|
Knjiga Edvarda Bernajsa "Propaganda": Uputstvo za vladanje masama
izvor: evn 28.12.2014.
Sa gotovo sto godina zakašnjenja, prvi put na srpskom jeziku pojavila se izazovna i uticajna knjiga Edvarda Bernajsa "Propaganda", u izdanju kuće "Amonite" i prevodu Vladimira Krakova.
U Srbiji nepoznat, Bernajs se smatra ocem odnosa sa javnošću kao profesije i izumiteljem tehnike spinovanja javnog mnjenja.
- Kada se u našim krajevima izgovori reč "propaganda", obično se vezuje uz ime Hitlerovog saradnika Gebelsa. U anglosaksonskom svetu, ipak, prvo ime koje je u asocijaciji sa terminom "propaganda" je ime Edvarda Bernajsa. I sam Gebels bio je poštovalac njegovog dela, uvek je pri ruci imao prvu Bernajsovu knjigu "Kristalizovanje javnog mnjenja" - otkriva Krakov.
Iako je pisana i objavljena dvadesetih godina 20. veka, "Propaganda" deluje kao da je pisana juče. Nevelika po obimu, izvršila je veliki i važan uticaj na svet kakav poznajemo. Ova knjiga, po rečima prevodioca i priređivača, sadrži implicitne tehnike vladanja demokratskim društvom, predvodništva bilo koje ljudske grupe i uputstva za ostvarivanje bilo kojeg cilja u jednom društvu. Tako, u prvom poglavlju "Organizovanje haosa" čitamo:
"Svesno i inteligentno manipulisanje organizovanim navikama i mišljenjima masa važan je element demokratskog društva. Oni koji manipulišu ovim nevidljivim mehanizmom društva čine nevidljivu vlast koja je istinska vladajuća snaga našeg društva. Nama rukovode, naše umove kalupe, naše ukuse formiraju, naše ideje velikim delom sugerišu ljudi za koje nikada nismo ni čuli."
Među mnogobrojnim pi-ar kampanjama koje je Bernajs osmišljavao i uspešno vodio, po rečima Krakova, nalaze se i one za fluorizaciju vodovodske vode, kao i za "laki strajk".
Kampanja iz 1927. godine, koja je trebalo da poveća prodaju ovih cigareta, i koju je nazvao "Baklje slobode", imala je za cilj da privuče što više žena pušenju. Manipulišući osećanjem ponosa zbog nedavno izvojevanog prava glasa za žene, Bernajs je upućivao poruke ženskoj populaciji SAD i motivisao dame da slobodno zapale cigaretu na javnim mestima jer time pokazuju svoju slobodu i dostojanstvo. Koristio je čak i izjave lekara interpretirane kao da pušenje nije štetno po zdravlje, štaviše korisno je jer sprečava gojenje kod žena.
Drugom prilikom, Bernajs je za potrebe svog klijenta, Aluminijumske kompanije Amerike, osmislio efektnu kampanju koja je ubedila vlasti SAD da je fluorizacija vode iz vodovoda dobra za zdravlje, mada je ta tema bila i ostala diskutabilna u naučnim krugovima.
Njegova moć pokazala se i 1954. godine, kada ga je angažovala multinacionalna kompanija "Junajted frut", da učestvuje u propagandističkoj logistici državnog udara u Gvatemali, kada je sa vlasti zbačen demokratski izabrani predsednik Jakopo Arbenc Guzman. Bernajs je uspeo da ubedi američku javnost da je Guzman komunista, što je u to vreme bio neoprostivi greh.
Bernajs je rođen u Beču 1891. godine u uglednoj jevrejskoj porodici, a već sa dve godine obreo se u SAD gde je ostao do kraja života, 1995. Bio je blizak rođak Sigmunda Frojda. Po mišljenju Noama Čomskog, Bernajsova knjiga pruža uvid u način funkcionisanja nekih od najmoćnijih i najuticajnijih institucija savremene industrijske države kapitalističkih demokratija.
OD MUZEJA DO DOMAĆICE
Riznice lepote u muzeju treba da budu rastumačene javnosti, a to zahteva rad propagandiste. Domaćica u stanu u Bronksu bez sumnje oseća malo zanimanja za drevnu grčku vazu u Metropoliten muzeju. Ipak, umetnik koji sarađuje sa grnčarskom firmom može prilagoditi dezen sa ove vaze za skup porculanskog posuđa. I ovo posuđe, sa niskom cenom kroz masovnu proizvodnju, može naći svoj put do tog stana u Bronksu, razvijajući nesvesno, preko svojih finih crta i boja, poštovanje prema lepoti - piše Bernajs.
|
