|
Velika Britanija u avgustu preuzima predsedavanje Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Kako prenose mediji, a potvrđuje srpski šef diplomatije, London bi mogao da traži da se ukinu sednice o Kosovu, ili da budu zatvorene za javnost. Suština svih zahteva je da se izvrši pritisak na Srbiju i širu međunarodnu zajednicu da se prihvati teza da je kosovsko pitanje rešeno, smatra bivši diplomata Zoran Milivojević.
Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 iz 1999. godine Kosovo je smestila pod okrilje Ujedinjenih nacija. Tako se tromesečni izveštaji o radu Unmika i stanju u pokrajini redovno čuju u tom telu. Brtanija bi to da proredi.
"Krajnje je vreme da se Savet bezbednosti ređe sastaje ovim povodom. Moramo da se fokusiramo na stvarne pretnje međunarodnom miru i bezbednosti. U tu kategoriju ne spada situacija na Kosovu", rekao je u februaru Metju Rajkroft, tadašnji ambasador Velike Britanije u UN.
Uz ovakve, London bi mogao da ima još jednu želju – da se SB Kosovom i Metohijom ne bavi uopšte ili da to čini iza zatvorenih vrata.
"Ja sam siguran da će nastojati da ukinu te sednice i da se to pretvori u zatvorene konsultacije bez zvaničnih sednica SB o Kosovu. To je moguće da urade na glasanju o proceduralnim stvarima, tu Rusija i Kina ne mogu da stave veto. Mi tu nismo prisutni", ukazuje srpski šef diplomatije Ivica Dačić.
Vladislav Jovanović, bivši ambasador SRJ u UN, kaže da bi tada to pitanje počelo da vene u očima sveta jer ga neće imati stalno pred očima.
Globalno nadmetanje
Predsedavajućeg SB postavlja dnevni red, predsedava sastancima i nadgleda žarišta. Mogu li iz te pozicije da mimoiđu veto?
"Po onome što povelja kaže, pravo veta se upotrebljava prilikom odlučivanja o suštinskim pitanjima, kod proceduralnih ne može da se koristi. Sada je pitanje da li se jedno par ekselans političko pitanje, koji je proizvod neodobrene vojne akcije protiv SRJ, može prevesti u proceduralno. Tehnički, i najverovatnije da će tu da se lome koplja sa onima koji se ne slažu Rusija i Kina i par nestalnih i ovih drugih koji imaju glasačku većinu", ukazuje Jovanović.
Manje Kosova i Metohije u SB imalo je svoju prethodnicu u britanskom, ali i insistiranju još nekoliko zapadnih zamalja da bude i manje Unmika u pokrajini.
"Suština svih zahteva je da se izvrši pritisak na Srbiju i širu međunarodnu zajednicu da se prihvati teza da je kosovsko pitanje rešeno", napominje bivši diplomata Zoran Milivojević.
Sagovornici RTS-a ovo pitanje smeštaju na teren globalnog nadmetanja, a na relaciji Vašington–Moskva
"Pokazuje da je Britanija čvrsta u stavu da u sklopu svojih odnosa sa Rusijom obuhvati Srbiju i pritiskom na Srbiju reši strateške interese, u ovom slučaju je to pitanje KiM, i to ne možemo tretirati kao prijateljski potez", smatra Zoran Milivojević.
Velika Britanija je svakako dosledna u politici prema Srbiji i pitanju KiM. London je Kosovo priznao samo dan posle jednostrano proglašene nezavisnosti. Svojevremeno je sponzorisao rezoluciju o Srebrenici, a nedavno napravio i svojevrstan diplomatski presedan i ukorio Surinam zbog povlačenja priznanja Kosova.
Prvomajski protesti širom sveta
Tribina o položaju radnika: Naporan rad, još teži život/Vlast polaže vence, opozicija protestuje na ulicama/Prvomajski uranak u Košutnjaku - šatori, roštilj, muzika
Mediji: Balkan se ne sme ostaviti sopstvenim svadjama
O sudbini Srbije se odlučuje na 30 adresa
Beograd i Zagreb međ' merama i kontramerama - tačka ili tri?
Vučić za Guardian: Godinu dana za dogovor o Kosovu
Đilas: Rešenje je da ne menjamo samo Vučića, već ceo sistem
Vučić Tusku: Možemo da prihvatimo kompromis, ne i poniženje
Mali broj građana Srbije potpuno zadovoljan javnim uslugama
Veliki pad Srbije na listi medijskih sloboda Reportera bez granica
Samo ojačana preuredjena EU može primiti novu članicu, možda i 2025.
Levandovski: Ako želite bolje odnose sa SAD, morate da dođete
|
