|
Bilo bi preterano ukoliko bi se trijumf Aleksandra Vučića u raspravi koja se razbuktala u njegovoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS), a nakon što je aktuelni predsednik Srbije Tomislav Nikolić izrazio spremnost da se, suprotno volji te partije, kandiduje za drugi mandat, tumačio kao negativan odgovor ili odbijanje sugestija Rusije, čemu je Srbija, nekada manje a nekada više, nesumnjivo izložena.
“Jedini spoljnopolitički lider koga je pomenuo Vučić bio je Vladimir Putin. Vučić je rekao da se, za razliku od prethodnih lidera u Srbiji, on najviše puta sastao sa Putinom. Više nego što je do tih susreta došlo u deset godina pre njega. Tako da je na taj način pokušao da pošalje i neku poruku Rusiji da, čak i ako Nikolić ne bude predsednički kandidat, Rusija može računati na dobre odnose. Takođe, više puta je ponovio da Srbija Rusiji neće uvoditi sankcije”, komentariše za Radio Slobodna Evropa Igor Novaković iz beogradskog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove, odnosno ISAK fonda.
On se osvrće na izjave Aleksandra Vučića iz sedmice za nama, a nakon što je proces njegove kandidature za predsednika države ušao u svoje finale. Od petka dilema više nema - aktuelni premijer je kandidat Srpske napredne stranke (SNS) – partije koju predvodi, kao i njenih koalicionih partnera na predstojećim predsedničkim izborima u Srbiji.
Ipak, i dalje ostaje nedoumica da li će mu jedan od protivkandata biti njegov dojučerašnji najbliži saradnik i politički saborac Tomislav Nikolić, sa kojim je 2008. godine napustio Srpsku radikalnu stranku desničara Vojislava Šešelja i formirao naprednjake.
I dok javnost čeka Nikolićevu konačnu odluku, imajući u vidu reakciju nakon jučerašnje sednice Glavnog odbora SNS-a, čiji su članovi jednoglasno podržali Vučićevu kandidaturu (“Pretpostavljam da je Aleksandar Vučić izabrao da se ne dogovorimo”, kazao je Nikolić) postavlja se posve novo pitanje: Da li je Moskvi poslata poruka da Srbija ne želi da bude u sferi uticaja Rusije? Naime, u dvojcu Nikolić-Vučić, Tomislav Nikolić važi za političara koji više naginje Rusiji.
“Pošto je Moskva na neki način već podržala Tomislava Nikolića, čuli smo izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina od pre nekoliko meseci da bi Nikolić bio dobar kandidat, samo iz te perspektive bi se to moglo tako tumačiti. Međutim, mislim da je ovde više poenta ko ima koliki uticaj u okviru SNS-a i u budućoj Vladi Srbije”, smatra Novaković.
Vučićeva kandidatura, s obzirom na podršku članstva SNS-a koju uživa, ali i istraživanja javnog mnenja koja su ga pobednikom proglasile pre trke, ukazuju da su u slučaju kandidature - Nikolićeve šanse minimalne. Da li bi ovo svojevrsno sputavanje ambicija političara koga deo međunarodne javnosti vidi kao konzervativca, čak i „kočničara reformi“, moglo biti nagrađeno “skretanjem pogleda u stranu” sa načina vladanja Aleksandra Vučića u samoj zemlji, koji je obležen snažnim uticajem na medije, marginalizovanjem opozicije, te konstantnim diskreditovanjem političkih protivnika i kritičara uopšte, uključujući i one koji ne dolaze iz same politike.
Na takvom udaru Vučiću lojalnih političara, kao i njemu bliskih medija, našao se preko noći i sam Nikolić.
“Čini mi se da je međunarodna zajednica unazad nekoliko godina stvari postavila tako da više ceni stabilnost na Zapadnom Balkanu. Iako se, na primer, poglavlja 23 i 24 (pravosuđe i ljudska prava) apostrofiraju kao najvažnija u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, ipak je jasno da je poglavlje 35 (regionalni odnosi) u slučaju Srbije najbitnije. To je političko poglavlje. I onda se tu više računa koji političari imaju, što se kaže, delivery, nego koliko zaista u unutrašnjoj politici postupaju proevropski”, zaključuje Novaković.
Aleksandar Vučić kao osnovu smernicu svoje politike u četiri godine, koliko je na vlasti u Srbiji (jedanput kao potpredsednik, a u dva mandata kao predsednik Vlade Srbije), zacrtao je politiku balansa između istočnog i zapadnog uticaja.
U ovom trenutku nije jasno koliko je sam Nikolić u promovisanju ideje o sopstvenoj predsedničkoj kandidaturi nastupio ishitreno ili možda na podsticaj iz Rusije, ali je za očekivati da će ovaj obrt na političkoj sceni Srbije biti u izvesnoj meri i test za relacije građene između Moskve i Beograda.
slobodnaevropa.org
|
