|
Evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana je neupitna, ali u proces daljeg proširenja EU novim članicama treba ići oprezno, poručili su u četvrtak u zvaničnici Evropske unije i zemalja članica u Sofiji, na samitu EU-Zapadni Balkan, prvom te vrste nakon 15 godina.
Kao što je bilo potvrđeno i ranije, skupu u zgradi Nacionalnog kulturnog centra u Sofiji ne prisustvuje premijer Španije, Mariano Rahoy koji je prethodno dao do znanja da ne želi da učestvuje na skupu gde se Kosovo tretira ravnopravno sa ostalim zemljama. Rahoya na zvaničnom delu samita predstavlja ambasador Španije pri Evropskoj uniji, Pablo Garcia Berdoy.
Komesar za proširenje EU Johannes Hahn ponovio je od ranije poznat stav Brisela da "sve države imaju istu evropsku perspektivu i početnu tačku", ali da je "napredak pojedinačan i zavisi od svake države zasebno koliko će brzo napredovati prema Evropi.
"Postoji evropska perspektiva, koja će danas biti potvrđena. Ali, ono što smo rekli prije nekoliko mjeseci i dalje važi: cijeli proces je zasnovan na ocjenama, dakle svaka zemlja treba uraditi svoju domaću zadaću i tada je tu evropska perspektiva", rekao je Hahn.
Predsjednik Francuske Emmanuel Macron izjavio je da se zalaže za "usidrenje zapadnog Balkana s Europom", ali da "treba gledati s puno opreza i obzira svako novo proširenje".
"Vode se pregovori koje treba nastaviti, treba pomoći zemlje koje provode reforme i napreduju prema Evropi, to je i moj strateški izbor, ali nisam za to prije nego što budemo imali sva potrebna jamstva i prije reformi koje bi omogućile produbljenje i bolje funkcioniranje Evropske unije da bi se išlo prema proširenju", naveo je Macron.
Naglasio je, međutim, kako neće biti učininjena usluga ni zemljama koje su kandidati za ulazak ni članicama Unije ako postoji mehanizam proširenja koji na neki način nema pravila i koji stalno ide prema novom proširenju.
"Zauzvrat ja sam za to da Zapadni Balkan ima pojačani strateški dijalog i perspektivu koju izbliza pratimo, reforme koje se provode i koje ohrabrujemo, ali bez popuštanja i bez hipokrizije", rekao je Macron.
"Kompletan cilj je više stabilnosti, sigurnost i prosperitata za Zapadni Balkan", poručila je britanska premijerka Theresa May.
Finski premijer Juha Sipila takođe je izjavio kako su "pravila o pravnim pitanjima veoma važna".
"Važno je imati viziju, tako da u ovim državama mogu biti nastavljene reforme, ali u isto vrijeme trebamo biti objektivni oko vremenskog okvira", kazao je Sipila.
Kasnije u toku dana biće organizovan ručak, gde će za stolom biti isključivo lideri sa svake zemlje iz EU i Zapadnog Balkana. Kako se saznaje iz dobro obaveštenih izvora koji su bliski organizatoru skupa, za ručkom neće biti nijedan predstavnik zvaničnog Madrida budući, da format “isključivo lideri” podrazumeva da ne može biti predstavljanja na nižem nivou.
“Budući da se radi o trenutku kada će se raspravljati senzitivne teme te da je format ‘isključivo lideri’, onda nije svrsishodno da za stolom bude neko ko nije šef države ili vlade. Stoga će Španija izostati na ručku”, rekao je za RSE evropski izvor.
Svi učesnici ovog susreta predstavljeni su samo imenima, bez titule funkcije ili držvanih simbola. Ovo pravilo je već ranije ustanovljeno kada god na skupovima učestuje i Kosovo.
Lideri zemalja članica Evropske unije (EU) sastaju se sa kolegama sa Zapadnog Balkana prvi put nakon 15 godina, da bi još jednom potvrdili evropsku perspektivu tog regiona.
Sastanak na najvišem politčkom nivou između EU i zemalja Zapadnog Balkana potvrđuje i povratak fokusa Brisela na tu regiju nakon višegodišnjeg odsustva.
Samit bi tebalo da bude vrhunac bugarskog predsedavanja iako domaćinu nije bilo lako organizovati ovaj susret. Dva razloga stoje iza komplikacija na koje je naišao organizator. Prvi je nedovoljno raspoloženje među zemljama članicama EU da se obavežu konkretnim obećanjem o daljem proširenju evropske porodice što je učinilo da suština samita bude o povezivanju, a ne o potencijalnom članstvu bilo koje zemlje regiona. Zato je i naziv “Samit EU-Zapadni Balkan” ograničen na jednu geografsku i političku teritoriju koja ima evropsku perspektivu, a isključena je Turska koja takođe (i dalje formalno) pripada procesu proširenja.
Druga prepreka tiče se pristupa pet članica EU statusu Kosova. Ovo je uticalo na sastav učesnika na samitu ali i sadržaj konačne deklaracije koja će formalno biti usvojena na kraju samita.
Španija koja ne priznaje kosovsku nezavisnost je prigovarala zašto je i Kosovo deo proširenja poput ostalih zemalja na Zapadnom Balkanu.
Kao posledica ovog pristupa, pronađena je formula da u tekstu dokumenta zemlje regiona budu “partneri na Zapadnom Balkanu” a ne države i one ne bi trebale da budu deo zajedničke deklaracije već će istu samo podržati. Sa ovom definicijom se složila Španija pa će Sofijska deklaracija biti dokument koji će usvojiti jedino članice EU, a zapadnobalkanske zemlje će se saglasiti sa tekstom.
Evropski zvaničnici su u više navrata istakli da velikim uspehom smatraju činjenicu da su sve članice EU dale zeleno svetlo za konačan tekst. Španski premijer Mariano Rahoy je učestvovao na radnoj večeri u sredu gde se raspravljalo o pitanjima koja nisu vezana za Zapadni Balkan, ali će danas, 18. maja biti odsutan prilikom glavnog događaja.
Bez obzira da li će na kraju susreta zemlje članice potvrditi evropsku perspektivu zemljama Zapadnog Balkana, ovaj samit neće kao ishod imati kredibilnu ponudu. Lideri 28 zemalja članica EU neće uspeti da ponove, a još manje unaprede obećanje dato 2003. godine u Solunu, kada je Zapadnom Balkanu obećano punopravno članstvo u evropsku porodicu.
Povratak regiona u evropsku agendu je najvažniji element ovog događaja, ali i potvrda da se više neće čekati duže od jedne dekade da bi se zajedno susreli čelnici EU sa zapadnobalkanskim kolegama.
Već je izvesno da će naredni samit u ovom formatu biti održan u Zagrebu 2020. godine, a najverovatnije će ovakvi susreti postati redovni i biti sastav zvanične evropske agende.
Politiko: Povratak Turske na Balkan
Laketić predložen na čelo Komisije, prvi rezultati do 2020./Funkcioner NATO-a: U bombardovanju 1999. je verovatno bilo grešaka
'Ugrađivanje' u cenu bolesti
EU i Zapadni Balkan od Soluna do Sofije - 15 (ne)iskorišćenih godina
Vučić za Fajnenšel tajms: Nisam Putinova peta kolona u EU
Rusija protiv odlaska KFOR-a: Misija neophodna jer je situacija daleko od stabilne
Srbija i Kosovo: Ekonomske i druge posledice eventualne razmene teritorija
Petorka nameće brzo rešenje na štetu Srbije
Vučić: Želimo kompromis sa Prištinom, a ne da ispunjavamo želje Albancima!
EBRD očekuje brži rast Srbije ali i dalje među najnižim u regionu
Predlog Kvinte: Kosovu UN, Srbiji EU?
Predsednik Kipra o Kosovu i EU sa Vučićem
|
