Ovo je Mars kakav nismo videli nikada pre. Svaka od ovih slika je najlepša koju sam ikada ugledao - oduševljeno je, u sedištu američke svemirske agencije NASA menadžer misije Majk Votkins, komentarisao fotografije koje je, posle spuštanja, uputio do sada najsavršeniji robot sa površine crvene planete.
Kratki, dvoipominutni crno-beli snimak probijanja Marsove atmosfere, spuštanja, maglovitih pejsaža i planina sa „zalaskom sunca“, propraćen je uzdasima u NASA posle osmomesečnog, 500 miliona kilometara dugog putovanja rovera „kjurioziti“. Za robota veličine automobila avantura, međutim, tek počinje. Tokom narednih dana predstoji postavljanje glavne antene, raspoređivanje kamera na kranovima, te laserskih uređaja i ostalog laboratorijskog i istraživačkog „nameštaja“ koji je doneo na ovu planetu.
Težak tonu, vredan dve i po milijarde dolara, rover „kjurioziti“ je, zapravo, doneo opremu koja bi trebalo da bude prethodnica astronautima kada se upute na, toliko puta maštom, pričom i filmom, dočaravanu planetu. Zemljani su, u stvari, uvek Mars doživljavali bliskijim od ostalih planeta, jer je vidljiv golim okom, jasno crven i deluje relativno blizu.
Iako je Mars planeta po pejsažima najsličnija Zemlji, i mesto gde se traga za nekadašnjim znacima života i nadom da bi on ponovo mogao tu da se rodi, finansije ne idu na ruku ovoj vrsti istraživanja. Iako je NASA prvog robota „vikinga“ poslala put Marsa još 1976. godine, buduća putovanja su pod znakom pitanja. Zajednička misija EU i SAD za Mars, planirana za 2016. i 2018. godinu, odložena je.
Ali, ako bi „kjurioziti“ naleteo na nešto zanimljivo, kažu u NASA, Kongres bi finansijski pristao da podrži planove ove američke agencije da prvi ljudi posete crvenu planetu do sredine tridesetih godina ovog veka.
ZEMLjOLIKO
Na Marsu, kao i na Zemlji, ima planina, kanjona, isušenih rečnih korita, stena, peska i prašine po sastavu ne mnogo različitih od zemaljske. Površina je hladna, ali ne hladnija od polarnih regiona na Zemlji. Oblaci sadrže vodu, postoje polarne ledene kape, a dan je jedva nešto duži od 24 časa. Svaki dan je sunčan, izuzev kada se podignu peščane oluje, nebo je ružičasto, ne crno kao na Mesecu. Naučnici kažu da bi na Marsu čovek mogao da postane multiplanetarno biće.
