|
Srbija već izabrala u kom bloku želi da bude
Potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda Tomas Klajne-Brokhof složio se da Srbija mora da izabere kom bloku želi da pripada, ali i dodao da je ona to već učinila ulaskom u pregovore o pristupanju Evropskoj uniji. Zbog postizborne krize Nemačka bi, prema njegovoj oceni, mogla neko vreme da ima smanjenu ulogu u procesu proširenja EU.
Klajne-Brokhof je u intervjuu agenciji Beta rekao da osnovni propisi Evropske unije ne zabranjuju članicama da gaje dobre odnose sa zemljama izvan Unije, kao i da bi Srbija ulaskom u EU mogla uticati na formiranje spoljne politike EU.
Nemački stručnjak za evropska pitanja se saglasio s izjavom američkog zvaničnika Hojta Brajana Jia da Srbija ne može "sedeti na dve stolice", ali i izrazio uverenje da je ona već odlučila gde želi da bude.
"Srbija mora da donese odluku kojem klubu želi da pripada, ali je već donela tu odluku ulaskom u pristupanje", rekao je Klajne-Brokhof koji je bio savetnik prethodnog predsednika Nemačke Joahima Gauka.
On je rekao da i neke zemlje EU, uključujući Nemačku, imaju dobre odnose s Rusijom, dodajući da bi Srbija ulaskom u Uniju mogla da učestvuje u koordinisanju zajedničke spoljne politike.
"Srbija bi bila u veoma dobrom položaju. Srbija je bila u klubu i iznosila argumente za različite tonove u odnosima s Rusijom", rekao je potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda.
On je rekao da ništa u propisima EU ne govori da se ne mogu imati dobri odnosi s Rusijom.
"Problem sada nije EU, da ne mogu da se imaju dobri odnosi s drugima. Problem je sada Rusija. Rusija je prekršila norme zajedničkog razumevanja okupiranjem dela druge zemlje. To je problem, ali ne znači da ne možete i da ne treba da imate dobre odnose s Rusijom", rekao je Klajne-Brokhof agenciji Beta.
Smanjena uloga Nemačke u procesu proširenja
Kriza u pregovorima o formiranju vlade Nemačke neće bitnije uticati na politiku Evropske unije prema Zapadnom Balkanu, ali bi mogla da odloži planove u samoj Uniji, rekao je potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda Tomas Klajne-Brokhof.
Klajne-Brokhof je rekao da bi se "politička kriza" posle propasti pregovora o novoj vladi kancelarke Angele Merkel mogla produžiti još makar pola godine koliko će morati da se čeka na sprovođenje planova francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Na pitanje kako bi nemačka postizborna kriza mogla da utiče na region Zapadnog Balkana, Klajne-Brokhof je rekao da će se procesi vezani za proširenje EU nastaviti, mada s manjim doprinosom Nemačke.
"Evropski procesi će nastavi s manjim nemačkim uplivom. Nemačka uloga u tim procesima će neko vreme biti smanjena", rekao je Klajne-Brokhof, koji je i direktor Evropskog programa u Nemačkom Maršalovom fondu.
On je rekao da se sada prvi put posle Drugog svetskog rata u nemačkom parlamentu ne mogu naći partije i grupe spremne da obrazuju vladu, što se može opisati kao "politčka kriza", ali da to što se događa u Nemačkoj nije deo populističkog talasa koji je zahvatio Zapad.
"Ovo nije nemački Trampov momenat, ovo nije Bregzit, ovo nije izbor Marin Le Pen. Ovo nije deo populističkog talasa u Evropi. Ovo jeste loš politički momenat ali nije kraj sveta", rekao nemački stručnjak agenciji Beta.
Klajne-Brokhof je rekao da nemačka politička kriza ima posledice na evropske planove, pošto je francuski predsednik Makron čekao da prođu izbori i da se obrazuje vlada u Berlinu kako bi krenuo u ostvarivanje svojih "evropskih ambicija", ali je taj program sada odložen.
Potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda je rekao se da posle propasti pregovora o obrazovanju nove vlade Angele Merkel mogu očekivati novi izbori na proleće "i onda imate još pola godine ničega".
On je rekao da se na ponovljenim izborima mogu očekivati slični rezultati, mada treba videti na koga će birači svaliti krivicu zbog propasti pregovora o vladajućoj većini.
Merkel je u nedelju izrazila žaljenje što njena Hrišćansko-demokratska unija (CDU), sestrinska Hrišćansko-socijalna unija (CSU), liberali (FDP) i Zeleni nisu uspeli da postignu dogovor o formiranju vlade, a socijaldemokrate, koje su do sada bile u "velikoj koaliciji" s konzervativcima, odbijaju ponovo sličan aranžman.
Klajne-Brokhof je rekao da su izgleda jedina opcija novi izbori ili "neobičan scenario" manjinske vlade, "što nije u nemačkoj tradiciji, nije se desilo i verovatno se neće desiti".
Moskva se ne protivi proširenju EU
Moskva pažljivo prati proces evrointegracija jer su na tom putu mnoge zemlje koje su partneri Rusije, ali se ne protivi proširenju Evropske unije, rekao je ruski ambasador pri EU Vladimir Čižov i najavio konsultacije s Briselom o brojnim pitanjima. Dodao je da Rusija želi da se uveri da pristupanje EU neće narušiti njene tradicionalno dobre odnose sa pojedinim zemljama.
"Mnoge zemlje koje žele da se pridruže EU, bilo da su to zemlje Zapadnog Balkana ili Turska, dobro su poznati i potvrđeni trgovinski i ekonomski partneri Rusije, zato pažljivo pratimo šta se dešava", rekao je Čižov u intervjuu za EURACTIV.com.
Čižov je rekao da Rusija želi da se uveri da saradnja ili pristupanje EU neće narušiti njene tradicionalno dobre odnose sa pojedinim zemljama.
"Uzmite kao primer Srbiju... gde neko iz SAD dolazi da ih uči kako da pristupe EU. To se nije dopalo čak ni ljudima ovde (u Briselu)", rekao je ruski ambasador.
Čižov je rekao da Rusija nema ništa protiv toga da neka država uspostavi dobre odnose sa EU, jer se Moskva ne protivi proširenju EU, koje se, kako je rekao, razlikuje od proširenja NATO.
Upitan šta je u planu odnosa Rusije i EU, Čižov je rekao da je u toku politički dijalog i da iščekuje konsultacije "na ekspertskom nivou o širokom spektru pitanja, od borbe protiv trgovine drogom do proširenja EU".
Na molbu da prokomentariše najavljene konsultacije o proširenju EU, ruski ambasador je rekao: "Da, sa radnom grupom za Zapadni Balkan".
"Trebalo bi da spomenem i predstojeći samit Istočnog partnerstva (24. novembra u Briselu)", rekao je Čižov.
Upitan da li je novost da se Rusija pita kada je u pitanju proširenje EU, ambasador je odgovorio potvrdno: "Naravno, zainteresovani smo".
"Možda deluje pomalo paradoksalno, ali uprkos dobro poznatim ograničenjima i zamrzavanju brojnih oblika saradnje Rusije i EU, život mene i moje kolege drži zauzetima", rekao je Čižov.
Govoreći o situaciji u Siriji, ruski diplomata je kazao da EU "nije mnogo aktivna" i da je tačka neslaganja to što Unija ima "preduslove" koji se odnose na "postkonfliktno uključivanje u obnovu te zemlje".
"Kažu da najpre mora doći do političke tranzicije, nakon čega bi počeli da daju novac", rekao je ambasador.
Na pitanje o Turskoj, Čižov je rekao da je predsednik Redžep Tajip Erdgan u sredu bio u Sočiju, u Rusiji, po drugi put u poslednjih deset dana, ali je dodao da "Turska nikome nije lak partner".
Na konstataciju novinara da se ruski predsednik Vladimir Putin nije u javnosti govorio o izborima u Rusiji 18. marta, ambasador Čižov je kazao: "Budite strpljivi!" jer po ruskom zakonu izborna kampanja počinje tri meseca pre glasanja.
Haški sud iz ruskog ugla
Šutanovac: DS na beogradske izbore izlazi sa svojim kandidatom/Janković: Verovatno će biti saradnje sa Draganom Djilasom
Uskoro o poverenju Saši Jankoviću?
Reakcije na presudu Mladiću: Vučić: Svi smo znali šta će biti ishod/Brnabić: Ovo nije iznenađenje, treba se okrenuti budućnosti Čanak: Srbija da konačno osudi politiku zločina i genocida/Palma: Ovo je najveća sramota u istoriji/U Srebrenici plakati podrške generalu
Mediji uoči presude Mladiću: 'Kampanja suza'
Zaev u prvoj poseti Srbiji/Sastali se Vučić i Zaev/Zaev: Makedonija stavlja Srbiju na prvo mesto među susedima/Brnabić: Sednica dve vlade sledeće godine
Da li je Dejtonski sporazum ispunio svoj zadatak?
Srbija i Kina imaju projekte vredne 6 milijardi evra
I posle Haga... "Hag"
Brnabić za "Fajnenšel tajms": Od Srbije ne treba tražiti da bira između Zapada i Rusije
Opozicija o izborima: Strani faktor ili zamajavanje građana
Vučić: Beogradski izbori u martu, parlamentarni kada bude vreme
Vučić: Srbija bez pravno-obavezujućeg dokumenta sa Kosovom ne može u EU
Poglavlja 23, 24 i 35 ključna za tempo pregovora sa EU
Vučić: Srbiju čeka težak period u odnosu sa Kosovom
|
