|
Nemoj preko telefona, ne znaš ko nas sluša!
izvor: evn 26.11.2014.
Cela decenija bila je potrebna da javnost sazna da je BIA pratila komunikaciju građana na osnovu odredbi koje su neustavne! Zakon o BIA je izglasan 2002. godine, a predlog za ocenu ustavnosti podnet je 2003. Tek prošle godine oglasio se Ustavni sud sa ocenom da “bezbednjaci” ne smeju da presreću ničije komunikacije, odnosno nikog da prisluškuju bez dozvole nadležnog sudije. Zakon je odmah posle toga i promenjen. Neposredno pre toga, USS je slične odluke doneo i za VOA i VBA - da se tajni nadzor ne može sprovesti samo na osnovu odluke direktora ovih službi ili osoba koje oni ovlaste.
Decenijama nisu postojala jasna pravila koja bi ograničila narušavanje privatnosti građana i proizvoljno mešanje u tuđi životi. Između ostalog, to je omogućilo raznim firmama da nesmetano prodaju špijunsku opremu - od bežičnih mikrobubica i mikroprisluškivača velikog dometa za prostor, auto i mobilne telefone, do bežičnih mikrokamera u dugmetu, olovci, satu, ili GPS lokatora i softvera za prisluškivanje. Izbor je prepušten onima koji žele da nadziru zaposlene, poslovne partnere, konkurenciju, bračnog druga, političke protivnike. Mogućnosti zloupotreba odavno su prevazišče problem regulisanja rada bezbednosnih službi, koji je opsedao intelektualce, opoziciju i javnost decenijama.
Ko „šiša“ zakon
Velika afera izbila je i oko telefonskih listinga koje od mobilnih operatera uzimaju obaveštajne službe bez ikakve kontrole. Priču su otvorili poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i ombudsman, posle izvršenog nadzora, koji je pokazao da je ozbiljno ugrožena privatnost građana. Ispostavilo se da je samo jednom od četiri operatera, za godinu dana, podneto 4.400 zahteva za pristup “zadržanim podacima” (ko je, sa kim, koliko često, koliko dugo, i odakle razgovarao). Za više od polovine njih nije postojao nikakav pravni osnov. Ovim je grubo prekršen zakon, jer uvid “sleduje” policiji i bezbednosnim službama samo na osnovu odluke suda. A i oni podatke mogu da traže samo za potrebe krivičnog postupka ili ako se sumnja da je ugrožena bezbednost Srbije.
Uprkos tome, operateri su odobrili gotovo sve zahteve. Poverenik je tada izrazio posebnu zabrinutost zbog onlajn pristupa bazama podataka. Od četiri operatera telefonije samo jedan je beležio direktne pristupe, i za godinu dana izbrojao je čak 272.000. Ostali, iako su po zakonu morali, nisu vodili nikakvu evidenciju. Zajedno sa BIA, koja ima direktan dnevni pristup kompletnom telefonskom saobraćaju u zemlji, procenjeno je da su pristupi onlajn bazama dostigli za godinu dana nekoliko miliona!
Bilo je očigledno da je zakon prekršen, jer se u Srbiji sigurno ne vodi toliko krivičnih postupaka koliko je listinga traženo. A naloge za uvid u podatke o komunikacijama davali su čak i niži rukovodioci bezbednosnih službi!
Najviše pisanih zahteva za uvid u listinge podneli su MUP, sudovi, tužilaštva, i daleko manje bezbednosne službe, dok su onlajn pristup imali “bezbednjaci”. Kako je tada naglasio ombudsman Saša Janković, moguće je da su u sistem upadale i podatke zloupotrebljavale čak i privatne agencije!
Nedavno je zaštitnik građana obavio kontrolu nad bezbednjacima i zbog tvrdnji da je bilo zloupotrebe tajnih pretresa prilikom hapšenja Darka Šarića. U izveštaju koji je usledio decidno stoji da BIA vrši tajne pretrese, ali poštujući ustavne garancije nepovredivosti stana.
Tajni pretres
On je objasnio da naši propisi ne znaju za “tajni pretres”, već samo za “pretres”, a Ustav isključuje bilo kakvu mogućnost prikrivenog ulaska službenih lica u nečiji stan. Ali, meru tajnog pretresa koriste sve tajne službe sveta i ona je propisana unutrašnjim aktima BIA koji nisu dostupni javnosti. Kontrola je pokazala da BIA ne ulazi tajno u naše domove, već je u opticaju samo “običan” pretres koji obavlja policija, i to po odluci suda, uz zapisnike i svedoke. Janković, ipak, nije želeo da otkrije gde se, onda, vrše tajni pretresi. On je samo obznanio da odluku da BIA prema nekom sprovede tajni pretres, po postojećim propisima, donosi direktor same Agencije, a na predlog operativaca. To znači da BIA sama sebi predlaže da ga sprovede, sama ga radi i rezultate zadržava za sebe!
Čak i u zemljama poznatim po širokim ovlašćenjima tajnih službi, tajni pretres odobrava organ nezavisan od službe, često sud. Pošto ova mera omogućava službi da pristupi nečijim stvarima, koje će kasnije možda biti korišćene kao dokazi, sud mora u eventualnom kasnijem postupku da zna da je pristup postojao.
Negde je čak praksa da se ceo tajni pretres snima, kako bi kasnije postojale garancije da nijedan dokaz nije podmetnut. Zato je Janković predložio da se u budućim izmenama Zakona o BIA predvidi da odluku o tajnom pretresu donosi sud ili tužilaštvo.
Naši propisi omogućavaju ombudsmanu neposredan pristup svim, pa i najtajnijim podacima koji su potrebni da ostvari cilj kontrole. Ujedno, on je dužan da prođe najrigorozniju bezbednosnu proveru i tajne čuva i nakon što mu prestane dužnost.
KREIRANjE LIDERA
U Srbiji najveći uticaj imaju britanska, američka i nemačka obaveštajna služba, a nešto manji ruska i francuska. Kako tvrde izvori “Novosti”, strane službe najviše interesuju javne ličnosti. Proučavaju njihove sposobnosti, vrline, slabosti. Često se opredeljuju za one koji imaju ambicije da u političkom pogledu napreduju, ali nemaju vrhunske potencijale, pa su zato lojalni onom ko ih pogura, i podložni uticajima. Njih šalju na liderske kurseve, gde im formiraju svest o potrebi prihvatanja vrednosti tih zemalja, forsiraju ih, dovode na ključne pozicije, i preko njih kreiraju društveni i politički život u zemlji. Trenutno je stranim službama u fokusu Srpsko-ruski centar za vanredne situacije u Nišu.
ISMEJANI PREDLOZI
Pre neku godinu zaštitnik Saša Janković i poverenik Rodoljub Šabić bili su usamljeni u zahtevu da se ispoštuje Ustavom zagarantovana privatnost komunikacije i da se omogući kontrola rada tajnih službi. Jankovićev amandman na Zakon o elektronskim komunikacijama iz 2010, kojim je tražio da se u privatnost komunikacija zadire samo po odluci suda, poslanici tada vladajuće stranke su ismejali. Janković i Šabić su osporili ustavnost tog, ali i zakona o VOA i VBA. Njihovi zahtevi su usvojeni i nijedan propis ne dozvoljava više uvid u listinge, lokaciju, vreme razgovora i njegovu sadržinu bez parafa sudije.
VIŠAK DOJAVA
Da je naš narod oduvek voleo da cinkari komšije, kolege, rođake, da se dodvorava raznoraznim niže ili više rangiranim službenicima obaveštajnih službi, dokazuje i jedan plakat Gestapoa iz perioda Drugog svetskog rata. Na njemu okupatorska tajna policija poziva građane da prestanu sa dojavama, jer nema dovoljno kapaciteta da sve budu obrađene!
|
