Teritorija Balkana postala je ključna za rešenje mnogih pitanja o razvoju sisarskih fauna Evrope, Azije i Afrike. U proteklih nekoliko meseci na našoj teritoriji otkriveno je pet paleontoloških lokaliteta koje su od svetskog značaja. Neke od najvažnijih karika u evoluciji nedavno su izronile iz gline u okolini Babušnice.
Po rečima zaposlenih u Prirodnjačkom muzeju iz Beograda, ovi pronalasci ostali su u senci senzacionalnih otkrića kostiju mamuta u kopu Drmno, nedaleko od arheološkog lokaliteta Viminacijum.
- Možda je razlog to što je reč o nalazima neatraktivne veličine - kaže dr Zoran Marković, paleozoolog iz Prirodnjačkog muzeja. - Naime, radi se o fosilnim ostacima sitnih sisara koji su u poredjenju sa skeletom mamuta skoro nevidljivi. Ali, jedan zub, ne veći od dva milimetra ispriča mnogo značajniju priču za nauku, nego celo "groblje" mamuta.
Paleozoolozi nailaze na stotine takvih zuba tokom svakog istraživanja na terenima Srbije.
- Nove vrste i rodovi životinja koje su pre 30 miliona godina naseljavale prakopno na kome se danas prostire naša zemlja za nauku su ogromno iznenadjenje - ukazuje naš sagovornik.
Jedna od nadjenih životinja, koja po izgledu podseća na vevericu, već je dobila latinsko ime - Inopinatia balkanica, što u prevodu znači "neočekivano na Balkanu".
- Nije ni čudo što je tako nazvana - objašnjava Marković. - Ostaci njenih najbližih srodnika otkriveni su u Pakistanu i Indokini. I svi su geološki i evolutivno mladji, što znači da je njihov predak baš ovaj iz Srbije.
Proletos je otkriveno još starije, više od 40 miliona godina, eocensko nalazište u blizini Bujanovca, u selu Buštranje.
- Pronadjen je najstariji predak današnjeg hrčka. Čeka se da otkrijemo još nekoliko desetina zuba iz te vrste, pa da i ovaj "praglodar" dobije svoje latinsko ime. Sasvim smo sigurni da je Srbija puna takvih čuda.
Pažnja svetske naučne javnosti uveliko je skrenuta na nas, ali u našoj zemlji to nije slučaj. Nadležno Ministarstvo kulture do sada nije imalo sluha da dodatno finansira geološka istraživanja Prirodnjačkog muzeja. Sve su radili iz fonda redovnih sredstava koji, kako kažu, jedva pokriva i osnovne troškove.
- Uspeli smo da izdejstvujemo da smeštaj u Babušnici i angažovanje mehanizacije plati Fondacija "Hans de Braijn" iz Holandije. Ali to će biti tako dok i Hans de Braijn, najveće svetsko ime u paleozoologiji sitnih sisara, lično učestvuje u našim istraživanjima. A on ima 82 godine!
Da bi nastavili sa ovakvim načinom rada, prema rečima našeg sagovornika, potrebna im je pomoć.
- Napisali smo pisma svim osiguravajućim društvima radi pomoći u istraživanjima. Stigla su samo dva štura odgovora sa izvinjenjem da ne postoje sredstva za tu namenu. Sredstva za rad na terenu u toku jedne godine nisu ona zbog kojih zastaje dah! To je manje od jednog minuta niskobudžetnog domaćeg filma ili nekoliko minuta nastupa neke folk zvezde - kaže Zoran Marković.
BEZ SREDSTAVA
Ministarstvo kulture izdvaja sredstva za istraživanja institucija koje finansiraju i druga ministarstva. Sa druge strane, Prirodnjački muzej nema pravo da konkuriše kod Ministarstva za nauku, jer to što čuvaju potpada pod kulturno nasledje, bez obzira na to što izlaganju eksponata prethode naučna istraživanja.
