|
Osam vatri do savršene sapunjare
izvor: novosti online 13.02.2015.
Banatska, sapunjara, pančeta, porebruša, potrbuša, dimljena, barena, posuta mlevenom paprikom, adidaska, sa prljenom kožicom, ljuta, od gronika... samo neke od mnogobrojnih vrsta slanine kojima će do nedelje "brke omastiti" posetioci čuvene "Slaninijade" u pančevačkom selu Kačarevu.
Izložene na stotinama tezgi i štandova, gotovo da zbunjuju posetioce. Kom prodavcu prići? Koju kupiti? Koju prvo probati? A sve neodoljivo mame. Izgledom, bojom, a najpre svojim prepoznatljivim mirisom. Onim što otvara apetit i "tera vodu na usta". Njega ne mogu da ublaže ni potru čak ni oni od roštilja, prasića na ražnju, topljenja čvaraka, pa ni paprikaša i masnog pasulja koji se krčkaju u kotlićima.
- Ajde, izvolt'e, okusite moju lepoticu i odma' će vam biti jasno da ne postoji zadovoljstvo veće i zašto je slanina put do vaše sreće - stihovima kupce poziva Željko Velinovski iz Kačareva dok pokazuje komad prave, domaćinske, prošarane slanine. - Pogledajte je dobro sa svih strana. Ima li danas na ovom sajmu bolje?
Da ima reći će svaki slaninar. A okupilo ih se više od 300 iz svih krajeva Srbije. Ali, za "najmasnije selo" čulo se po belom svetu, pa su u Kačarevo stigli i uzorci slanine iz Kine, Italije, Mađarske, Francuske, Slovenije, Crne Gore, Hrvatske... Svi ponosno izložili svoje slanine i baš svaki proizvođač tvrdi da njegovoj nijedna druge nije ni prići.
- Ceo ovaj februarski gastronomsko-gurmanski ugođaj i takmičenje, ponikli su baš iz ovog ljutog rivaliteta i inata Kačarevaca, starih slaninara - podsećaju Nenad Šaletić i Milan Ajder, iz organizacionog odbora "Slaninijade". - U staroj kačarevačkoj "poljoprivrednoj" kafani, davne 1987. godine nekoliko njih tvrdilo je da ima najbolju, najukusniju, najdeblju i kakvu sve "naj" slaninu. I tog dana rodi se ideja, a prva naša "Slaninijada" održana je godinu kasnije. Nisu je prekinule ni najteže sankcije, a ni uvek prisutne godine nekakvih ekonomskih kriza.
BEZ PUŠTENOG PRASETA
Posle protesta udruženja za zaštitu životinja, "Slaninijada" će i ove, kao i prošle godine, proći bez takmičenja "Pušteno prase", koje je ovoj manifestaciji godinama davalo poseban pečat. Prase pušteno iz džaka, pripadalo je onom ko ga uhvati. Novi vlasnik je, nalagala su pravila, tokom naredne godine morao o njemu dobro da se stara i da ga tovi najbolje što može. A, onda dogodine da ponudi njegovu slaninu.
Gotovo tri decenije, iz godine u godinu, vele, dolazi sve više i izlagača i posetilaca. Ove godine, naruku im ide i lepo vreme, pa do nedelje očekuju oko 100.000 gostiju.
- Ma, slanina je, jelo za krizu, a najbolja je bela i debela - dobacuje Nikola Dotlić iz "slaninarske republike Kačareva". - Zdrava je, topi se kada se mora, a jede uvek! Nama Banaćinama slanina je oduvek bila antibiotik. Sapunjarom smo se lečili, a kožurom podmazivali đermove. Ali, nema bolje slanine od ove naše kačarevačke. U njoj su se stopile dve tradicije, starosedelačka i dođoška sa 18 strana sveta, pa ima najmanje toliko mirisa i ukusa.
To što Nikola Dotlić, hvali svoju belu slaninu nije slučajno. Ove godine, njegova sapunjara zvanično je i najdeblja na "Slaninijadi". Celih 19 centimetara. Odležala je, kaže, 24 dana u salamuri, "prošla" sedam-osam bukovih vatri i na promaji bila mesec i po.
- Niste, more, vi Banaćani "stvoreni" slaninari. Ajde, deco, dođite 'vamo kod majstora sa Zlatibora - poziva prolaznike Borko Čorbić sa Mačkata, dok polako, vešto seče lepo obrađenu prošaranu slaninu. - Mi imamo najbolju pršutu, a i slanina "govori". I vegetarijance natera na greh. Ne treba se bojati od holesterola iz slanine. A ako baš strahujete, uz nju uzmite malo belog luka i dobru kapljicu, pa će se masti rastočiti.
A posetioce nije teško ubediti. I oni imaju samo reči hvale. Dok ne odluče koju slaninu će da kupe, tiskaju se na oko 3.000 kvadrata, između tezgi na platou ispred Mesne zajednice Kačarevo i onih u Hali sportova. Da biraju imaju šansu, da izaberu neće im biti lako. Na to će, svakako, uticati i cena, od 400 dinara za kilogram bele slanine do 1.200 za zaista vrhunsku pančetu. Usput mogu da kupe i mnogo drugih suvomesnatih proizvoda načičkanih u "ramovima" od venaca belog luka: pršute, šunke, kulena, pečenice, švargle, pihtija, čvaraka, sremske i kobasice od konjskog mesa... I sve ove proizvode, ali od mangulice. Oni su malo skuplji, jer je ova vrsta svinje na glasu. Ima tu i domaćih sokova, slatka, meda, rakije, vina, sireva, slatkiša, ali i proizvoda od drveta, ručnih radova, grnčarije... Pravi, bogati, seoski vašar.
NAJBOLjI
Zbog Dana žalosti u četrtak nije bilo muzike, ali bilo je aplauza nagrađenima. Laskavom titulom najboljeg slaninara u kategoriji domaće slanine okitio se Ivica Ćulibrk iz Banatskog Novog Sela. Najbolju "zanatsku" slaninu ima SZR "Brković" iz Kačera na Zlatiboru. Kada je reč o industrijskoj slanini, po mišljenju žirija najbolja se proizvodi u pančevačkom "Burjanu", dok je od mangulice najbolja slanina Mila Filipovskog iz Kačareva.
LEBAC IZ KOVILjA
I pored "mora" slanine posetiocima nije promakla tezga Novaka Matića iz Kovilja. Tu se mogao kupiti pravi, beli domaći lebac pečen na patosu u starinskim pećima od cigle. Cenio ga pekar 100 i 200, ali i 1.000 dinara. Ovaj najskuplji, kaže Matić, težak je pet kilograma i peče se barem sat i 40 minuta. Zavijen u pamučnu krpu, može da stoji 10 dana i tada je, tvrdi, najukusniji.
BROJKE
* 300 izlagača iz Srbije na Slaninijadi
* 100.000 posetilaca očekuje se do nedelje u Kačarevu
* 1.200 dinara košta najskuplja pančeta
|
