|
Ko odlučuje u EU? Svih 28 zajedno? Brisel, Berlin ili Pariz? Ili neko treći? Na ova kompleksna pitanja odgovor je višeslojan, a u njemu treba tražiti i sudbinu Zapadnog Balkana.
Najbolji primer za to je zamešateljstvo nastalo u poslednje vreme oko evropske perspektive našeg regiona. Najpre je u februaru Evropska komisija predstavila novu Strategiju proširenja, u kojoj se Srbiji daje perspektiva učlanjenja za 2025. godinu. Samo dva meseca kasnije francuski predsednik Makron je poručio da od ovog posla neće biti ništa ukoliko se EU do tada ne reformiše iznutra.
Brže-bolje, visoki evropski administrativci Johanes Han i Federika Mogerini su počeli da gase požar izjavama da Makronov stav nije u kontradikciji s planovima EK.
- Tokom Makronovog nastupa u Evropskom parlamentu svakako se osetila skeptičnost kada je u pitanju dinamika proširenja Unije. Iako trenutno vlada pogodna klima za proširenje, stavovi država poput Francuske imaju nesumnjivo važan uticaj. Unutrašnje reforme EU mogu da traju čitavu deceniju, i da li to znači da ćemo mogući datum ulaska Srbije i Crne Gore, pod uslovom da ispune sve uslove, pomeriti za deset godina? - kaže članica Evropskog parlamenta Tanja Fajon, koja je prisustvovala Makronovom ekspozeu.
Ona je izrazila nadu da neće biti tako, kao i da će sledeći sastav, kako Evropske komisije, tako i Evropskog parlamenta, imati sluha za proširenje Unije na zemlje Zapadnog Balkana, i to što pre.
- Najvažnije je da Srbija i ostale države u regionu povećaju napore kada su u pitanju neophodne reforme, ne samo zbog članstva u Uniji, već prevashodno zbog omogućavanja boljih uslova za život građana - ističe Fajon prioritete.
Odmah posle Makronovog elaborata, počele su licitacije o tome hoće li unutrašnja evropska reforma u paralelnom procesu moći da ispoštuje ponuđeni rok. Začin odozgo, s vrha prstiju, zasolio je ovih dana belgijski premijer Šarl Mišel, koji je najavio novi plan za evropske integracije, ali o čijem sadržaju, zasada, u javnosti nije iznosio detalje.
Tek se čeka da se ovaj predlog, koji ima veze i sa formiranjem ZSO, dešifruje, ali i da se vide dometi Samita EU - Zapadni Balkan koji bi sve ovo trebalo da objedini.
Istovremeno, nemačka kancelarka Angela Merkel je u kratkom roku čak dva puta primila predsednika Srbije Aleksandra Vučića s jasnom porukom održavanja ritma evropskih integracija pod uslovom normalizacije odnosa s Prištinom u skladu sa Pregovaračkim okvirom.
Iako se stiče utisak da im slaba EU odgovara, SAD se, bar zvanično, ne mešaju u evropske poslove, naročito u ovo vreme Trampove administracije koja funkcioniše pod geslom “Amerika najpre”. A nema ni potrebe, jer EU kao institucija nema primat na svetskim žarištima.
Vašington se ne meša, osim na Kosovu gde ima najveću vojnu bazu u Evropi. A s obzirom na to da je Kosovo uslov Srbiji za ulazak u EU, SAD, tako, iz senke, ali sa jasno vidljivim konturama, utiču i na budući, ali i na sadašnji život EU. Pet zemalja članica koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova trpe američke pritiske da popuste. Pritiskaju ih i najjači unutar EU, jer je ovo flagrantan primer gde, na sreću, izostaje evropsko jedinstvo.
I ko onda odlučuje u EU kada je Balkan u pitanju?
- Odluke u EU donose i institucije EU, kao i države članice. Brisel je svakodnevno na vezi sa Berlinom, Parizom i ostalim prestonicama, ali isto tako i od svih prestonica, najvećih i najmanjih, zavisi koliko aktivno žele da učestvuju u radu zajedničkih EU institucija - naglašava Fajon.
Brisel je najglasniji i vodi tehničke pregovore, ali je suštinska moć odlučivanja u glavnim gradovima, od Talina do La Valete, jer se sve važne odluke donose konsenzusom, a Brisel ih samo kadrira i verifikuje. To je, međutim, tako samo na papiru. Moćne članice, pre svih Nemačka i Francuska, imaju suštinski uticaj, ne samo na ovu, već praktično i na sve odluke Unije. Berlin i Pariz su se, čak, samoproklamovali vodećim dvomotorcem.
Ne treba pritom zanemariti i veoma veliki uticaj zemalja Beneluksa i država starog jezgra, poput Italije. U principu, kada bi se zainatila, proces bi mogla da ukoči bilo koja članica, ali to je teško zamisliti zbog prikrivene, ali i otvorene moći velikih. Možda bi, zato, najtačnije, na kraju, bilo reći da su briselske odluke “sticaj okolnosti” među teoretski ravnopravnim članicama na koje najveći uticaj imaju Berlin i Pariz, baš ovim redom.
SMETA IM MOSKVA
Osim EU i SAD, Balkan je interesna zona mnogih, u prvom redu Rusije, ali i Turske, ili Kine iz ekonomskog ugla. Zato iz EU pokušavaju da preseku jake veze između Beograda i Moskve, a pribojavaju se, kako je istakao i Makron, jakog uticaja Ankare u našem regionu. Glavnu reč, ipak, vodi EU, zbog strateškog opredeljenja celog Zapadnog Balkana da ide putem evrointegracija.
MOĆ LOBIRANjA
Značajnu moć u odlučivanju imaju i lobisti. Procenjuje se da ih samo u Briselu ima između 20.000 i 30.000, sa godišnjim budžetom većim od milijardu evra. Oni u fokusu imaju interese velikih korporacija i kandidata za članstvo. Njihova “tiha moć odlučivanja” ponekad dobija glasnu snagu. U igri je i veliki novac.
novosti.rs
Beograd i Zagreb međ' merama i kontramerama - tačka ili tri?
Vučić za Guardian: Godinu dana za dogovor o Kosovu
Đilas: Rešenje je da ne menjamo samo Vučića, već ceo sistem
Vučić Tusku: Možemo da prihvatimo kompromis, ne i poniženje
Mali broj građana Srbije potpuno zadovoljan javnim uslugama
Veliki pad Srbije na listi medijskih sloboda Reportera bez granica
Samo ojačana preuredjena EU može primiti novu članicu, možda i 2025.
Levandovski: Ako želite bolje odnose sa SAD, morate da dođete
Deklaraciju u Sofiji potpisaće lideri EU, ne i predstavnici Zapadnog Balkana
Obeleženo 19 godina od pogibije radnika RTS-a
Stejt department: Pravosudje i korupcija najveći problemi u Srbiji
Niko ne sme u Hrtkovce
Janković prepravlja Đilasov plan
Razgovor o poglavljima, zabrinutost zbog Kosova
Na sajmu privrede u Prištini 70 kompanija iz Srbije
Otvorena Hrvatska privredna komora u Beogradu: Šešeljev ispad bez uticaja na napređenje saradnje
Srbiju čeka mesto kad se EU oporavi
Vučić osudio incident, žali zbog odluke Plenkovića
Zabrinjava odsustvo napretka u slobodi izražavanja u Srbiji
|
