|
Sutorina: Biće kako su Blažo i Đuro rekli 1947
izvor: novosti online 06.02.2015.
Dobro došli! Da, ugazili ste već na područje Sutorine. Evo, tu je, uz put i taj kamen, oko kojega se podigla prašina. Zbog vas novinara postadosmo, bogami, glavna medijska tema, ne znamo baš ni zašto, ali svakako se ne priča mnogo o boljem sutra za nas.
Momak na benzinskoj pumpi "Jugopetrola", na delu koji od Igala uvodi u Sutorinu, pokazuje nam "pravac kretanja" kroz (ne)razgraničenu zonu između Crne Gore i BiH, koja je ovih dana predmet diplomatskog rata između dve države. Uskim putem, koji se od magistrale odvaja prema brdima u kojima su sutorinska sela, stižemo pred kuću Boža Fundića, u ulici koja nosi naziv Trebinjska. Kišno jutro i južni vetar rasteruju tišinu koje je ovde u izobilju.
- Temperatura oko Sutorine se podigla na državnom nivou - kaže nam Fundić, pravnik u penziji, rodom iz Foče, a koji u Sutorini živi već 35 godina. - Ovde je, vidite, mirno. Ljudi žive u slozi i ljubavi. Starosedeoci, Srbi i Crnogorci, Hercegovci, Bosanci... Ali i došljaci s drugih strana kojih je prilično. O sporu gotovo niko i ne priča. Istina je da su se ovde, kao i u celoj Boki, smenjivale vojske i vladari, ali je izvesno da su avnojevske granice bivših jugoslovenskih republika, po Badintereovoj komisiji, postale državne. Ovo je, dakle, Crna Gora. Mislim da su "igre" počele iz Bosne, da ovaj spor neće ništa poremetiti u ovom kraju, koji pripada opštini Herceg Novi, a ni između komšija.
Pitanje razgraničenja otvoreno je u BiH kada je poslanik Denis Bećirović uputio u proceduru rezoluciju o Sutorini. Iz BiH poručuju da se Sutorina do maja 1947. nalazila u sklopu BiH, ali da su tadašnji čelnici dveju republika, Blažo Jovanović i Đuro Pucar Stari, promenili avnojevske granice i da je tada Sutorina pripala Crnoj Gori.
Publicista Jovan Markuš kaže, za "Novosti", da je kamena ploča s natpisom Ercegovina, ćirilicom i latinicom, koja i dalje stoji na ulazu u Sutorinu, svedok da su se granice menjale. Vraćamo se na magistralni put, do raskrsnice, odakle jedan kraj vodi prema Njivicama i Prevlaci, a drugi do Debelog brijega i granice sa Hrvatskom. Srećemo Bosiljku Čeprnjić (78). Udata je u starosedelačku porodicu, a rodom je Hercegovka.
- Nikada se ovde nije gledalo ko je ko. Crnogorci i Bosanci uvek zajedno. Sutorina je odavno u granicama Crne Gore, tako će, nadam se i ostati. Najvažnije nam je mirno rešenje u koje verujem, prvenstveno zbog toga što se mi ovde ne delimo.
Pored Bosiljke je Banjalučanka Mirsada. Bosa kaže: - Kao sestra mi je. Prijateljstvo dugo, postojano kao i visoka brda nad Sutorinom, s obe strane puta. Mirsada živi ovde dugo. Kratko kaže:
- Sve je to politika. Nadam se da će u ovom slučaju sve biti okončano na zadovoljstvo svih strana.
Krećemo s mosta ispod kojeg teče nabujala reka Sutorina, koja s visokih brda valja vodu ka moru, uz Sutorinsko polje, prema crnogorsko-hrvatskoj granici. S desne strane kuće, mahom starije, zapuštene i oronule. Stado ovaca na neuzoranoj ledini. Poveći objekti, simbol novijeg doba, predstavljaju prodajni salon "Sitroena", hipermarket "Volija", do kojeg je Cvetni centar, odakle je svojevremeno raznobojno cveće stizalo na balove čiji pokrovitelj je bila Jovanka Broz, dok je boravila s Titom u vili "Galeb" u Igalu. Centar zatvoren, a market pun. Veliko polje, kao i cela Sutorina, čeka bolje dane za koje i nema baš nekih konkretnih najava. A idealno je za poljoprivredu, od koje se mahom živelo, ali i za turizam. Još uvek je ovde onaj sindikalni hotel iz vremena "poezije i mira", novih turističkih naselja nema.
Vraćamo se prema Njivicama, koje su u vreme SFRJ živele intenzivnijim turističkim životom. Ispred male kuće, koju je zub vremena oštetio, zatičemo vremešnog Boža Mijatovića, koji "ganja" devedeset petu. Svedok veka, starosedelac, povijen od tereta života, ali bistrog uma, rođen je ovde. A preci su došli iz okoline Brčkog.
- Bokom su vladali i Mlečani i Austrija, drugi strani osvajači, bila je u sastavu Zetske banovine u Kraljevini Jugoslaviji, a posle Drugog svetskog rata u Crnoj Gori - kaže Mijatović. - Znate onu: nekad je to bilo moje, nekad tvoje. Sada je crnogorsko. To treba rešiti mirno, što pre. Tako hoće narod ovdašnji, koji se deli samo po onoj Miljanovoj, je li čovek ili ne.
Božo sa suprugom živi od skromne penzije, koja iznosi 160 evra. Nema, ni za duvan, koji i dalje troši. Nema soba za izdavanje, za poljoprivredne radove fali snaga.
- Pravo bi bilo da ovaj lepi kraj, na kraju Boke, živne. Da se gradi, otvaraju nova radna mesta za mlađe, da se živi bolje. Podela je bilo dosta, ništa dobro donele nisu. Moja je poruka onima na vlasti: i Igalo i Sutorinu i Herceg Novi i Crnu Goru gradite i donesite bolji život - tiho svodi svoju priču starina Božo Mijatović.
PROSTOR
Područje Sutorine zauzima prostor od 83,7 kvadratnih kilometara. Veća sela su Prijevor, uz samu granicu sa Hrvatskom, Malta, Mojdež, Žvinje. Po popisu iz 2003, ovde je živelo 607 stanovnika. Sutorina izlazi na more, a dužina obale je sedam kilometara. Dužina granice Crne Gore i BiH iznosi 225 kilometara.
PONUĐEN ZAKUP
Crnogorska vlada uputila je javni poziv koji traje do 7. marta za izdavanje u dugoročni zakup zemljišta i akvatorijuma na prostoru između Njivica i ušća Sutorine, na period od 31. a najviše do 90 godina. Zemljište je površine 30.597 metara kvadratnih, a akvatorijum je površine 17.313 kvadrata. Zona je detaljno razrađena u okviru Prostornog plana posebne namene za Morsko dobro.
ZAVRŠENA PRIČA
Iz MUP Crne Gore su poručili da spora nema, da nikakva međunarodna arbitraža nije moguća, jer na to ne pristaje Crna Gora, i da je ova priča - završena. Poznat je, kažu stav Međunarodne zajednice iz 1992. godine, da nema prekrajanja nekadašnjih republičkih granica. Pregovori oko razgraničenja i utvrđivanja državne granice između Crne Gore i BiH su započeti oktobra 2008. i završeni maja 2014. Nekadašnja administrativna katastarska granica, postala je državna, u skladu sa stavom Badintereove komisije.
PAMETNI ĆE ODLUČITI
Ispred gril radnje u etno-stilu, nedaleko od Božove kuće,slika neobična: grad smenjuje sunce. Slično je i ispred radnje zvane "Bajker" - mladići u skafanderima kraj brzih motora čekaju da krenu niz drum.
- Ovo je Crna Gora u koju je svako dobro došao. Kao gost i prijatelj. A i dolaze sa svih strana. I uglavnom se kod nas provesele - veselo "cvrkuće" mladi konobar, koji se obraća i novinarima i drugim gostima.
Užurbano servira pića, uveren, da će i medijska priča u čijem je centru Sutorina povećati promet. A za ishod spora, veli, ne brine, jer će pametni odlučiti - pametno.
|
