|
Laketić predložen na čelo Komisije, prvi rezultati do 2020.
Poslanik SNS i predsednik skupštinskog Odbora za zdravlje Darko Laketić predložen je za predsednika Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaj na životnu sredinu.
Kako se navodi u obrazloženju predloga koji je podnela predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, komisija se obrazuje iz redova narodnih poslanika, a zadatak Komisije je da sagleda sve činjenice i okolnosti vezane za posledice NATO bombardovanja 1999. godine, kao i uticaj na životu sredinu sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom.
Na prvoj konstitutivnoj sednici Komisija je dužna da utvrdi metodologiju rada.
Dodaje se da predsednik Narodne skupštine na predlog Komisije može da angažuje naučne ili stručne institucije, kao i naučnike i stručnjake radi pomoći u radu Komisije.
Komisija ima obavezu da informiše Narodnu skupštinu periodično na šest meseci o svojim aktivnostima i dužna je do prvi preliminarni izveštaj sa predlogom mera podnese parlamentu do kraja 2020. godine.
Za sprovođenje ove odluke obezbeđena su sredstva u budžetu Srbije.
Većina poslanika je danas glasala da se formiranje Komisije nađe na dnevnom redu parlamenta, a poslanici još utvrđuju dnevni red.
Funkcioner NATO-a: U bombardovanju 1999. je verovatno bilo grešaka
To što se dogodilo 1999. godine jasno je urezano u pamćenje građana Srbije, navodi funkcioner NATO-a.
Paolo Ali je izjavio da alijansa u potpunosti razume zašto se javno mnjenje u Srbiji protivi ulasku u NATO, imajući u vidu bombardovanje 1999. godine u kojem je, kako je rekao, „verovatno bilo grešaka”.
„To što se dogodilo 1999. godine jasno je urezano u pamćenje građana Srbije. Verovatno bi stvari bile drugačije da je prethodno obezbeđena rezolucija Saveta bezbednosti UN, ali ne smemo zaboraviti šta se dešavalo tokom Miloševićeve vladavine. Verovatno je bilo grešaka, ali mislim da je situacija ovde bila zaista dramatična”, izjavio je Paolo Ali za Radio Slobodna Evropa.
Ali je rekao da ta alijansa poštuje odluku Srbije da ne bude članica NATO-a, jer razume da je takvo raspoloženje građana.
Rekao je da NATO veoma ceni to što Srbija sa alijansom sarađuje u bezbednosnim pitanjima.
„Nije neophodno da se Srbija u ovom trenutku pridruži NATO-u. Možda će do toga doći u budućnosti ali to zavisi od građana Srbije, a ne od NATO-a. NATO uvek prihvata zahteve za članstvo, kao što je to bio slučaj sa drugim državama u regionu”, rekao je Ali za Radio Slobodna Evropa.
Ali je istakao da bi NATO u budućnosti želeo da vidi Srbiju kao članicu alijanse jer je Srbija „veoma bitan igrač kada je reč o bezbednosti na Zapadnom Balkanu”.
„Ali u Evropi postoje i druge zemlje koje nisu članice NATO-a zbog svoje vojne neutralnosti, kao što su Finska, Švedska, Austrija, Švajcarska. NATO sarađuje i sa tim zemljama. Ako Srbija ostane vojno neutralna, NATO sa tim nema problema”, naveo je.
Obrazlažući zašto je po njegovom mišljenju Srbija značajnija za NATO od ostalih država na Balkanu, Ali kaže da je reč o veoma stabilnoj državi, u poređenju sa ostalim državama regiona.
„Ona je izvor stabilnosti na Zapadnom Balkanu, što je važno ne samo za NATO već i za Evropu, za sve”, naglasio je Ali, koji je nedavno boravio u poseti Beogradu.
O kosovskom pitanju Ali kaže da je najbolji način za rešavanje problema političkim putem.
„Kosovu su potrebni bezbednost i stabilnost. NATO i Kfor su deo te stabilnosti, oni štite pripadnike kosovske i srpske zajednice. Veoma je bitno da se pitanje Kosova reši političkim putem, ali za sada moramo garantovati bezbednost jer su NATO i Kfor na Kosovu iz tog razloga. Kfor će ostati na Kosovu sve dok to bude neophodno. Ne možemo reći koliko vremena će biti potrebno da se politička situacija i problemi razreše, koliko će biti potrebno da se ponovo uspostave stabilnost i bezbednost. To nije lako predvideti. Možda će biti potrebno nekoliko godina, možda duže, ne znam”, naveo je Ali.
Ali kaže i da NATO-u ne smeta vojna saradnja Srbije sa Rusijom.
„NATO ceni činjenicu da većinu vojnih vežbi Srbija organizuje upravo sa NATO-om. Srbija ima slobodu da učestvuje u vojnim vežbama sa Rusijom ili bilo kojom drugom zemljom. Cenimo to što Srbija održava ravnotežu u smislu što sa jedne strane ima dobre odnose sa Rusijom, a sa druge strane ima odličnu saradnju sa NATO”, konstatovao je Ali.
Prema njegovim rečima, važno je da Srbija održava dobre odnose sa Rusijom, ali i sa Zapadom.
„Zahtev Srbije za prijem u članstvo u Evropskoj uniji predstavlja dokaz da je zemlja okrenuta i ka Evropi, ka Zapadu. Zapadni Balkan je od presudnog značaja za kompletiranje projekta EU. Evropa neće biti kompletna bez Balkana”, zaključio je Ali.
Na pitanje RSE da li je dugoročno gledano, za Srbiju neodrživo sedeti na dve stolice, Ali je rekao da njega interesuje realnost.
„Ja sam inženjer i mene interesuju brojke i realnost – 70 odsto robne razmene Srbije je sa EU, 20 odsto sa zemljama Zapadnog Balkana i oko 10 odsto sa ostalima. Svega nekoliko procenata iznosi trgovinska razmena Srbije i Rusije, što znači da srpska stvarna veza sa Rusijom nije toliko bitna, već ona sa Zapadom, sa EU. Politička odluka je na Srbiji, ali mi na Srbiju gledamo kao na zapadnu zemlju”, dodao je on.
'Ugrađivanje' u cenu bolesti
EU i Zapadni Balkan od Soluna do Sofije - 15 (ne)iskorišćenih godina
Vučić za Fajnenšel tajms: Nisam Putinova peta kolona u EU
Rusija protiv odlaska KFOR-a: Misija neophodna jer je situacija daleko od stabilne
Srbija i Kosovo: Ekonomske i druge posledice eventualne razmene teritorija
Petorka nameće brzo rešenje na štetu Srbije
Vučić: Želimo kompromis sa Prištinom, a ne da ispunjavamo želje Albancima!
EBRD očekuje brži rast Srbije ali i dalje među najnižim u regionu
Predlog Kvinte: Kosovu UN, Srbiji EU?
Predsednik Kipra o Kosovu i EU sa Vučićem
|
