|
Predsednik Francuske Emanuel Makron je u pravu pre nego što se EU dalje proširi, morala bi biti reformisana, a posle reforme niko ne bi imao ništa protiv integracije Zapadnog Balkana, ocenjuje se u jednom autorskom tekstu u berlinskom listu Velt.
Kako prenosi Dojče vele, u tekstu pod naslovom "Ma kakvo proširenje EU" novinar italijanskog dnevnika Republika Alberto Dardjenio piše da bi 2025. godine EU mogla da se sastoji od najmanje 31 partnera – ako tada uopšte još bude postojala.
Srbija i Crna Gora već pregovaraju o pristupanju, Albanija i Makedonija bi uskoro mogle da počnu pregovore, a na kraju bi na red mogli doći Kosovo i Bosna, navodi se u tekstu i dodaje da iako bi neke evropske prestonice više volele da se taj proces malo uspori, u principu niko u Evropi nema ništa protiv da se zemlje Zapadnog Balkana integrišu.
Još uvek su sveža sećanja na krvav rat u regionu posle sloma Jugoslavije, baš kao i zategnuti odnosi koji i dalje postoje medju tim zemljama, navodi se.
Autor podseća da je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da nije za pristupanje novih zemalja EU pre reformisanja Evropske unije iako njega niko ne može da optuži da je protivnik Evrope , baš kao što niko ne može da zamisli da prepusti balkanske zemlje njihovim istorijskim svadjama umesto da ih dovede u Evropu.
Evropska unija ima 28 članica i već sada njome ne može da se upravlja, navodi Dardjenio i podseća da se "severna i južna Evropa već godinama bezuspešno spore oko reforme evra, dok zapadna i istočna Evropa ne mogu da se slože oko teme zvane doseljavanje, a ni da smisle nikakvu ideju koja bi mogla da oživi evropsku integraciju".
"Takvi sporovi prouzrokuju tromost EU i vode u stagnaciju koju je izazvao populizam koji se širi svuda po kontinentu. U toj borbi se u suštini radi o mnogo više toga, naime, o budućem identitetu Evrope: hoće li on ostati veran liberalnoj demokratiji ili liberalnim demokraturama koje su se već pojavile u pojedinim zemljama?", ocenjuje autor.
Dodajući da je "Makron jedini šef vlade koji i dalje hoće da reformiše Uniju, koji otvoreno govori o tome da bi ona trebalo da spram svojih gradjana dobije novu suverenost i da bude vredna poštovanja" autor ocenjuje da je to "razumljiv projekat", ali da nailazi na odredjeni otpor.
Makron je u pravu: pre nego što se Evropska unija dalje proširi, morala bi biti reformisana. I to bar tako da se ukine mogućnost veta pojedinih članica i uvede većinsko odlučivanje, jer će inače upravljanje EU postati nemoguće, piše Dardjenio.
On dodaje da bi pre nego što se počne sa prijemom balkanskih zemalja, koji bi mogao da traje sedam ili osam godina, do početka 2019. morala da bude spremna reforma pre svega evra i migracione politike.
"To naglašavaju svi, ali sa izuzetkom Makrona niko nema hrabrosti da u to zaista poveruje. Umesto toga, lideri se radije upuštaju u kratkoročne političke igre i neće da se upuste u pravu viziju budućnosti. Aktuelni rukovodeći politički sloj Evrope mora konačno da posle mnogo reči predje i na dela, inače rizikuje da bude oduvan sa političke karte kontinenta. A to bi značilo kraj ove Evropske unije“, zaključuje italijanski novinar Alberto Dardjenio u tekstu za Velt, prenosi DW.
O sudbini Srbije se odlučuje na 30 adresa
Beograd i Zagreb međ' merama i kontramerama - tačka ili tri?
Vučić za Guardian: Godinu dana za dogovor o Kosovu
Đilas: Rešenje je da ne menjamo samo Vučića, već ceo sistem
Vučić Tusku: Možemo da prihvatimo kompromis, ne i poniženje
Mali broj građana Srbije potpuno zadovoljan javnim uslugama
Veliki pad Srbije na listi medijskih sloboda Reportera bez granica
Samo ojačana preuredjena EU može primiti novu članicu, možda i 2025.
Levandovski: Ako želite bolje odnose sa SAD, morate da dođete
|
