|
Na 41. zasedanju odbora Uneska u Poljskoj, 19 novih lokaliteta uvršteno na listu svetske baštine. Spomenici "na čekanju" zbog nepotpune dokumentacije
Na Listu svetske baštine Uneska upisano je 19 novih lokaliteta tokom jedanaestodnevnog zasedanja u poljskom gradu Krakovu. Među njima, nažalost, nema nijednog spomenika kulture sa teritorije Srbije, iako su već sedam godina kandidati za upis Caričin grad, manastir Manasija, tvrđava Bač sa okolinom, Rajačke pimnice i Smederevska tvrđava.
Kako saznajemo, glavni razlog zašto se ni posle toliko vremena ovi predlozi nisu "pomerili" sa preliminarne liste jeste to što ni za jedan od pomenutih lokaliteta nije urađen takozvani nominacioni dosije.
- Prošle godine na Uneskovu listu uvršteni su stećci, kao zajednička nominacija Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore, a planiramo da predložimo Bač sa okruženjem sledeće godine - kaže Vladimir Džamić, nacionalni koordinator za saradnju sa Uneskom po pitanju kulturne baštine i konzervator-istraživač u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture. - U tom slučaju bi se njegov upis razmatrao 2019. godine.
Prema Uneskovim pravilima, nominacioni dosije se predaje do kraja januara, a o predlogu se odlučuje tek posle godinu dana.
- Uneskovi spomenici moraju da imaju univerzalne vrednosti, a njihovo očuvanje je prioritet. Nominacioni dosije se sastoji od dosijea samog spomenika, menadžment-plana upravljanja i plana upravljanja u vanrednoj situaciji - objašnjava Džamić. - Veliki problem je to što planiranje upravljanja kod nas nije zakonski regulisano, pa se menadžment-plan pravi samo izuzetno za potrebe apliciranja kod Uneska.
U Ministarstvu kulture očekuju da će do početka sledeće godine biti završeni nominacioni dosijei za Bač, ali i za Manasiju.
- Razmotrićemo koji od navedenih spomenika će biti prioritet za dalje predlaganje - kažu u Ministarstvu. - Posebno ističemo da smo u saradnji sa Republičkim zavodom pokrenuli inicijativu za proces izrade nominacionog dosijea Bač sa okruženjem, ali u ovom trenutku postoji dilema da li ga nominovati kao mešovito - kulturno-prirodno - dobro ili kao kulturni predeo. Konačnu odluku o tome doneće stručnjaci nadležnih institucija.
Pre sedam godina, kada su naši lokaliteti dospeli na preliminarnu listu, mnogi su verovali da su Rajačke pimnice najozbiljniji kandidat. Džamić, međutim, kaže da je problem, što je ovaj lokalitet, uglavnim, u privatnom posedu.
- Kako bi oživele pimnice, neophodno je najpre da ožive negotinski vinogradi - objašnjava on. - Bilo bi dobro da se nađe najbolje rešenje u dogovoru sa vlasnicima, lokalnom samoupravom i Ministarstvom poljoprivrede.
Džamić nema dilemu:
- Što se tiče Caričinog grada, ovo nalazište moglo bi odmah da bude upisano na listu svetske baštine. Utoliko pre, što je ovde sačuvano čak više materijalnih ostataka iz doba cara Justinijana, nego u samom Konstantinopolju (Istanbulu). Ali, ovo nalazište mora još da se istraži, i da se učini značajan napor na njegovoj konzervaciji i prezentaciji.
Naš sagovornik, međutim, nije siguran da li će i Smederevska tvrđava biti pojedinačno kandidovana, jer neki stručnjaci smatraju da je teško dokazati njenu univerzalnu vrednost, već samo kao lokalni.
Srbija je, da podsetimo, jedna od devet zemalja koje zajedno nominuju Dunavski limes (granica) iz Rimskog doba.
ODLOŽENA ODLUKA O KOSOVU
Odluka o statusu naših spomenika na Kosovu i Metohiji, koji su na listi Uneska upisani pod zajedničkim nazivom Srednjovekovni spomenici na Kosovu (Srbija) odložena je za sledeću godinu. Manastir Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija i Crkva Bogorodica Ljeviška i dalje su upisani kao baština u opasnosti.
- Odložili smo, na sreću ovu, za nas tešku temu, jer su predstavnici nekih zemalja ranije insistirali da se u imenu reč Srbija zameni sa - Kosovo - kaže Mirjana Andrić, direktor Republičkog zavoda.
„PROŠLI" KOTOR, ŠIBENIK I ZADAR
Na listi Uneska kao novi spomenici svetske baštine upisani su Kotorska tvrđava, tvrđava Sveti Nikola u Šibeniku i gradski bedemi Zadra, kao deo zaštićenog niza odbrambenog sistema Mletačke republike. Uvrštene su i stare pećine na zapadu Nemačke, rudnici srebra Tarnovskije gori na jugu Poljske, Uspenjska crkva u ruskom gradu Svijažsku, drevni grad Jazd u Iranu, japansko ostrvo Okinošima, nacionalni park Los Aleres u Argentini i dela moderne arhitekture u Asmari, prestonici nekadašnje Eritreje.
novosti.rs
Srbi odmah iza Amerikanaca po ličnom naoružanju
Švedska najbolja zemlja za imigrante, Srbija na 68. mestu
ATK: Crnogorski je samo varijanta srpskog jezika
Iz sremskih njiva niče carska palata
Ruski naučnici tvrde: Tesla uništio meteor i spasao zemlju!
Đurovača krije istorijsko blago
Povratak Mehmed-paše Sokolovića u Višegrad
Tito u Africi ili gde je solidarnost danas?
Baština je zlatni rudnik Srbije
Studenti neće u NATO i EU
Misteriju igle sa Hisara ne znaju ni Amerikanci
Crteže plaćene sa 25 kilograma zlata nagriza zub vremena
UN: Migranti porodicama šalju milijarde dolara više nego pre 10 godina
Rafting i Ćuprija među strancima na ceni
Vojni vrh je znao za leteće tanjire, ali je ćutao, iznad Podgorice bilo svetleće telo, veće od najsvetlije zvezde!
|
