|
„Ja više nisam mlada, ali festival jeste zato što se menja, uči, buntovan je, hrabar je i ume da iznenadi. Tu sam gledala Larsa fon Trira, Balabanova, Kaurismakija, Sukurova, Hanekea i razne druge koji su mi promenili život. Neki su me zbunili, neki naljutili, oko nekih filmova sam i danas zbunjena“, priznala je Markovićeva.
Naglašava da FAF nije revija, ni presek, ni smotra, da uspeh i prestiž nisu njegov cilj.
„On postoji da bi učestvovao u istoriji stvaranja filmova, da bi svake godine pokazao jedan film koji će nekom promeniti život i pomeriti granice, film koji će nekog zbuniti, uplašiti, naljutiti“, istakla je Markovićeva.
Ove godine FAF je u znaku 1967. godine, te će u okviru istoimenog programa biti prikazano 11 jugoslovenskih filmova nastalih te godine.
„Festival je ove godine posvećen našim velikim rediteljima koji su direktno učestvovali u kreiranju svetske filmske istorije. Neki od njih su ovde sa nama, a tu ste i vi koji ćete uživati u umetnosti i jednog dana praviti filmove koji će menjati živote. Možda smo mi mali, ali nam priče mogu biti velike i tako u ime onih kojih više nema i vas koji dolazite, proglašavam ovaj festival otvorenim“, rekla je Markovićeva.
Predsednik Saveta festivala Srđan Golubović izrazio je zadovoljstvo što FAF otvara umetnica u čijim delima se oseća „duh '67. i crnog talasa“, bunta i neprihvatanja, autentičnosti, duh Džimija Barke koga je u filmu Kad budem mrtav i beo tumačio Dragan Nikolić koji se nalazi i na plakatu festivala.
„Duh '67 nas podseća da smo bili deo velike kinematografije i kulture, toliko velike da su u jednoj godini nastali Skupljači perja Aleksandra Saše Petrovića, Jutro Puriše Đorđevića, Ljubavni slučaj službenice PTT-a Dušana Makavejeva, Buđenje pacova i Kad budem mrtav i beo Živojina Pavlovića“, rekao je Golubović.
Podseća da je iste godine u Hrvatskoj snimljen filmBreza Ante Babaje, a u Bosni Mali vojnici Bahrudina Čengića.
„Možda još važnije je bilo što je ta kinematografija predosetila, nagovestila i anticipirala 1968. godinu koja je promenila svet, okrenula ga naglavačke, godinu promene, pobune i zajedništva“, primetio je reditelj.
Zanimljivo je, smatra Golubović, da je 50 godina kasnije u filmovima koje ćemo gledati na Festivalu autorskog filma savremeni filmski junak potpuno drugačiji čovek od junaka tog doba.
„Savremeni filmski junak je čovek bez hrabrosti da menja svet oko sebe, čovek koji živi u stalnom strahu od gubitka posla, a koji na leđima nosi teret kredita. To je čovek izgubljenog dostojanstva, zaboravljenih ideala, bez empatije solidarnosti, otuđen, usamljen, sebičan, potpuno drugačiji junak od donkihotovskog, buntovnog junaka kao što je bio Džimi Barka“, istakao je Golubović.
Direktor FAF-a Igor Stanković rekao je da smo već dve decenije svedoci da je to skroman, neupadljiv festival bez crvenog tepiha, ali uvek sa punim salama i publikom koja ga iskreno voli. „Festival čine ljudi koji učestvuju u njegovom stvaranju i kada ga vole onoliko koliko ga oni vole, onda i čudne stvari koje se dese, oduševe vas kao kada vam prošlogodišnji pobednik javi da će doći kada dobije azil u Americi, što će se desiti za 10 godina ili kada kirgijskom reditelju, predsedniku žirija, par dana pre početka treba da obezbedite vizu tamo odakle dolazi, a to je Tokio“, ispričao je Stanković, nasmejavši posetioce u Domu omladine.
Naglašava da je FAF izuzetno mali festival po budžetu, ali ogroman po svom značaju i poručio da će uprkos skromnoj pomoći koju dobijaju od Ministarstva kulture i Grada Beograda opstati u decenijama koje dolaze zbog publike.
Duh 1967. godine, trenutka najveće dosegnute slobode, kreativnosti i različitosti u istoriji našeg filma, vodio je selektore u sastavljanju programa ka autorima dovoljno odvažnim da pomeraju zadate granice i dovoljno buntovnim da dovode današnji poredak u pitanje.
Tokom devet festivalskih dana u 11 bioskopskih dvorana publika će imati priliku da pogleda 91 film što je rekordan broj, a festival će ugostiti više od 30 autora, producenata i selektora programa iz celog sveta.
Od 22 filma u Glavnom programu, devet se takmiči za Gran pri „Aleksandar Saša Petrović“, koji će dodeliti žiri u sastavu: kirgijski reditelj Aktan Arim Kubat, selektor kanskih programa „Izvestan pogled“ i „Kinofondacija“ Loren Žakob i direktorka programa ACID Fabijena Anklo. Reditelj Slobodan Šijan odabraće najsinematičniju sekvencu u igranom filmu kome će pripasti nagrada profesora Vlade Petrića, koja se dodeljuje u čast Slavka Vorkapića.
Tu su i program „Hrabri Balkan“, "Bande A Part", "Focus France".
FAF je i ove godine domaćin regionalnog edukativnog programa Instituta „Gete“ "First Films First“ i Francusko-srpskih susreta.
Reditelj Darko Bajić: Moji otac i majka su se zaljubili u logoru na Banjici
Srdan Golubović: Savremeni čovek je ostao bez duše
Kiš umirao pored Kapora, Pekić ga ožalio u kafani
Ko se boji "Vlasti" još?
Četvrti japansko-srpski festival filma: „Koji je tvoj tabu?“
Od 2018. nacionalni portal za kulturu i digitalni vodič
Hamović: Ćirilica je naše ogledalo
Sajam knjiga posetilo 187.457 ljudi
Dodelom nagrada završen Jesenji pozorišni festival
33. Beogradski džez festival: Vizije za 21. vek
Bjelogrlić: Kvalitet programa nema veze sa trenutnom vlašću
Milerovu je trebalo pozvati na vojnu paradu ili u Kragujevac
Miler: Srbi sebi naneli patnju i sa tim moraju da žive
Počeo 62. Međunarodni beogradski sajam knjiga
Otvoren Muzej savremene umetnosti
|
