kumstvu sa Tompsonom, nije usamljen u stazi kojom trči predsedničku trku. Grabar Kitarovićeva, čija se zvanična kandidatura još čeka, najavila ju je baš za 24-godišnjicu "Oluje" – kada je u govoru pominjala velikosrpsku agresiju, ali ne i srpske žrtve. Nije bila dovoljno glasna ni kada su, nešto kasnije, u okolini Knina napadnuti Srbi. Kao razlog, mnogi su videli predizbornu kampanju.
"Svuda je to bitno, domoljublje je jako bitno i bitan deo agende. I čak imate kod Zorana Milanovića, koji je u suštini kandidat levice, čak se sada u njegovom izbornom štabu formuliše jedna ideologija gde su levica i domoljublje na neki način integrisani", objašnjava novinar Zoran Panović.
"Verovatno izborni timovi procenjuju da tu mogu košarkaškim rečnikom zaraditi lake poene bez puno muke i nauke. Dovoljno je, zapravo, da kažu da štite nacionalne interese nasuprot Srbije ili Srba i odmah deo javnosti na to pozitivno reaguje", tvrdi predsednik Srpskog narodnog vijeća Boris Milošević.
Istraživanje tamošnjeg javnog servisa pokazalo je da kao krivca za poslednje zaoštravanje odnosa najviše građana Hrvatske vidi Srbiju i njenog predsednika, a ubedljiva većina ne slaže se sa izjavom Milorada Pupovca da Hrvatska postaje faktor nestabilnosti u regionu.
Rezultatu je prethodilo to što je Pupovac zbog svojih izjava bio na meti hrvatske javnosti, političara, koalicionih partnera iz HDZ-a, pa i predsednice koju će ta stranka ponovo kandidovati.
"Ta politika je kratkoročno možda dobra za te kandidate, ali dugoročno je loša i za klimu u Hrvatskoj i za međudržavne odnose i loša je svakako za Srbe u Hrvatskoj, jer teško je nositi etiketu koja je loša Srbima u Hrvatskoj, ali isto tako pogoršava i stanje hrvatske zajednice u Srbiji", smatra Milošević.
Može li zaokret u odnosima da se očekuje posle izbora, upitno je za naše sagovornike. Uz svetle primere dobrih odnosa i konstruktivnih razgovora bivših i sadašnjih predsednika, podsećaju i da se nije otišlo dalje od toga.
"Ono što je jako tužno to je da su Srbija i Hrvatska propustile šansu da budu Francuska i Nemačka ovih prostora, ali nisu propustile šansu da budu Indija i Pakistan ovih prostora", ističe Panović.
Datum izbora u Hrvatskoj još se ne zna, ali da se sada održe najviše glasova – po anketi HRT-a – imala bi Grabar Kitarovićeva, potom Milanović, pa Škoro.
Goldštajn: Ustaški pozdrav je nacistički, a ustaše su banda
Migranti: Policija Hrvatske nas tuče motkama
HRW traži od hrvatske predsednice da zaustavi nasilje prema migrantima
Hoće li se Zagreb protiviti slovenskom prijedlogu o Frontexu na granici?
Zoran Milanović će se kandidovati za predsednika Hrvatske
Merkel: Načelno podržavamo evropsku perspektivu Zapadnog Balkana
Pomen jasenovačkim žrtvama – opet u dve kolone
Agrokor od danas više ne postoji
Što s Bleiburgom nakon negativnog stava Katoličke crkve u Austriji?
Spor Srbije i Hrvatske oko granice – pozicije i dalje udaljene
Levičari pozivaju na protest protiv političke represije u Hrvatskoj
|
