|
Kosovski premijer u ostavci Ramuš Haradinaj je nešto pre 10 časova ušao u zgradu Specijalizovanog tužilaštva u Hagu u svojstvu osumnjičenog.
Specijalizovano tužilaštvo, odnosno Specijalni sud, je kosovski sud sa sedištem u Hagu koji sprovodi istragu zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i drugih krivičnih zločina u vezi navoda iz Izveštaja Saveta Evrope 2011. godine.
U tom izveštaju piše da su zločine navodno počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) u periodu od 1998. do 2000. godine. Ovaj sud ima nadležnost nad krivičnim delima izvršenim na Kosovu između 1. januara 1998. i 31. decembra 2000. godine. Iako kosovski, sud finansira Evropska unija i u njemu radi međunarodno osoblje.
Umesto na Kosovu, sud se nalazi u Hagu a jedan od razloga je bojazan od zastrašivanja svedoka "budući da se radi o osetljivom pitanju i tome da se mogući osumnjičeni od pojedinih delova kosovskog društva mogu smatrati borcima za slobodu", saopštila je Vlada Holandije još 2016. kada je odlučila da udomi ovaj sud.
Istovremeno, bivši predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići stigao je danas u zgradu Specijalizovanog tužilaštva u Hagu u kojoj će, takođe, biti ispitivan. Krasnići je tokom rata na Kosovu bio portparol i član Štaba OVK.
Haradinaj je 19. jula podneo ostavku sa premijerske pozicije upravo zbog poziva iz Haga. Kako je rekao, time je želeo da zaštiti Kosovo.
"Nisam mogao da državu odvedem pred istražitelja. Iz tog razloga sam podneo ostavku, kako bih očuvao čast države, predsednika Vlade", kazao je on.
Pojedini na Kosovu ovaj sud smatraju nepravednim budući da će, kako kažu, suditi samo jednoj etničkoj grupi, dok će navodni zločini kosovskih Srba ostati nekažnjeni.
Ovo je inače treći put da Haradinaj odlazi za Hag. Ostavku sa premijerske pozicije podneo je i 2005. kada se dobrovoljno predao Haškom tribunalu gde je bio optužen za ratne zločine. Sedam godina kasnije, 2012. je oslobođen svih optužbi. Bilo je to ponovljeno suđenje, nakon što je isti sud 2008. godine doneo oslobađajuću presudu po optužbama u vezi kršenja ratnih zakona.
Haradinaja, bivšeg komandanta OVK-a u zoni pod nazivom Dugađini prva optužnica je teretila za okrutno postupanje, torturu i ubistva ljudi zatočenih u improvizovanim logorima.
Kosovski zakon o Specijalizovanim većima i tužilaštvu na osnovu kojeg funkcioniše ovaj Sud predviđa da se nikome neće suditi pred drugim sudom na Kosovu za dela za koja mu je već suđeno pred nekim sudom, ili pred Međunarodnim sudom za krivično gonjenje.
Zakon inače ovlašćuje tužioce da ispitaju potencijalne osumnjičene i prikupljaju dokaze. Prilikom ispitivanja, osumnjičeni neće biti primoran da sebe optuži ili da prizna krivicu, precizira se u Zakonu. Prava osumnjičenog, o kojima se obaveštava pre ispitivanja, predviđaju pravo da bude obavešten da postoje osnovi sumnje da je izvršio krivično delo iz nadležnosti Specijalizovanih veća, pravo da se brani ćutanjem, pri čemu se to pravo ne uzima u obzir prilikom utvrđivanja krivice ili nevinosti. Osumnjičeni se takođe upozorava da se svaka izjava koja je zapisana može koristiti kao dokaz. Osumnjičeni ima pravo i na pomoć branioca po vlastitom izboru. Nakon što se utvrdi da postoji osnovana sumnja da je osoba krivično odgovorna za krivično delo iz nadležnosti Specijalizovanih veća, tužilac priprema optužnicu i podnosi je, uz propratni materijal, Specijalizovanim većima.
Ova institucija, formirana nakon što je Skupština Kosova usvojila potrebno zakonodavstvo, postala je potpuno funkcionalna jula 2017. kada je usvojen Pravilnik o postupku i dokazima za vođenje krivičnog postupka.
Na istrazi navodnih zločina, trenutno radi treći po redu tužilac - Džek Smit.
Podsetimo, prvi tužilac Specijalnog istražnog tima Amerikanac Klint Vilijamson je nakon istrage 2014. saopštio da je došao do dokaza koji su dovoljni za podizanje optužnice. Nakon formiranja suda, istragu navoda o zločinima nastavlja tužilac Dejvid Švendimen, takođe Amerikanac, ali on je u martu 2018. godine, umesto 2020, otišao sa te pozicije nakon isteka mandata u američkoj diplomatskoj službi. Na njegovo mesto dolazi novi američki tužilac Džek Smit.
Da bi se podigla optužnica, Specijalizovani tužilac mora da se uveri da "postoji dobro utemeljena sumnja da je osumnjičeni izvršio ili da je učestvovao u izvršenju krivičnog dela iz nadležnosti Specijalizovanih veća", na osnovu Pravilnika o postupku.
Ispitivanja visoko rangiranih osoba iz nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova u Specijalizovanom tužilaštvu Kosova sa sedištem u Hagu, traju od januara ove godine. Iz organizacije ratnih vetarana Kosova, prethodno su za Radio Slobodna Evropa (RSE) izneli da je na razgovor do sada pozvano više od 40 osoba u različitim kapacitetima.
Specijalni sud je četvrti po redu koji se bavi istragom navodnih zločina pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova. Pre njega, ovim pitanjem bavio se i UNMIK, (misija UN-a na Kosovu) Haški tribunal i EULEX (Misija EU za vladavinu zakona).
Najstrožija kazna koju Specijalni sud može izreći osuđenoj osobi je kazna doživotnog zatvora. Zatvorska kazna će se izdržavati u državi koju odredi predsednik Specijalnog suda, a iz spiska država koje izraze spremnost da prihvate osuđene osobe.
Do sada ni jedna optužnica nije podignuta.
Kosovo pred prevremenim izborima
Stejt department čestitao Haradinaju zbog odluke da ide na sud/Političari u Tirani uvereni u Haradinajevu nevinost/Dodik: Nova farsa međunarodne zajednice
Situacija sa snabdevanjem još je veoma teška
DW: 20 godina misije Bundesvera na Kosovu
Vlada Kosova šalje pokretne prodavnice na sever
Sve prodavnice prestaju da rade od ponedeljka
O sudbini ZSO će se odlučivati u Parizu?
|
