Zaječarski muzej favorit za titulu Evropskog muzeja
Izvor: vecernje novosti
Datum: 15.10.2012
Narodni muzej u Zaječaru je među favoritima za titulu Evropskog muzeja 2013. godine, potvrdila je nedavna posete komisije Evropskog foruma muzeju. Ovo je novi uspeh zaječarskih muzeolog. Zahvaljujući njihovom radu na očuvanju i prezentaciji arheološkog kompleksa Feliks Romulijana, Unesko 2007. ovaj lokalitet stavio na listu zaštićene svetske kulturne baštine, a muzej je prošle godine proglašen za najuspešniji u Srbiji .
Više od 40.000 turista godišnje obiđe ostatke rimske carske palate u Gamzigradu i postavku u Zaječaru, riznicu svedočanstva o ljudima koji su živeli na ovom delu Balkana od praistorije do danas.
- Bora Dimitrijević je u naše selo doveo ceo svet - priča Mile, seljanin iz Gamzigrada. - Celo leto dolaze turisti da gledaju ove naše ruševine i kako kopa Bora, a s njim i neki arheolozi Nemci, Kanađani, Italijani...
Zaječarci i meštani okolnih sela kažu da je čovek koga svi familijarno zovu Bora junak iz senke koji stoji iza uspostavljanja veza sa svetskim institucijama, senzacionalnih iskopavanja, izložbi i postavki.
- Mi Zaječarci smo posebni ljudi, valjda zato što se ovde ukrstilo najmanje deset civilizacija sa sve četiri strane sveta - smeje se Dimitrijević, kad smo ga najzad pronašli kod Romulijane. - Ovde su stasale ličnosti koje su više puta u istoriji značajno uticale na sudbinu sveta, a mi smo obavezni da istražujemo i čuvamo njihove tragove. Mi smo i poslednji čuvari spomenika običnog života u našim selima koja ubrzano nestaju.
Dimitrijević podseća na to da su upravo seoski običaji ukazali prvim istraživačima na to da zeleni brežuljci Gamzigrada kriju veliku tajnu. Za seljane su ostaci starih zidova bili sveto mesto na kome se odvajkada održavala slavska litija, što je pedesetih godina zainteresovalo naučnike da započnu istraživanja koja traju i danas.
- Nedavna georadarska ispitivanja otkrila su nepoznati grad izvan zidina Romulijane - kaže Dimitrijević. - Na Romulijani ima tragova života još od praistorije, ali ona slavu duguje vremenu imperatora Galerija koji je ovde rođen i sahranjen. Car i vojskovođa rođen u timočkoj Crnoj reci je gradio blistavi grad Romulijanu da u njemu provede mirnu starost. Nije je doživeo, ali je posmrtno na obližnjem bregu Magura proglašen za boga.
Arheolozi kažu da se kod Zaječara sredinom 4. veka odigrala poslednja apoteoza - proglašenje čoveka za božanstvo. Tu su na gomili mirisnog drveta i tamjana spaljeni imperator mnogobožac Galerije i njegova majka Romulijana. U zaječarskom muzeju čuva se mermerna bista imperatora, zlatnici nađeni na mestu gde je spaljen i nekoliko prelepih mozaika iz palate koji su spaseni od zuba vremena i nemara.
- Tito je jednom prilikom obilazio RTB Bor, a tadašnji direktor uzeo je ogroman mozaik iz muzeja i poklonio ga Brozu - kaže Dimitrijević. - Početkom devedestih uspeo sam da ga spasem iz Muzeja “25. maj”.
Među dragocenostima koje su izvučene iz muzejskih depoa je jedinstvena zbirka Zadužbine Nikole Pašića.
- Možete videti Pašićev radni sto, mnoštvo dokumenata, ali i posmrtnu masku koja je voskom skinuta s njegovog lica - kaže Dimitrijević. - Prava pikanterija je srebrna tabakera koju je “čika Baja” dobio od Benita Musolinija.
Muzej ima i jedinstvenu postavku o zaboravljenom Zaječarcu, poručniku Antoniju Antiću, crnorukcu, tvorcu zavere koja je srušila Obrenoviće i dugoročno uticala na sudbinu sveta.
U muzeju su veoma ponosni na svoju etnološku zbirku koja pruža živopisnu sliku narodnog života ovog kraja od 18. do 21. veka.
- Nažalost, istraživači sve češće uzalud tumaraju po opustelim selima i bojim se da cela Timočka krajina polako postaje jedna tužna izložba zemlje bez naroda - zaključuje Dimitrijević.
UNIVERZALNE VREDNOSTI
Posto je uspešno prošao prvi krug selekcije u takmičenju za Evropski muzej godine, zaječarski muzej su krajem septembra posetili predstavnici komisije za dodelu nagrada-sudije. - Narodni muzej u Zaječaru i arheološki lokalitet Feliks Romulijana objedinjeni su u jednu jedinstvenu kulturološku i društvenu celinu, koja prezentuje vrednosti univerzalne svetske kulture i istorije - kaže prof. dr Mila Popović Živančević. Ona je predsednik Regionalne alijanse ICOM za jugoistočnu Evropu i direktor Centralnog instituta za konzervaciju u Beogradu (CIK).
