|
Ministarstvo unutrašnjih poslova pokrenulo je akciju legalizacije oružja koja će trajati do 1. oktobra. Cilj ove kampanje je registracija naoružanja u posedu građana, budući da se procenjuje da je Srbija najnaoružanija zemlja u regionu i peta po broju komada oružja u rukama civila u svetu.
U MUP podsećaju da od prvog juna građani mogu da predaju oružje i municiju ili legalizuju nelegalno u najbližoj policijskoj upravi, kao i da neće morati da dokazuju njegovo poreklo, niti će odgovarati što su ga neovlašćeno nabavili.
Srbi su već godinama među prvima po broju komada "svetlog oružja". Prema "Vašington postu", u privatnim rukama u našoj zemlji nalazi se 3,050 miliona komada oružja, što znači da je prosečno svaka druga osoba naoružana! "Smol arms survej" je pre osam meseci objavio podatke da smo drugi po broju komada ličnog naoružanja, odmah iza Amerike. Po njima, Amerikanci imaju 112,6, a mi 75,6 komada na 100 stanovnika.
Izuzetno veliki broj pištolja i pušaka u posedu građana penzionisani pukovnik Vojske Jugoslavije Stojan Mijović, između ostalog, objašnjava i "minulim radom" sistema odbrane i bezbednosti.
- Bivša Jugoslavija beležila je neverovatnu produkciju naoružanja, od čega je pozamašan deo ostao na ovim prostorima. Gotovo da nije bilo pripadnika armije ili policije koji radni vek nije završio sa najmanje dva ili tri pištolja, a JNA je samo oficira imala oko 25.000 - navodi Mijović. - Građanski rat i široka dostupnost dugih i kratkih cevi doneo je novi talas ličnog naoružanja koji je preplavio Srbiju. Ovo naoružanje okosnica je današnjeg "crnog fonda", koji se uprkos naporima države teško smanjuje.
Broj nelegalnog oružja i dalje je ogroman, a procene poslednjih godina variraju od 200.000 do 900.000. Do sada je, od 1992. godine, bilo šest pokušaja legalizacije, sa šarolikim rezultatima. Lane je na primer, od 1. jula do novembra, podneto oko 300 zahteva za registraciju najviše vazdušnog, starog i lovačkog oružja, a policiji je predato 1.410 komada, među kojima su i automatske i vojne puške, bombe i 61.755 komada municije. Godinu pre toga, građani su predali 7.500 komada oružja, među kojima je bilo i "škorpiona" i ručnih bacača. Najviše oružja predato je 2003, neposredno posle "Sablje" - 82.769 dugih i kratkih cevi.
Na ovaj problem stručna javnost godinama gleda dvojako. Mnogi se ne slažu sa povećanjem nameta na naoružanje i pooštravanjem propisa, smatrajući da ovi potezi građane odbijaju od legalizacije. Oni se zalažu za liberalizaciju, kao najbolji put za uvođenje oružja u legalne tokove. Kažu, pooštravanje propisa za posedovanje, nabavku i slično može da bude korak tek u drugoj fazi, u kojoj bi broj komada "crnog oružja" bio sveden na najmanju meru.
Međutim, mnogo je i onih koji veruju da ovolikoj naoružanosti pogoduju upravo liberalni propisi, koje će Srbija morati da uskladi sa sve oštrijim propisima EU. Ipak, u nekim zemljama, kao što je Češka, ustavna novela o držanju oružja stigla je do Senata, i njome se traži liberalizacija kao u Americi. Ona se pravda brigom za bezbednost građana u eri pojačanog terorizma.
Mijović se slaže da mnoge države uzimaju Ameriku kao model i liberalizuju propise, pravdajući to povećanjem rizika zbog terorizma. Međutim, za razliku od Srbije, kod njih je to manje rizično, jer je broj komada oružja na crno decenijama na samom minimumu.
Inače, procenat žena koje poseduju oružje ja zanemarljiv, ali su zato one, prema nekim analizama, čak pet puta češće žrtve nego muškarci. Prema podacima MUP, između 2012. i 2015. u porodičnom nasilju, u Srbiji, ubijene su 124 žene, od čega 48 vatrenim oružjem!
LEKARSKE PROVERE I SAGLASNOST SUPRUGE
Zbog velikog rizika od porodičnog nasilja vatrenim oružjem, Centar za istraživanje javnih politika predložio je, između ostalog, da se važenje lekarskog uverenja koje se izdaje za nabavljanje, držanje i nošenje oružja smanji sa pet na godinu, najviše dve. U slučaju da lice bude odbijeno, sugerišu da ne sme ponovo da konkuriše za dozvolu godinu dana, umesto sadašnjih šest meseci. Takođe misle da bi pre izdavanja dozvole morala da se traži saglasnost supruge, kao i da članovi porodice moraju da budu formalno obavešteni da je osoba tražila dozvolu za oružje, jer to nije "privatna stvar".
Za 13 godina ODUZETO 212.439 KOMADA
Čak 212.439 komada oružja MUP je oduzeo od građana za 13 godina (2003-2016.), što kroz legalizaciju, što kroz krivične, prekršajne i upravne postupke, pokazala je nedavna analiza Centra za istraživanje javnih politika. Prema njima, u Srbiji je zvanično registrovano oko 970.000 komada cevi. Tokom poslednje četiri legalizacije iz nelegalnih u legalne tokove prešlo je 100.179 komada oružja i više od 2,4 miliona komada municije. Za oko trećinu predatog oružja podnese se zahtev za registraciju, a Centar navodi neimenovani izvor MUP, koji tvrdi da se broj zahteva stalno smanjuje: preda se godišnje 12.000-20.000 aplikacija.
novosti.rs
Švedska najbolja zemlja za imigrante, Srbija na 68. mestu
ATK: Crnogorski je samo varijanta srpskog jezika
Iz sremskih njiva niče carska palata
Ruski naučnici tvrde: Tesla uništio meteor i spasao zemlju!
Đurovača krije istorijsko blago
Povratak Mehmed-paše Sokolovića u Višegrad
Tito u Africi ili gde je solidarnost danas?
Baština je zlatni rudnik Srbije
Studenti neće u NATO i EU
Misteriju igle sa Hisara ne znaju ni Amerikanci
Crteže plaćene sa 25 kilograma zlata nagriza zub vremena
UN: Migranti porodicama šalju milijarde dolara više nego pre 10 godina
Rafting i Ćuprija među strancima na ceni
Vojni vrh je znao za leteće tanjire, ali je ćutao, iznad Podgorice bilo svetleće telo, veće od najsvetlije zvezde!
|
