|
Srpski kozji sir za evropsku i rusku trpezu
izvor: evn 13.12.2014.
Kada su Predragu Nikčeviću lekari rekli da zbog problema sa ambrozijom mora da pije kozje mleko, ni slutio nije da će mu to promeniti život. A, onda je sa prijateljima započeo proizvodnju kozjeg sira, jogurta i mleka. Sada, pet godina kasnije, proizvodi „Beokapre“ stigli su do evropskih i ruskih radnji, a brend „Kozari“ lako je našao put do izbirljivih kupaca.
Nedaleko od Šida, u selu Kukujevci, „rodila“ se i fabrika. Njeni idejni tvorci - Srđan Kovačević, Radomir Roganović i Predrag Nikčević, tik uz nju, otvorili su i farmu. Na njoj, oko 400 koza, jarića i jarčeva. Žive, gotovo, kao u hotelu. Zato i ne čudi vrhunski kvalitet mleka koje daju. To je ono što ih čini prepoznatljivim i drugačijim. Tu su i prefinjene note ukusa sireva koji prave kozari. Umotavanje u hrastovu koru i čubru, list kestena ili pepeo hrasta, dodatno pojačava ove unikatne sireve.
- Imamo šest vrsta ručno rađenih sireva, od „klasičnih“ do „specijalnih“ sa zrenjem i plemenitim plesnima - priča Srđan Kovačević, jedan od vlasnika „Beokapre“. - Oni nisu toliko popularni na našem tržištu, ali zato prolaze kod ruskih i nemačkih kupaca. Ali zato na domaćem tržištu odlično plasiramo surutku. Tu su jogurt i probiotski napitak od kozjeg mleka „Čudo“.
I sve ovo ne bi bilo moguće da nije nekoliko stotina sanskih koza. Oko farme nalazi se ograđeno dvorište, gde mogu slobodno da brste travu. Ipak, veći deo dana provode unutar farme. A unutra, kao u apoteci. Koze, jarići i jarci, svako u svom delu. Ne mešaju se mnogo. Radnici koze vode na mužu dva puta dnevno. Nekad mašine za izmuzavanje zamene ruke. Kažu, obučeni su za sve.
- Imamo i kooperantske porodice, sa kojima sarađujemo i otkupljujemo mleko - priča Kovačević.
- One se nalaze u okolini Novog Sada i Zrenjanina. Naših 400 koza, na muži, može da donese prosečno 1.000 litara mleka dnevno. Od kooperanata, koji imaju oko hiljadu koza, dnevno dobijemo još 2.000 litara mleka. Sve te farme, od kojih mi otkupljujemo mleko, jesu mala, porodična gazdinstva. Postoji neka ideja, da jariće, stare oko dva meseca, šaljemo na neku planinu ili na što čistije prirodno okruženje, pa da ih vratimo nazad na farmu, kad napune deset meseci. Farma je sagrađena po evropskim standardima, a sve je potpuno prilagođeno kozama.
Mala mlekara, a veliki planovi. Do sada su ispunili sve što su zamislili. Kako kaže Kovačević, ideja je da sledeće godine podignu proizvodnju između 700.000 i milion litara mleka za godinu dana. Za velike kravlje mlekare, to je nekad proizvodnja na dnevnom nivou, ali za njih koji, među retkima, prave sto odsto čisto kozje mleko, to će biti veliki napredak.
NAJBOLjOM HRANOM DO KVALITETA
Kozari su zakupili i deo državne zemlje, pa tu proizvode hranu za koze. Prave silažu i senažu, a tu je i posebno seno od lucerke i deteline.
- Koze hranimo detelinom, lucerkom sušenom, livadskim senom i sojinom slamom - priča Kovačević. - Tu su i silirana i zrnasta hrana. Sve je sa naših njiva, i tek mali deo kupujemo.
|
