|
Estonija preuzima predsedavanje EU
Estonija 1. jula preuzima od Malte svoje prvo predsedavanje EU tokom kojeg će raditi na uravnoteženju različitih pogleda, tradicija i interesa u današnjoj Evropi kako bi se došlo do najboljih mogućih rešenja za građane. Prioriteti estonskog predsedavanja biće otvorena i inovativna evropska ekonomija, bezbednost, digitalna, inkluzivna i održiva Evropa a moto predsedavanja je "Jedinstvo kroz ravnotežu".
Iako se proširenje EU ne pominje se među prioritetima, ambasador Estonije u Srbiji Danijel Erik Šer nedavno je na skupu u Beogradu kojim je obeležen završetak malteškog i početak estonskog predsedavanja rekao da je stav njegove zemlje o pridruživanju Srbije jasan i da će Estonija u narednih šest meseci nastojati da ubedi sve članice EU da je otvaranje poglavlja "pravi put" za Srbiju.
"Naša pozicija je veoma jasna: Budućnost Zapadnog Balkana je u EU", rekao je Šer i dodao da "sve zemlje koje žele da uđu u EU moraju da dele evropske vrednosti".
Šestomesečno predsedavanje EU Estonija preuzima od Malte a na kraju godine će ga predati Bugarskoj.
Predsedavanje EU Estonije pomereno je za šest meseci unapred kako bi ta zemlja popunila britanski "termin" nakon što je London pre godinu dana zvanično odustao od predsedavanja kako bi se usredsredio na pripreme za istupanje iz EU.
Tokom predsedavanja EU u Estoniji će biti održano dvadesetak skupova na ministarskom nivou, kao i oko 200 drugih događaja povezanih sa predsedavanjem.
Estonija je ušla u EU 2004. godine a od 2011. je članica zone evra.
Estonski prioriteti
Aktivnosti Estonije na prioritetu predsedavanja koji se tiče otvorene i inovativne Evrope imaće za cilj unapređenje poslovnog okruženja koje podžava rast zasnovan na znanju i konkurentnost.
Estonija će se u tom cilju fokusirati na zaštitu četiri slobode EU - kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala, olakšavanje započinjanja biznisa, napredak u tgovinskim pregovorima, stvaranje novih mogućnosti finansiranja i obezbeđenje stabilnosti bankarskog sektora, uspostavljanje stabilnog tržišta struje i obezbeđenje fer konkurencije sprečavanjem izbegavanja plaćanja poreza.
U sklopu prioriteta bezbedne Evrope, Estonija će raditi na podsticanju mira, prosperiteta i stabilnosti.
Taj prioriritet podrazumeva jačanje borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala, bolju unutrašnju bezbednost, ali i zaštitu spoljnih granica EU unapređenjem saradnje, kao i dalji rad na migrantskoj krizi i reformi Zajedničkog sistema azila.
Estonija će takođe podržavati jačanje veza sa zemljama Istočnog partnerstva i fokusiraće se na povećanje troškova za odbranu, razvoj evropske saradnje u odbrani i EU-NATO partnerstva.
U sklopu prioriteta digitalne Evrope ta baltička zemlja sa 1,3 miliona stanovnika, koja je sebe profilisala kao pionira na polju digitalne tehnologije, želi da Unija iskoristi dobrobiti tehnološkog napretka.
Zvanični Talin će se koncentrisati na unapređenje prekogranične e-trgovine, obezbeđenje modernih i bezbednih elektronskih komunikacija dostupnih svima širom Evrope i unapređenje prekograničnih digitalnih javnih usluga sa ciljem da se olakša svakodnevni život.
Estonija takođe želi da predstojećih šest meseci radi na inkluzivnoj i održivoj Evropi i da podrži jednake mogućnosti za visoko obrazovanje, zapošljavanje i sticanje veština.
Estonija će se fokusirati na modernizaciju propisa kako bi se podsticala mobilnost radnika, obezbedile jednake mogućnosti na tržištu rada i socijalna inkluzija, kao i obezbedila veća održivost prirodne sredine.
Dug proces pristupanja EU pogoduje autoritarnim režimima
EU treba više da se angažuje na Zapadnom Balkanu jer izostanak evrointegracija vodi do unutrašnjih nestabilnosti dok dug proces pristupanja pogoduje autoritarnim režimima, zaključili su 30. juna u Beogradu učesnici konferencije "Evropa u više brzina – Zapadni Balkan u rikverc". Jedna od glavnih tema na skupu u organizaciji beogradskog Centra za spoljnu politiku i Fondacije Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung) bilo je i pitanje da li je realno očekivati formalizaciju ideje o Evropi u više brzina.
Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović rekla je na skupu da region Zapadnog Balkana prolazi kroz težak period i da je zajednički imenitelj pitanje evropskih integracija.
"Nedostatak integracija dovodi do unutrašnjih nestabilnosti", rekla je ona i kao primer navela Makedoniju koju Grčka, kao članica EU, već 10 godina blokira na putu ka članstvu.
Joksimović je rekla da evropsko susedstvo značajno utiče na napredak. "Njegov izostanak u integraciji zemalja vraća region u prošlost", dodala je.
Ona je izrazila uverenje da EU treba više da se angažuje u regionu kako se drugima ne bi ostavljao prostor.
"Srbija je ključna zemlja na Zapadnom Balkanu od koje zavise krupni koraci. Brzina otvaranja poglavlja bi trebalo da bude u skladu sa spremnošću Srbije", rekla je Joksimović.
Direktor briselske kancelarije nemačkog Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja (SWP) Dušan Reljić rekao je, između ostalog, kako je tekst na temu Zapadnog Balkana iz 2012. pod naslovom "Deset godina samoće" zapravo bio previše optimističan. "Da smo znali, naslov je mogao biti 'Dvadeset pet godina samoće", rekao je Reljić aludirajući na brzinu pridruživanja regiona EU.
On je takođe skrenuo pažnju na oprezni optimizam koji dominira konferencijom, ukazavši da se učesnici nisu dotakli ključnih stvari. Po njegovim rečima, kriza EU nije bila zbog odnosa lidera, već su je proizvela društveno-ekonomska kretanja.
"Nije se dogodio pad nejednakosti, več naprotiv, nejednakost raste svuda u svetu. Dakle, dok god ljudi na margini društva prepoznaju da im ni Brisel ni bilo ko ne pomaže, nije izvesno šta se može dogoditi. Zbog toga smatram da je podatak da je 40% stanovnika Srbije za pristupanje EU odličan rezultat", rekao je Reljić.
On je naglasio da Zapadni Balkan nikako nije van EU, već je "meki trbuh" Unije.
"Jedna četvrtina ljudi iz regiona živi u EU, 85% trgovine ja sa zemljama EU, 90% bankarskog sektora je u rukama evropskih banaka... Imajući to vidu, region, zbog svoje povezanosti sa EU ne može u zajednicu sa Rusijom ili Belorusijom", rekao je Reljić ali je upozorio da nedostatak društvenog rasta "stvara prostor za populiste i pospešuje nejednakost".
Profesor zagrebačkog Fakulteta političkih nauka Dejan Jović ocenio je da se region nalazi u situaciji u kojoj se ciljevi pomeraju na obe strane i upozorio da dug proces pristupanja pogoduje autoritarnim režimima.
"Dug proces pristupanja ne čini zemlje boljim. Period od 10-15 godina za Srbiju i Crnu Goru daje mogućnost autoritarnim režimima da kažu da su oni jedini koji to mogu i da treba da ostanu na vlasti sve to vreme", rekao je Jović.
On je posebno naglasio da je na Zapadnom Balkanu "teško odvojiti prošlost od budućnosti" i upitao se da li se zemlje bivše Jugoslavije još plaše neke nove zajednice. "One su još pod senkom '90-ih", rekao je Jović.
Po njegovim rečima, najvažnija pitanja za budućnost Zapadnog Balkana u EU su budućnost Unije i demokratija u regionu.
Vučić sa Mogerini o ubrzanju evropskog puta Srbije; Predsednik: Neće Srbe na KiM napadati ni Crna Gora ni NATO
Srpski gradovi tonu u dugovima
Održana prva sednica nove Vlade Srbije/Brnabić: Bitno da ostvarimo kontinuitet/Han čestitao Ani Brnabić preuzimanje dužnosti premijera
Nova premijerka, stara politika
Reakcije na ekspoze Ane Brnabić
FIC: U Srbiji potrebni predvidivost i jasna pravila
U Gračanici održana liturgija i dodeljeno ordenje majkama
Ekspoze Ane Brnabić
U ratovima po inostranstvu 28 Srba
Stefanović: Spremni da preuzmemo deo tereta migrantske krize
Skupština usvojila izmene Zakona o ministarstvima
Joksimović: Očekujemo dobru dinamiku otvaranja poglavlja
Brnabić: Buduća vlada će sačuvati kontinuitet
Reis: Pred muslimanima Srbije brojni problemi
Očuvanje mira i stabilnosti najvažnije poruke sastanaka
Beograd: Parada ponosa završena bez incidenata
U Subotici se neće graditi naselje za migrante
Vučić: Menjamo se, hrabro idemo iz mitologije u budućnost
Balkanska ruta samo preusmerena
Vučić sa visokim zvanicama u Vili "Mir"/Tramp šalje delegaciju na inauguraciju Vučića
U Vladi dva nova resora
Evropski Prajdovi: Parada zakazana za 24. jun u Beogradu nema našu podršku
Predsednik Srbije upravlja stranačkim kormilom
Građani Srbije svesni posledica sive ekonomije
U Srbiji četiri televizijska emitera prati 62,35 odsto publike
|
