|
Premijeri Hrvatske i Slovenije Andrej Plenković i Miro Cerar razgovarali su o odluci arbitražnog suda o graničnom sporu njihove dve zemlje i dogovorili se da neće preduzimati jednostrane poteze. Slovenija odluku arbitražnog suda kojom dobija veliki deo Piranskog zaliva smatra istorijskom dok Hrvatska ostaje pri ranijoj odluci da je arbitraža ne obavezuje.
U saopštenju hrvatske vlade navodi se da su se premijeri Hrvatske i Slovenije u telefonskom razgovoru posle objavljivanja odluka arbitražnog suda 29. jna "dogovorili da neće preduzimati jednostrane poteze, i da će razgovor nastaviti 12. jula u Ljubljani, uoči sastanka Berlinskog procesa u Trstu 12. i 13. jula".
Plenković je, kako se navodi, naglasio da Hrvatska ostaje pri svojoj odluci da je arbitražna odluka ni na koji način ne obavezuje, i da je neće primenjivati, dok je Cerar ponovio stav Slovenije o odluci Arbitražnog suda u Hagu.
Cerar je novinarima u Ljuljani rekao da je "istorijska" odluka suda da Slovenija dobije od Hrvatske slobodan pristup međunarodnim vodama Jadrana kroz koridor širok dve i po nautičke milje. Prethodno je odlučeno da Sloveniji pripada veliki deo Piranskog zaliva, odnosno Savudrijske vale.
"Odluka arbitražnog suda je konačna i pravno obavezujuća za dve zemlje - Sloveniju i Hrvatsku. Ta odluka predstavlja istorijski momenat za Sloveniju", rekao je slovenački premijer na konferenciji za štampu u Ljubljani.
Odluka
Arbitražni sud za granični spor Hrvatske i Slovenije odlučio je da Slovenija dobije pristup otvorenom moru kroz koridor širok 2,5 nautičke milje, rekao je u Hagu predsednik Stalnog arbitražnog suda u Hagu Žilber Gijom (Gilbert Guillaume).
On je prethodno rekao da "trenutno nema mesta gde je teritorijalno more Slovenije direktno spojeno na otvoreno more i da sud ima dužnost da ga odredi" dodajući da to mora bude područje u kojem brodovi i avioni imaju jednaka prava kao na otvorenom moru.
Prethodno je odlučeno da velika većina Piranskog zaliva, odnosno Savudrijske vale, pripada Sloveniji.
Gijom je rekao je da linija razgraničenja treba da spoji kraj kopnene granice na ušću reke Dragonje do tačke na kraju Piranskog zaliva koji je trostruko na većoj udaljenosti od Rta Madona.
Ovo rešenje je na tragu sporazuma Drnovšek-Račan iz 2001. od kojeg je bivši hrvatski premijer Ivica Račan odustao jer nije imao podršku u Saboru.
Tim sporazumom je bilo predviđeno da Slovenija dobije oko tri četvrtine Piranskog zaliva i preko posebnog koridora kontakt s otvorenim morem, s tim što bi Hrvatska u jednom trouglu zadržala morsku granicu s Italijom.
Čitanje odluke Arbitražnog suda 29. juna trajalo je dva sata a počelo je navođenjem delova i načela arbitražnog sporazuma Hrvatske i Slovenije sklopljenog 2009. godine kao i spornih mesta na severnoj hrvatsko-slovenačkoj granici.
Predsednik suda je pročitao i odluke da granice na Muri i Sutli idu katastarskom granicom, a u Murskom Središču sredinom Mure.
Čitanju odluke u sudnici prisustvovao je predstavnik Slovenije ali ne i Hrvatske koja se 2015. povukla iz arbitraže.
Hrvatski sabor je tada Sloveniji predložio da počnu pregovori o alternativnom rešavanju spora, pošto je ocenjeno da je arbitražni proces nepovratno kompromitovan kada je otkriveno da su se slovenački predstavnik u arbitražnom sudu Jernej Sekolec i službenica slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova Simona Drenik dogovarali o iznošenju slovenačkih argumenata i lobiranju kod drugih arbitražnih sudija.
I Sekolec i Drenik su se posle toga povukli a Hrvatska je izašla iz arbitraže pozivajući se na član 60. Bečke konvencije koji dopušta razvrgnuće sporazuma u slučaju njegove "teške povrede".
Hrvatska vlast i opozicija uoči objavljivanja odluke bili su jedinstveni u stavu da je arbitražni sporazum za Hrvatsku "mrtvo slovo na papiru" i da na miran i trezven način treba tražiti drugi način rešavanja teritorijalnog spora vezanog za morsku granicu.
Slovenija je, s druge strane, saopštila da se odluka arbitražnog suda o graničnom sporu mora poštovati.
Za razliku od kopnenih, granice na moru između jugoslovenskih republika nisu bile određene, pa je to posle osamostaljenja bio glavni problem u odnosima Slovenije i Hrvatske.
Za Ljubljanu je u tom sporu bilo ključno pitanje granica u Piranskom zalivu i mogućnost direktnog kontakta Slovenije s otvorenim morem.
|
