|
Predsednički izbori 2. aprila?
Predsednički izbori u Srbiji biće održani 2. aprila, potvrđeno je za B92 u kabinetu premijera Aleksandra Vučića.
Kako su objavili Blic i B92, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković u četvrtak 2. marta raspisaće izbore za 2. april.
To znači da bi drugi krug predsedničkih izbora, ukoliko ga bude bilo, mogao da bude održan na Uskrs, 16. aprila.
Predlog kandidata podnosi se Republičkoj izbornoj komisiji najkasnije 20 dana pre dana izbora. Njega, potpisima koji su overeni kod suda, mora podrži najmanje 10.000 birača.
Republička izborna komisija utvrđuje listu kandidata za izbor predsednika Republike najkasnije 15 dana pre dana izbora i objavljuje je u "Službenom glasniku Republike Srbije" narednog dana od dana kada ju je utvrdila.
Redni broj kandidata na listi utvrđuje se žrebom, u prisustvu predstavnika predlagača kandidata.
Predizborna odbrana bogatih u osiromašenoj Srbiji
Grubo politikanstvo i nadmetanje vodećih partija preplavilo je srpsku političku scenu, u očiglednojizbornoj kampanji za predsedničke izbore, koji još nisu ni raspisani. Ekonomske i socijalne teme, i ovog puta, potpuno su van fokusa odmeravanja političkih snaga.
Srbija je zemlja bez socijalne pravde, kao Superhik, junak stripa o Alanu Fordu, koji uzima od siromašnih da bi davao bogatima, pa zato ne čudi što pred izbore vlast sve manje obećava bolji život, ocenjuje za RSE predsednik Sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković. Umesto očekivanog dodvoravanja glasačima, pričama o većim platama i standardu, uvod u predsedničku kampanju sveo se na bespoštednu partijsku borbu za izbor kandidata sa najvećim šansama za šefa države.
"Mislim da se vlast više ne plaši šta će obećati pred izbore. Sreća je njihova, u toj borbi za vlast, moć i dominaciju, da se ovde sve brzo zaboravlja. Što se novo čudo zamenjuje onim prethodnim, i što se stara laž zamenjuje novom lažju", ističe za RSE sociolog Ratko Božović, uz opasku da će jedna doza obećanja sigurno uslediti kako glasanje bude bliže, što je inače bio specijalitet svih dosadašnjih izbora.
U zemlji u kojoj je prosečna neto zarada u decembru zvanično bila 53.456 dinara, odnosno 433 evra, i u kojoj se najveći sindikati najčešće okupljaju oko kazana sa pasuljem na prvomajskom uranku, čak i političarima je teško da govore o socijalnoj pravdi, ali šta misle o tome građani su najbolji odgovor dali u poslednjoj online anketi u kojoj je skoro 97 odsto ispitanih reklo da je u Srbiji nema.
"Ova država je kao Superhik. Otima od siromašnih da bi dala bogatima. Dokaz da ovde dominira Superhik je činjenica da smo mi ravnali deficit u budžetu tako što smo od penzionera i zaposlenih u javnom sektoru uzeli nekih 30 miliona evra. To znači da uzimate svim građanima i time peglate promašene investicije ekonomske i političke elite", reči su Zorana Stojiljkovića.
Zoran Stojiljković: Uzimate svim građanima i time peglate promašene investicije
S obzirom da se ni pred ove izbore nije pojavio Robin Hud koji bi ispunio obećanje da će pomoći siromašnima, i da su građani pasivizirani i onemogućeni da se značajno usprotive praksi u stilu Superhika, njegovog antipoda iz čuvenog stripa Alan Ford, ne čudi da se vlast oko potencijalnih birača ne trudi previše, smatra Zoran Stojiljković.
"Ovde od građana ne zavisi da li će se neko naći na izbornoj listi, već samo od volje partijske elite i oligarhija, pa je i sve drugo normalna posledica takvog stanja. Imamo partijski kartel na vlasti koji je okupirao državu. Ne postoje samostalne autonomne državne institucije, i tako će biti sve dok god budemo imali ovakav tip izbora", dodaje Stojiljković.
U atmosferi permanentne izborne kampanje, u kojoj se najveći deo vremena u informativnim programima medija sa nacionalnom pokrivenošću, a i van njih, daje aktivnostima vladajuće Srpske napredne stranke i njenog lidera i premijera Aleksandra Vučića, u javnosti stalno odjekuju priče o privrednom rastu, većim platama i penzijama.
Ratko Božović smatra da vlast veruje, u nedostatku javnog mnjenja i kritičke rasprave, da pred izbore možda ne mora da troši resurse na pojačavanje te priče.
"Imamo autoritarni mentalitet i podaničku svest, i onda je lako ljude navući na novu priču, nezavisno od toga kakvi su ishodi. Sve je to svakako daleko od demokratske logike. A strančari, pošto u partijama nema nikakve ideologije, za svojim vođom, idu slepo kao što smo to videli u 'Vođi' Radoja Domanovića. Ovde to nije literarna fikcija, to se prosto ovde dogodilo", ukazuje Božović.
Kako se ispostavilo u poslednjih dvadesetak godina, priča o izborima u Srbiji važna je samo pre njih, a posle, kada političari podele kolač, oni za većinu glasača gube na značaju jer, u najmanju ruku, ovde niko nikada nije odgovarao za neispunjena obećanja.
Beograđane Milanku Spasić, Jelenu Jovanović, Slobodana Perića i jednog koji nije želeo da se predstavi ali je imao muzičku želju, pitali smo šta bi uoči ovih izbora želeli da čuju od političara:
Bolja socijalna politika tema je kojom se mahom bave sindikati, a i pred ove izbore želeli bi da čuju nešto više o većim pravima radnika.
Ljubisav Orbović, lider Saveza Samostalnih sindikata Srbije koji okuplja 300.000 ljudi, kaže da nema ni odgovora kada će biti povećane plate.
"Našom pasivnošću do toga neće doći. Nikada nam bogati ništa neće dati ako se sami ne budemo izborili. Ali sada sigurno nećemo protestovati. Zato što su izbori i ne bi bilo korektno, to bi bilo stavljanje na neku od strana. Ali posle toga je sve u igri", smatra Orbović.
Sindikati u planu imaju da od vlasti traže, doduše posle izbora, povećanje zarada, slično kao i sindikalci u Evropi, kako bi se koliko toliko smanjio jaz između bogatih i siromašnih.
Profesor Ratko Božović zaključuje da nema signala da će se išta promeniti.
"Vidimo šta se dogodilo sa onim silnim obećanjima da se neće dirati u novčanike penzionera a onda se uzelo od njih i pritom vodilo računa da se slučajno ne dodirne svet tajkuna i bogatih. Dakle, obećanja su ludom radovanja, tako da mi imamo tu priču", pesimističan je Božović.
Međunarodni dan socijalne pravde, posvećen borbi protiv siromaštva i nezaposlenosti, najveći sindikati u Srbiji nedavno su obeležili Okruglim stolom i zaključkom da je potrebna javna rasprava o povratku temeljnim demokratskim vrednostima, solidarnosti i toleranciji.
đana smatra da institucije ne sarađuju, dok 31,8% smatra da niti sarađuju niti ne sarađuju.
Više od polovine građana Srbije smatra da u institucijama nema diskriminacije prema Romima (57,2%), osobama sa invaliditetom (58,6%), LGBT populaciji (51,4%) niti prema etničkim manjinama 62,2%.
Prema istraživanju, 43% ispitanika smatra da EU nije ništa učinila za njihov grad, 39% nije znalo kako da odgovori, dok je 18% ispitanika reklo da je EU učinila nešto za grad u kom žive, žive i ovu grupu uglavnom čine muškarci, oni koji žive u vangradskim sredinama Zapadne Srbije i Šumadije.
Slličan je rezultat prethodne godine kada je 19% njih navelo da je EU nešto učinila za njihov grad.
Od konkretnih stvari koje je EU učinila na prvom mestu ispitanici navode podršku privredi, investicije i dovođenje stranih investitora, a zatim donacije EU.
slobodnaevropa.org
|
