Po fizičkoj aktivnosti Srbi pretposlednji u Evropi
Izvor: novosti online
Datum: 15.08.2012
Bodrimo ih netremice na putu do odličja. Očigledno toliko srčano da nam snaga da se sami pozabavimo sportom iščili pred televizijskim ekranom. Dok srpski sportisti osvajaju medalje, građani Srbije, ni u evropskim, niti u svetskim razmerama, ne važe za gipke, spretne i spremne rekreativce. Bar tako kaže nedavno istraživanje koje je, po metodama Svetske zdravstvene organizacije, sproveo doktor Pedro Halal sa državnog univerzitet Pelotas iz Brazila, a objavio ga zdravstveni žurnal "Lanset". Među evropskim zemljama fizički neaktivniji od građana Srbije samo su - Maltežani.
I kada u "trku" uđu ostali kontinenti, srpska pozicija se ne popravlja značajno. Tada nas od vrha lestvice, one koja pokazuje fizičku neaktivnost, dele još samo Svazilend, Saudijska Arabija, a sa Argentinom delimo identičan rezultat. On pokazuje da je 68,3 odsto odraslih građana naše zemlje, starijih od 15 godina, fizički neaktivno. Ne vežbaju umereno najmanje pola sata pet puta nedeljno, ili makar tri dana po 20 minuta, ali nešto napornije.
Istraživanje je, inače, urađeno da bi države morale da se posvete ovom problemu, jer je poznato da je rekreacija bitan faktor u sprečavanju nezaraznih bolesti.
- Širom sveta oko 31 odsto odraslih stanovnika je fizički neaktivno - piše u ovom izveštaju. - Najmanje neaktivnih, oko 17 odsto, živi u jugoistočnoj Aziji, dok je udeo mnogo veći, oko 43 odsto, u Americi i istočnom Mediteranu. Neaktivnost raste sa godinama. Veća je kod žena nego kod muškaraca, a povećava se u visoko razvijenim zemljama.
Dok još sviće, rekreativci u Beogradu trče uz Savsko jezero, kroz Košutnjak, Banjičku šumu, oko "Olimpa". Gradski bazeni su, otkako je krenula letnja sezona - puni. Zimi nema slobodnog termina za stoni tenis, rade teretane i fitnes klubovi. Zato i čudi kako nam svi ti rekreativci nisu popravili prosek.
- Ovaj rezultat pokazuje da se trećina naših građana bavi nekim sportom, aktivnošću, tako da to i nije tako loše - smatra Miodrag Šebek, predsednik komisije za vrhunski sport Sportskog saveza Srbije. - Istina je da organizovanih aktivnosti nema mnogo. Postoje tri saveza u zemlji koja pokušavaju nešto da organizuju, ali su to najčešće samo propagandne kampanje. Okupe se ljudi i 15 minuta se bave rekreacijom. Najmanje deset godinama nema organizovanih aktivnosti. Svaka sportska aktivnost odraslih je čisto individualna stvar, a zatvoreni objekti nisu dostupni. Zauzeti su i koštaju. Otvoren prostor je svima dostupan. Svest građana je, međutim, okrenuta samo na preživljavanje.
Iz istog razloga, borbe za preživljavanje, sve je manje privrednih grana koje uspeju da regrutuju svoje najbolje sportiste za tradicionalne sindikalne sportske igre. Među retkima, koji još u punom sastavu brane "boje" u Čanju su - komunalci.
- Zbog specifičnosti posla, skoro dve trećine radnika u komunalnoj delatnosti i tokom posla ima fizičke aktivnosti - objašnjava Milan Grujić, predsednik granskog sindikata zaposlenih u komunalnim i stambenim delatnostima Srbije. - Kod nas je tradicija sportskih igara održana. Evo, početkom septembra u Čanju će se okupiti 2.000 ljudi. Ali, u nekim granama broj učesnika opada zbog ekonomske situacije. Dovijaju se kako mogu. Nešto plati sindikat, nešto poslodavac. Tako da metalci to slabo organizuju, pa i građevinci. Kako će neko iz Lebana, ko prima svega 12.000 dinara plate, uošte da stigne na more!?
TAKMIČARA DOSTA
Medju mladima nemamo problema sa sportom. - Takmičarski sport je druga priča - kaže Miodrag Šebek, iz Sportskog saveza Srbije. - Nakon poslednje preregistracije postoji čak 12.000 klubova u Srbiji. Neka svaki okuplja samo po 20 klinaca, i to je već značajna brojka. I po strategijama i po dokumentima mi smo među vodećim zemljama u Evropi.
