|
Srbi nerado idu kod lekara, ali se ne boje starosti
Berlin– Za 28 odsto Evropljana dnevna doza vitaminskih pilula je sastavni deo života. Poljska je evropski predvodnik u pogledu potrošnje suplemenata: četiri od deset ljudi ih redovno uzima. Zašto? Istraživanje koje je kompanija „Štada” obavila u devet zemalja pokazalo je da se niko ne boji starenja više od Poljaka (67 odsto ispitanika), što je znatno više u poređenju sa evropskim prosekom, koji iznosi 55 odsto. Najčešća briga je zapravo strah od zavisnosti od drugih u starosti, ali Poljaci se posebno plaše i „propadanja” tela, pa žele da budu u boljoj formi i zgodniji od svojih sunarodnika, kojima poprilično zavide. Čak 66 odsto anketiranih stanovnika u ovoj zemlji otvoreno priznaje da je to istina. Za razliku od njih, Srbi imaju najniži nivo straha od starenja (27 odsto). Interesantno je i da žitelji naše zemlje pružaju natprosečnu podršku veganskom načinu života i ishrani baziranoj isključivo na biljnoj hrani (43 odsto), dok najodlučniji protivnici veganske ishrane žive u Rusiji (74 odsto) i Nemačkoj (72 odsto).
Istraživanje, čiji su rezultati ovih dana predstavljeni u Berlinu, donelo je brojne iznenađujuće rezultate. Čak 54 procenta ispitanih Evropljana pristalo bi da ih lekar opšte prakse leči putem veb-kamere. Osam od deset ispitanih ljudi koji žive na Starom kontinentu pristalo bi na genetsko testiranje, odnosno dalo bi svoje gene na ispitivanje. Ali samo jedan od njih četvoro zna šta se time može otkriti. I Srbi su spremni za to, čak 82 odsto stanovnika naše zemlje pristalo bi na ispitivanje gena, iako samo 18 odsto njih zna šta genetski testovi zapravo mogu da otkriju.
– Svakako će proteći dosta vremena dok digitalizacija i tehnologije veštačke inteligencije ne postanu dostupni za sveobuhvatnu primenu u medicini. Međutim, duboko verujem da će nove tehnologije pružiti nebrojene mogućnosti za unapređenje zdravstvene zaštite. Ali, pored toga, postoje različiti drugi činioci koji će imati neposredan uticaj na naše zdravlje u budućnosti: sveopšte povećanje oboljenja, posebno mentalnih, iskorak ka zdravijoj, vegetarijanskoj ili čak veganskoj ishrani, personalizovana zdravstvena zaštita... – istakao je Peter Goldšmit, generalni direktor „Štade”, u okviru koje posluje i naš „Hemofarm”.
Kad stomak zaboli, naši ljudi rado posežu za probioticima, pa zbog toga verovatno i ne čudi podatak da od svih drugih zemalja stanovnici Srbije imaju najviši nivo znanja o probioticima (29 odsto). S druge strane, čak 71 odsto Srba ne zna šta je to generički lek (ekvivalent originalnom leku kome je patentna zaštita istekla ili nikada nije ni postojala), a podsećamo da su rezultati ispitivanja pokazali da je u Srbiji poverenje u klasičnu medicinu izuzetno nisko. Na pitanja o biofarmaceutskim proizvodima ili biosimilarima, biotehnološki proizvedenim lekovima za lečenje teških bolesti kao što su kancer ili multipla skleroza, samo jedan od pet ispitanih Evropljana znao je za biosimilare, iako se oni na evropskom tržištu nalaze od 2006.
A kada je reč o konsultacijama sa lekarom licem u lice, vremenska efikasnost i praktičnost su od vitalnog značaja za Ruse: gotovo 70 odsto njih bi pristalo da ih doktor opšte prakse leči preko veb-kamere. Oni tako nadmašuju evropski prosek, koji se nalazi na nivou odobravanja od 54 odsto za časove digitalne hirurgije. Belgijanci su skeptičniji: većina njih preferira interakciju sa svojim doktorom u stvarnom životu. Srbi su, ipak, dosta fleksibilniji jer bi većina prihvatila savetovanje sa lekarom preko veb-kamere, i to u 58 odsto slučajeva.
Većina ispitanika smatra da je dužnost poslodavca da promoviše zdravlje. Samo 13 odsto misli drugačije. Na vrhu liste želja su: kancelarijske stolice koje pružaju podršku leđima (43 odsto anketiranih je za to), pravična naknada za prekovremeni rad i postojanje kompanijskog lekara sa saosećanjem za zdravstvene probleme. Nemci imaju najveće zahteve od poslodavaca. Čak 61 odsto ljudi zahteva kancelarijsku opremu prilagođenu telu, a 55 odsto njih poštenu nadoknadu za prekovremeni rad.
I dok u nekim zemljama ljudi i dalje misle da je odlazak kod psihologa ili psihijatra tabu tema, interesantno je da stanovnici naše zemlje imaju drugačiji stav. U Srbiji, gde 82 odsto osoba ne vidi problem u razgovoru o mogućem lečenju kod psihologa ili psihijatra i gde mentalne bolesti navodno nisu razlog za stid, samo četiri odsto njih to govori iz sopstvenog iskustva.
Naši ljudi takođe doživljavaju izgaranje na poslu kao uobičajenu bolest, jer 66 odsto Srba je izjavilo da je već doživelo tu vrstu izgaranja. Sve veći broj slučajeva ubistvenog tempa na poslu je ozbiljan alarm za gotovo 70 odsto ispitanih Evropljana, a njih 41 odsto je uvereno da ovaj trend pokazuje da nešto ne valja sa današnjim poslovnim svetom, i to mišljenje je vrlo često u Srbiji (57 odsto) i Francuskoj (54 odsto).
Budućnost zdravlja
Studija je obavljena u okviru „Štadinog” projekta „Budućnost zdravlja” i obuhvatila je oko 18.000 ispitanika iz devet evropskih zemalja, odnosno oko 2.000 ljudi iz svake pojedinačne zemlje: Belgije, Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Rusije, Srbije, Španije i Velike Britanije. Ispitanici su imali između 18 i 99 godina i podelili su svoja mišljenja o pitanjima zdravstva budućnosti.
Žitelji Srbije izbegavaju preglede za otkrivanje raka
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaki treći Evropljanin će dobiti rak tokom života. Ipak, znanje o tumorima im je oskudno. Samo trećina ispitanika zna da „tumori mogu biti maligni ili benigni” i da je „tumor tkivo koje se formira zbog nepravilne regulacije rasta ćelija”. Najmanje o tome znaju Belgijanci, a najviše žitelji Velike Britanije. Stanovnici Srbije imaju dobar novo znanja o ovoj bolesti, ali je kod nas percepcija preventivnih zdravstvenih pregleda niska. Samo 39 odsto ispitanika u Evropi ide na skrining preglede zbog otkrivanja raka dojke, kože, debelog creva i prostate. Kod Nemaca je najviša verovatnoća da će zakazati pregled radi prevencije raka (49 odsto), Srbi to čine znatno manje (27 odsto), a Rusi najmanje (19 odsto). Širom Evrope, uglavnom muškarci i mlađi od 35 godina zanemaruju prevenciju raka.
Kako se trolovi spremaju za izbore za Evropski parlament?
Osam stvari koje treba znati o evropskim izborima
Zašto mladi ne žele Srbiju u EU?
Srbi i Danci najveći hipohondri u Evropi
Srbija u top 10 na Indeksu bede
Svetlost, a ne senke Balkana
Sa roditeljima najduže žive mladi Srbi, Makedonci i Hrvati
Hrvatska u EU zaštitila 22 proizvoda, a Srbija nijedan
Raščišćavali ruševine posle NATO agresije samo u HTZ opremi
Svaki peti koji ode iz Srbije ima fakultetsku diplomu
Mladi najviše veruju sebi, porodici i crkvi, najmanje u institucije vlasti
Hoće li Tara preživjeti 'kineski' autoput?
Kako smo porazili Engleze pre 80 godina
Ko je i koliko platio 27. mart i 5. oktobar?
Festival na kome sva čula uživaju
BiH: Skoro polovina stanovništva živi u inostranstvu
Vatikan otvara i arhivu o NDH
Internet trgovina ogrezla u prevarama
|
