|
Fabrika za jeftiniju struju
izvor: vecernje novosti 18.02.2015.
Patent koji može da olakša i pojeftini proizvodnju struje nedavno je i priznat u Zavodu za intelektualnu svojinu. Inženjer Petar Rodić iz Beograda nekoliko godina je razrađivao ideju kako da efikasnije iskoristi energiju vode. Pronalazak - plutajuća hidroelektrana - prijavio je 2010. godine. Ona koristi kinetičku energiju vode, reka, potoka i kanala, a cena ulaganja po jednom kilovatu upola je niža u odnosu na postojeće hidroelektrane.
- Sve dosadašnje hidroelektrane koriste potencijalnu energiju, a to podrazumeva brane i akumulaciona jezera sa vrlo teškim klimatskim promenama, nepristupačnim uslovima - objašnjava naš sagovornik. - Kada je reč o mojoj plutajućoj hidoelektrani, ona je pričvršćena uz obalu, a oblikom koji podseća na levak postiže se veće brzina vode pred ulaz u turbine. A snaga koja zavisi od vodotoka može da bude od pet kilovata do 50 megavata. Cena ulaganja po jednom kilovatu, ako je konfiguracija terena povoljna, može da bude i do 80 odsto niža neko kod postojećih hidroelektrana.
Kako ovaj pronalazač kaže, još od Tesline Nijagare 1895. i Đetinje 1900. do današnjih dana, ništa se značajno nije dogodilo u pretvaranju energije vode u električnu.
- Dakle, čovečanstvo je prespavalo više od jednog veka - kaže Rodić. - Posegli smo za termoenergijom, eksploatišući ugalj, energijom talasa, vetra, atomskom energijom... A struje nema pa nema! Tvrdim da primenom ovog patenta ne bismo nikada dolazili u situaciju da potrošačima zafali struje. Sećam se da sam za vreme onih velikih poplava 2006. godine prolazio zemunskim kejom i pomislio kako je tu pred nama neverovatna energija, ali da je potrebna "kanta" da se ta energija "zahvati".
Rodićeve hidroelektrane koriste kinetičku energiju vode iz potoka, reka i kanala, snage, koja zavisi od vodotoka, od pet kilovata do 50 megavata. Za razliku od postojećih mini-hidroelektrana, njegov princip je da se sužavanjem pred turbinom voda ubrza i time dobije veća snaga.
- Najdalje su otišli Englezi, Kanađani i Hrvati, ali je ovo što sam uradio, ipak, potpuno drugačije - priča Rodić. - Nijedna od hidroelektrana koje postoje nema toliku efikasnost, jer ne ubrzavaju vodu pred ulaz u turbine. Na potezu od 17 kilometara duž Tise, od Ade do Sente, svaka metaloprerađivačka fabrika bila bi u stanju da napravi plutajuće mini-hidroelektrane, koje bi pravile struju jednako kao Đerdap.
USKORO PROTOTIP
- Trenutno pregovaram sa dvojicom zainteresovanih investitora, da se napravi prototip plutajuće hidroelektrane - kaže Rodić.
- Mini-hidroelektrane se u Srbiji već grade poslednjih dvadesetak godina, ali je uz ovo rešenje proces jednostavniji i jeftiniji.
REŠENjE
- Moj patent mogao bi da se postavi uz već postojeće fabrike struje i da koristi snagu vode koja izlazi iz prethodne elektrane - kaže Rodić.
Trenutno u Ministarstvu za nauku i tehnologiji ima 1.410 pojedinačnih prijava onih koji žele hidroelektranu.
|
