|
Brisel: U fokusu pregovora ZSO i energetika
Delegacije Beograda i Prištine trebalo bi, posle više od godinu dana pauze, ponovo da se sastanu u Briselu i na tehničkom nivou razgovaraju o sprovođenju dogovora iz Briselskog sporazuma.
U evropskim diplomatskim izvorima za Tanjug kažu da je namera šefice EU diplomatije Federike Mogerini da ovim sastankom "obnovi dinamiku" dijaloga, sa ciljem da se napravi presek stanja u implementaciji već postignutih dogovora, kao i da se pokuša napraviti iskorak u dve oblasti koje su i dalje "otvorena pitanja" Briselskog sporazuma.
Na prvom mestu, kako navode u Briselu, to je pitanje formiranja Zajednice srpskih opština, koje čini okosnicu celokupnog Briselskog sporazuma.
Drugo otvoreno pitanje, koje EU vodi kao "neimplementirano", jeste dogovor u oblasti energetike.
"Iako je fokus sada stavljen na novu fazu dijaloga i unutrašnji dijalog koji se vodi u Srbiji, zemlje članice žele da vide da se dogovoreno u 'prvoj fazi', odnosno u Briselskom sporazumu, sprovodi. To i dalje ostaje uslov za napredak obe strane na evrointegracionom putu", navodi se u diplomatskim izvorima Tanjuga u Briselu. U EU kažu da za sada još nije planiran datum za sastanak na visokom političkom nivou u okviru dijaloga Beograda i Prištine.
"Visoka predstavnica će predsednike Vučića i Tačija pozvati u Brisel u trenutku kada bude izvesan mogući značajan iskorak u dijalogu", kažu za Tanjug u Briselu.
Do tada treba očekivati da se u okviru tehničkog dijaloga, koji je planiran da se održi od 16. do 18. janura u Briselu, sagleda napredak u sprovođenju dogovora u oblasti pravosuđa, telekomunikacija i slobode kretanja, ali prvenstveno da se pokuša odgovoriti kako dalje sa formiranjem Zajednice srpskih opština.
U evropskim diplomatskim izvorima Tanjuga takođe naglašavaju da, iako je za sada planirano da se sa Srbijom u prvih šest meseci 2018. godine održi jedna Međuvladina konferencija na kojoj bi bila otvorena nova pregovaračka poglavlja, napredak u dijalogu Beograda i Prištine mogao bi, između ostalog, biti razlog da zemlje članice odluče da daju "zeleno svetlo" za još snažniji iskorak Srbije ka EU članstvu.
Analitičari: Pritisak na Prištinu da formira ZSO
Nastavak dijaloga je, kako ističu, i znak da je na kosovske Albance izvršen značajan pritisak, pre svega SAD, da se vrate za pregovarački sto.
Za sociologa Vladimira Vuletića to je razlog više da se u ovu rundu tehničkog dijaloga o realizaciji do sada postignutih dogovora, delegacija Srbije koju koju predvode direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, a Prištinu novi šef pregovaračkog tima Avni Arifi, uđe sa mnogo više očekivanja.
Naime, Vuletić smatra da će sada lakše pričati o primeni dogovora za formiranje Zajednice srpskih opština, oko čega je Priština zatezala dovodeći dijalog u krizu.
"Videli smo i kakav je pritisak izvršen na Prištinu povodom pokušaja da se ukine Zakon o specijalniom sudu za zločine OVK, i on će uticati, na to da se svi sporni detalji zbog kojih su Albanci blokirali dijalog polako odblokiraju", veruje Vuletić.
On je ubeđen da će Priština morati da pokaže političku odgovornosti i otvorenost za nastavak dijaloga.
"Priština je moralno u ovom trenutku u nepovoljnoj situaciji , pre svega pred zapadnim zemljama, a SAD su vrlo otvoreno, jasno i oštro prvi put pokazale da nemaju nameru da gledaju kroz prste albanskoj strani u kočenju dijaloga", kaže Vuletić. Predsednik Odobra Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun zato smatra da bi Srbija trebalo da iskoristi trenutni oslabljen položaj Prištine i diplomatskim aktivnostima prema Evropskoj uniji i SAD "natera" Prištinu da ispuni ono što je dogovoreno.
A to je, prema njegovim rečima, formiranje ZSO.
"Nastavak dijaloga mora biti ponajpre vezan za formiranje ZSO, jer ako ne bude formirana ZSO mislim da će biti obesmišljen čitav proces normalizacije odnosa", napominje Drecun.
Prema Drecunovom mišljenju, Priština je htela da preskoči taj deo dijaloga i pokuša da reši konačni statusa Kosmeta ili sačeka da ih Srbija prizna kao "nekakvu državu", što se, naglašava, neće desiti.
Smatra da je "dobro što je EU ocenila da je Srbija ispunila svoj deo onoga što je preuzela Briselskim sporazumom", i dodaje da će Priština i dalje računati na podršku zemalja koje su do sada bile njeni saveznici i pokušati da dogovoreno odugovlači, pre svega formiranje Zajednice srpskih opština.
Argumente za ovakvu Drecunovu sumnju nudi sam Avni Arifi, koji na čelu prištinskog tima u utorak ide u Brisel, a kako tvrdi još ne zna šta su teme tog susreta.
Teme susreta još nisu precizirane. O njima se još uvek raspravlja - naveo je, za Kohu, Arifi, izbegavajući da kaže ono što zna.
A teme su, potvđeno je Tanjugu i u našem timu, ali i u Briselu - "još neprimenjeni dogovori iz Briselskog sporazuma - formiranje Zajednice srpskih opština koje čini okosnicu celokupnog Briselskog sporazuma i energetika.."
Iz našem timu najavljuju da će se u okviru tehničkog dijaloga razgovarati i o slobodi kretanja i pravosuđu, jer kako upozorava Drecun - Priština ni na tim poljima u praksi ne pokazuje spremnost da te probleme reši. "Sloboda kretanja za Srbe je i dalje rizična. Što se tiče pravosuđa, videli smo nanovo slučajeve da se ljudi hapse bez ikakvog osnova, kada ih oni koji otimaju njihovu imovinu prijavljuju kao ratne zločince. Ako pravosuđe reaguje na takve provokacije na KiM onda nema ništa od pravde za Srbe, to je zloupotreba pravde i pravosuđa da bi se dovršilo etničko čišćenje", ocenjuje Drecun.
Vladimir Vuletić upozorava da ne treba sumnjati da će proces implmentacije dogovorenog naići na otpor, i da će u budućnosti biti problema kako da ono što je dogovorneo bude primrenjeno u praksi, ali veruje da će proces ići brže.
"Računajući na odlučnost Srbije, ali i svest velikih igrača kojima je u interesu da se proces nastavi, verujem da će proces ići brže. Ne mislim da neće biti i dalje pokušaja Prištine da izvuče nešto više, ali i naš tim ima dovoljno iskustva tako da ne očekujem da će biti velikih koristi za albansku stranu", ocenjuje on.
Istovremeno, Milovan Drecun nastavak Tehničkog dijalog vidi kao pripremu za dijalog na najvišem nivou, jer su to, kako kaže, neophodni sastanci kako bi se dogovorili novi pomaci u realizaciji normalizacije odnosa.
"Očekujem da ćemo imati nastavak procesa normalizacije odnosa, a treba sačekati i videti ponašanje Albanaca kada se podignu prve optužnice i ko će biti na njima", zaključuje Drecun.
Tehnički dijalog, kojim se u Briselu nastavlja Dijaloga Beograda i Prištine posle zastoja od više od godinu dana, trajaće tri dana.
Šta donosi strategija Evropske komisije za Zapadni Balkan?
Vučić: Zoran Radojičić prvi na listi SNS-a u Beogradu
Dačić: Bez pobede SPS i SNS u Beogradu nema stabilnosti Srbije
Brnabić: Uključiću se u kampanju za beogradske izbore
Opozicija predala zahteve RTS-u i REM-u kojima traži poštovanje medijskih zakona i standarda
SNS: Izbori samo u Beogradu
Manifest političkog radikalizma
Brnabić o Kosovu, EU, Tribunalu, Srebrenici, medijima
EU: 2025. novo proširenje
Otvaranje novih poglavlja u martu
Region u 2018. ulazi sa starim izazovima
Irinej: Da ovaj Božić donese mir i slogu
Malteški papiri: Suvlasnik SBB-a kupio pasoš Malte da ne bi platio porez u Srbiji
Medijsko rusofilstvo na briselskom putu
Hojt Brajan Ji: Za regionalnu stabilnost važna saradnja Beograda i Zagreba
Irinej: Srbija ne može da pokloni Kosovo i Metohiju
EU i Zapadni Balkan: Tako blizu a još tako daleko
|
