|
Ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić izjavio je 8. februara da je Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA) dao dobre rezultate i da zemlje iz tog sporazuma tri četvrtine spoljnotrgovinske razmene obave međusobno. Ljajić je najavio zaključivanje dodatnih protokola kojima će se rešiti problemi oko zastoja na carini, kao i međusobno priznavanje profesionalnih kvalifikacija. Šef Delegacije EU u Srbiji na skupu je izrazio nadu da će balkanske zemlje ubrazati integraciju u okviru CEFTA sporazuma, što će biti priprema za članstvo u EU. Na marginama skupa Ljajić je rekao i da ne veruje da će Srbija uskoro ući u STO jer ne dozvoljava promet GMO.
Ljajić je na konferenciji o rezultatima primene CEFTA sporazuma u proteklih 10 godina i novim izazovima rekao da je u tom periodu trgovinska razmena Srbije povećana dva i po puta i da su joj zemlje centralne Evrope drugi trgovinski partner, posle EU.
"Tako dobri rezultati postignuti su zahvaljujući tome što je prioritet dat ekonomiji i što je ekonomija išla putem, a politika šumom", rekao je potpredsednik Vlade Srbije.
Dodao je da je pre deset godina trgovinska razmena Srbije sa zemljama CEFTA iznosila 1,8 milijardi evra, a sada je 2,8 milijardi evra, dok je suficit bio 1,1 milijardu, a sada je 2,1 milijardu.
Srbija, je prema njegovim rečima, 2016. godine četiri puta više izvezla u zemlje CEFTA nego što je uvezla.
"Koliko CEFTA znači za Srbiju govori podatak da u Bosnu i Hercegovinu više izvozi nego zajedno u Ameriku, Rusiju i Kinu i tri puta više nego u Francusku", rekao je Ljajić.
Dodao je da je za veći iskorak naše zemlje potrebno izvoz podići na nivo od 50% bruto domaćeg proizvoda.
Ljajić je istakao "da se mora ići dalje u susret problemima kako bi se napravio sporazum "više od CEFTA, a manje od carinske unije".
On je istakao da će se narednih godina raditi na zaključivanju Dodatnog protokola 5 kojim će se otklanjati problemi oko zastoja na carini jer se tako gubi ogroman novac.
To, prema njegovim rečima, podrazumeva usklađivanje carinskih službi i zajedničke patrole, a međusobno priznavanje profesionalnih kvalifikacija rešavaće se Protokolom 6.
"Uspostavićemo standarde o priznavanju kvalifikacija što ne znači da će se svaka škola iz Srbije priznati u nekoj zemlji CEFTA. To će omogućiti funkcionisanje slobodnog tržišta radne snage", rekao je Ljajić i dodao da će se raditi i na ubrzanju sporova.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport izrazio je nadu da će balkanske zemlje ubrazati integraciju u okviru CEFTA sporazuma, što će biti priprema za članstvo u EU.
Akcioni planovi za ekonomsku integraciju, priznavanje diploma, širenje brzog interneta, smanjenje cena rominga i osmišljavanje investicionog ambijenta, prema njegovim rečima, biće doneti na samitu u julu ove godine u Trstu.
Devenport je ocenio da je "agenda koju je Srbija, kao predsedavajući tog samita pripremila, ambiciozna i da fokus treba da bude na implementaciji sporazuma".
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež istakao je da je osim trgovinske razmene, važno i to što CEFTA pruža priliku da male kompanije iskorače na inostrano tržište i time steknu prva iskustva za osvajanje većih i konkurentnijih tržišta.
"Bolju saradnju ometaju necarinske barijere, dosta ih je ukinuto, ali i dosta je novih uvedeno. Uvek naravimo korak napred, a dva nazad", rekao je predsednik PKS.
Predsednik Privredne komore Makedonije Branko Azeski, replicirao je Ljajiću da na "Balkanu ima dosta šuma" i dodao da od EU očekuje da smiri nacionalističku retoriku i pomogne i u političkoj integraciji na Balkanu.
"Napredak u primeni sporazuma ne možemo da postignemo jer je velika korupcija na carini zbog niskog životnog standarada. Svaka država CEFTA sporazuma treba da ima ulogu u rešavanju izazova i samo zajedno možemo da napredujemo", rekao je Azeski.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović istakao je da će Savet u naredne tri godine raditi na unapeđenju CEFTA sporazuma u cilju forminja slobodnog tržišta radne snage, jedinstvenog informaciong i investicionog prostora.
EU je, prema njegovim rečima, spremna da finansijski podrži regionalnu saradnju zemalja.
CEFTA sporazum o slobodnoj trgovini potpisan je 19. decembra 2006. godine između Srbije i UNMIK/Kosova, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije, Bugarske, Rumunije i Moladavije. Rumunija, Bugarska i Hrvatska su po ulasku u EU istupile iz sporazuma.
Srbija neće skoro u STO zbog GMO
Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija i potpredsednik Vlade Rasim Ljajić izjavio je 8. februara da ne veruje da bi Srbija u kraćem roku mogla da postane član Svetske trgovinske organizacije (STO) zbog ogromnog pritiska javnosti da se ne dozvoli promet genetski modifikovanih proizvoda, što je uslov za ulazak u tu organizaciju.
"Glavni problem za članstvo u STO je izmena propisa o genetski odifikovanim organizmima (GMO). Kod nas postoji izričita zabrana za proizvodnju i promet GMO, dok je u članicama STO to dozvoljeno. Naši propisi će teško biti promenjeni jer je ogroman otpor javnosti skidanju te zabrane", rekao je Ljajić za agenciju Beta.
On je dodao da je za članstvo u STO neophodno obaviti multilateralne, kao i bilateralne pregovore sa svakom zemljom.
"Preostaje da se od 163 zemlje članice STO obave razgovori još sa četiri zemlje - Brazilom, Ukrajinom, SAD i Rusijom. Posle toga ostaju multilateralni pregovori i prihvatanje standarada te organizacije", rekao je Ljajić.
Sada, prema njegovim rečima, 25 zemalja pregovara o pristupanju u STO. "Mislim da je velika šteta što Srbija ne može da reši problem oko proizvodnje i prometa modifikovane hrane jer će sve zemlje postati članice, osim 13 potpuno nepoznatih", rekao je Ljajić.
U Zakonu o GMO koji je donet 2009. godine u članu 2 navodi se da "nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Srbije".
Potpredsednik Vlade Srbije rekao je na skupu i da će, ako Bosna i Hercegovina podnese zahtev za reviziju tužbe za genocid protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, politički odnosi sa tom zemljom na neko vreme biti zamrznuti a ekonomski verovatno na minimalnom nivou.
|
