|
Strip-roman “Otadžbina“ hit u Severnoj Americi
izvor: evn 21.12.2014.
Malo koji autorski strip srpskog porekla je ikad izazvao toliko međunarodne pažnje kao slikoviti roman „Otadžbina“ („Fatherland“) Nine Bunjevac iz Kanade. Odmah nakon što je svetski izdavač „Random haus“ izbacio ovu knjigu, publika i kritika su je prihvatili. Čuveni „Gardijan“ je u dva velika članka pisao da je „Otadžbina“ uz „očiglednu umetničku vrednost delo šire političke važnosti“. Naime, u ovom strip-romanu Nina Bunjevac opisuje odrastanje „u procepu između nasleđa srpskog nacionalizma oca i socijalizma u kojem su je odgojile majka i baka“.
- Priča o mom ocu Petru, koji je kao politički emigrant napadao jugoslovenska predstavništva, jeste moja surova i intimna ispovest sa porukom da je taj ektremizam najviše povredio našu porodicu - kaže Nina.
Knjigom „Fatherland“ ova Srpkinja je odlučila da razjasni nedoumice o vlastitim političkim stavovima i da ostavi tešku porodičnu prošlost iza sebe. Ona je Kanađanka, poreklom iz Srbije, koja radi i živi u Torontu. Nakon završenog početnog obrazovanja u Umetničkoj školi „Đorđe Krstić“ u Nišu, 1990. godine odlazi u Toronto, gde završava studije slikarstva na Ontario univerzitetu. Posvećuje se sekvencijalnoj umetnosti, objavljujući stripove u mnogim magazinima. Inspiraciju je našla u vlastitoj biografiji, jer je odrasla u dve države i dve realnosti.
- Porodica mog oca je generacijama živela i radila u Severnoj Americi, neprekidno se vraćajući rodnoj Slavoniji. Ja sam Kanađanka po rođenju, koja je odrasla u Jugoslaviji. Moj otac Petar Bunjevac, kao član srpske emigrantske organizacije SOPO, bombaškim napadima na jugoslavenska predstavništva u Americi pokušavao je da destabilizuje Titov režim. Moja majka je od takvog života, na prevaru, sa mnom pobegla u Jugoslaviju. Kada sam imala dve godine dovela me je u Srbiju, gde se nikada nisam osećala kao autsajder. Pronašli smo utočište kod bake, partizanke, koja je i sama imala svoj sistem vaspitanja, ali sa jugoslovenskim političkim predznakom - otkriva Nina svoj život.
Živela je u Zemunu i u Nišu. Kada se 1990. vratila u Kanadu, emigranti su je dočekali kao heroja. Imala je tada tek 16 godina.
- Očevi prijatelji dočekali su me kao dete heroja i jedno vreme sam se zaista identifikovala sa tom ulogom. Osećanje nostalgije me je pratilo bar tri godine, tokom kojih sam se neprekidno batrgala između Nine „kanadske umetnice“ i Nine „srpske emigrantkinje“. U jednom momentu sam napustila školovanje i zaposlila se u jednoj srpskoj kafani u Torontu, samo da bih bila među zemljacima - priča Nina.
Za nju, lično, strip-roman „Otadžbina“ je udžbenik regionalne istorije, napisan bez ideološkog predznaka.
- Istorijske činjenice izlažem kako bih približila istoriju Balkana zapadnom čitaocu i pokazala kako je kolektivno nasleđe neodvojivo od individualnog života. Strancima se to dopalo, ali reakcije su bile različite: Britance je zanimala tema nacionalizma, dok su u SAD i Kanadi bili posebno zainteresovani za aspekt terorizma, gledajući na mene kao na dete srpskog ekstremiste i bombaša.
Kritika i publika, posebno u SAD, u ovoj traumatičnoj porodičnoj biografiji, obeleženoj partizanima, ustašama i četnicima, i čestim migracijama, otkrili su mnogo širi kontekst verskog i nacionalnog razdora na području bivše Jugoslavije.
SMRT U GARAŽI
Poslednje sate života svog oca Petra Bunjevca, koji je poginuo sastavljajući bombu u garaži, Nina Bunjevac je opisala u kratkoj strip priči „Avgust 1977“. Priča je objavljena u antologiji „Najbolji američki stripovi“, a potom i u Beogradu.
|
