|
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u Zagrebu da su u razovoru s njegovom koleginicom Kolindom Grabar Kitarović ponuđene informacije koje će nekim porodicama značiti dosta u otkrivanju gde su njihovi nestali članovi
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas u Zagrebu da su u razovoru s njegovom koleginicom Kolindom Grabar Kitarović ponuđene informacije koje će nekim porodicama značiti dosta u otkrivanju gde su njihovi nestali članovi, te najavio da će dve strane u naredne dve godine pokušati da rese problem granica, a ako ne dođu do rešenja o tome će morati da se ide na međunarodnu arbitražu.
Takođe, kako je rekao na zajedničkoj konfernciji za novinare, i Srbija i Hrvatska će ubuduće morati da razgovaraju i imaju bolje odnose, bez obzira koliko to ne žele svi u politickim sistemima i jedne i druge zemlje.
"Sledeće nedelje ću primiti predstavnike nestalih iz Hrvatske, a mogu da kažem da smo neka mala resenja nekim ljudima mogli već danas da donesemo, da znaju gde je tih nekoliko lica stradalo", rekao je Vučić.
Predsednici Hrvatske posebno je zahvalio na hrabrosti da ga pozove u posetu u trenutku kad odnosi dve zemlje nisu baš u uzlaznoj liniji, uz opasku da je teško naći pitanje oko kojeg ćemo se jednostavno dogovoriti, ali bez toga, istakao je, neće biti napretka.
Kako je rekao, sa hrvatskom koleginicom razgovarao je o pripadnicima manjina i šta mi možemo da uradimo za hrvatsku manjinu u Srbiju, a Hrvatska za srpsku zajednicu u Hrvatskoj.
To je, podvukao je, za srpsku stranu od ključnog značaja u odnosima.
"Nadamo se i očekujemo od Hrvatske da pomogne Srbima da mogu i smeju da se izjašnjavaju kao Srbi, da ponosno čuvaju svoje ime i prezime i da će posle sastanka poboljšanje prava srpkog naroda biti na dnevnom redu i da će biti mnogo toga učinjeno", poručio je predsednik Srbije.
On je zahvalio predsednici Grabar Kitarović što je primetila da je na osnovu subotičke Deklaracije dobar deo problema Hrvata u Srbiji rešen, a da je on sam za neke od stvari sa kojima se suočavaju pripadnici hrvatskog naroda u Srbiji prvi put čuo.
Podsetio je da je rešeno pitanje asfaltiranja u Subotici i Tavankutu, muzičkog odeljenja u Bačkom Monoštoru, pitanje kuće Bana Jelačića...
"Ono što smo mogli od konkretnih stvari smo rešili, hoćemo da se ponosimo rešavanjem problema hrvatske nacionalne manjine u Srbiji", poručio je predsednik Vučić.
Uložićemo, kaže, i u verske objekte, a bilo je razgovora sa nadbiskupom Stanislavom Hočevarom, koji ima određene ideje kako dodatno da pomognemo i "sa tim nemamo ama baš nikakav problem", istakao je Vučić.
VUČIĆ: NISU ME UZNEMIRILI PROTESTI U HRVATSKOJ, NISAM NIKAKAV ČETNIK
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da ga nisu protesti u Hrvatskoj uznemirili i poručio hrvatskom narodu da nije nikakav četnik, i da to nije bio niko u njegovoj porodici, koja je stradala u oba prošla rata.
On je, na zajedničkoj konferecniji za štampu sa predsednicom Hrvatske Kolindom Grabar Kitarović, rekao da ne zna koliko je ljudi bilo na protestima, ali da je usput video neke ljude sa parolama na kojima je pisalo „Konju ne laži“g, nešto o izvinjenju, kao i „četnik-početnik“g, te „Barabo vrati se u Sbriju“g.
„Nisam se strašno uznemirio. Ovde me je na pristojan dobar i gostoprimljiv način dočekala predsednica Hrvatsle. Rekli su mi da je na protestima bilo više stotina ljudi. Svako neka radi svoj posao. Neka protestuju, to je demokratsko pravo“g; kazao je predsednik Srbije.
On je istakao da je proteklih dana mogao čuti uvrede na svoj račun i da želi građanima Hrvatske da poruči da nije nikakav četnik, niti da mu je iko u porodici bio.
„I u prošlom ratu i pretprošlom je porodica Vučić stradala. Ne znam da je iko od članova moje porodice u bilo kakvom zločinu učestvovao“g, podvukao je Vučić.
Istovremeno je poručio da, ako je nekome lakše da tim uvredama ostvaruje političke poene, neka nastavi tako.
Predsednica Hrvatske je rekla da je demokratsko pravo protestovati, i da je to običaj u svim demokratskim zemljama.
„Međutim, ne mogu podržati vređanje i govor mržnje. Izražavanje mišljenja mora biti na kulturan i prihvatljiv način, bez ekcesa i narušavanja javnog reda i mira“g, podvukla je ona.
Grabar Kitarović je srpskoj javnosti poručila da se ne sme dopustiti da nam „pojedinci s rubova političkog spektra diktiraju politiku".
"Politiku i međudržavne odnose moramo mi, koji smo izabrani i ogromna većina građana koja podržava posetu predsednika Vučića, kreirati, zato što moramo da razgovaramo o pitanjima koja opterećuju naše odnose i moramo raditi na boljitku naših država i naroda.
GRABAR KITAROVIĆ: U MNOGIM SE OTVORENIM PITANjIMA NISMO SAGLASILI, U NEKIM SMO SE PRIBLIŽILI
Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović izjavila je danas da u razgovoru sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem nisu postigli saglasnost o mnogim otrvorenim pitanjima, da su se negde približili, te izrazila uverenje da će se po nekim drugim pitanjima u budućnosti približiti i rešiti.
Predsednica Hrvatske je na zajedničkoj pres konferenciji istakla da su odnosi Hrvatske i Srbije bremeniti zbog prošlosti, koji sprečavaju da ti odnosi budu nazvani prijateljskim, ali je istakla da je dobro da se nastave razgovori.
Ona je rekla da je mesecima pripremala ovu posetu, da je želela da se održi u malo drugačijim okolnostima, ali nakon poslednje eskalacije verbalnog rata odlučila je ga prekinuti i pozvati šefa srpske države da što pre dođe.
Zahvalila se Vučiću što je prihvatio taj poziv. Danas, kako je dodala, nije bilo reči o prošlosti.
„Na žalost, bremenita istorija nas sprečava da bi odnose dve zemlje nazvali prijateljskim. Naša obaveza kao predsednika koji smo izabrani voljiom birača je da se sastajemo, razgovaramo, da nalazimo dodirne tačke, kako ono što nas razdvaja, tako i o putu u budućnost koji će osigurati blagostanje u obe države", poručila je ona.
Rekla je da se sa Vučićem dogovorila da preporuče vladama dve zemlje da nastave pregovore o granici u naredne dve godine.
Ukoliko ne bude rešenja, dogovorićemo se da idemo na međunarodnu arbitražu, rekla je hrvatska predsednica na zajedničkoj konferenciji za medije s Vučićem.
Šefica hrvatske države je rekla da postoji puno problema oko rešavaqnja sudbine nestalih, jer je prošlo puno vremena, a da je ohrabruje što je Vučić pokazao spremnsot da razgovara sa prdstavnicima hrvatskih udruženja, te najavila da će ona razgoavratis a srpskim.
„Dogovorili smo da nastavimo razgovore. Meni lično je bitno da smo se složili o nekoliko otvorenih pitanja, koja ne predstavljaju samo političku i državnu odgovornost, već ljudsku i etičku prema građanima, posebno prema porodicama koji traže članove porodice da učinimo sve da bi pomogli u procesu da se pitanje nestalih reši što je moguće pre", prenela je ona.
Takođe je razgovarano i o položaju srpske manjine u Hrvatskoj i hrvatske u Srbiji, rekla je dodajući da je napravljen iskorak time što je dogovoreno da u državnim delegacijama ubuduće budu predsavnici manjina i udruženja nestalih lica kako bi se čuo i njihov glas.
„Kada je reč o položaju hrvatske manjine u Sbriji, jedan od naših glavnih zahteva je politička zastupljenost Hrvata na nivou pokrajine i drugim nivoima. Verujem da će predsednik Vučić nastaviti razgoavrati sa predtsavnicima manjine kako bi se ostvarila nihova prava“g, podvukla je ona.
Grabar Kitarović je zahvalila Vučiću na konkretnim potezima, kako njegovim, tako i Vlade Srbije, za finansijsku pomoć hrvatskoj zajednici u Srbiji.
Kada je reč o subotičkoj Deklaraciji, ocenila je da je ona korisna, dodajući da svaki korak dobre volje, svaki razgovor smatra korakom napred.
„Nakon potpisivanja Subotičke deklaracije za konkretne poteze zahvalila bih se predsedniku Vučiću po pitanju poboljšnaju materijalnog položaja Hrvata u Srbiji. Izgrađeni su putevi o kojima razgovarano, podržani projekti i to se i nastavlja. Treba odati priznanje tome“g podvukla je Grabar-Kitarović.
Objasnila je da se sa Vučićem složila, kada je reč o pravosudnim pitanjima da vladama preporuče nastavak razgovora u svim međudržavnim komisijama.
„Kroz rad komisija i odgovarajuća tela reba nastavi raditi na svim pravosudnim pitanjima koje opterećuju države“g, ukazala je ona.
Hrvatska, prema njenim rečima, podržava članstvo Srbije u EU i spremna je da pruži svaku pomoć.
„Razgovarali smo i o konkretnim projektim, kako iskoristiti zajedničke fondove EU da bi unapredili standard života građana. Jedan od projekata koji predlažemo je da se ubrza železnička pruga, to jest obnova pruge od Zagreba, preko Viknovaca, Tovarnika i Šida do Beograda.
„Ako je ne modernizujemo teretni i sav drugi saonarćaj će zaobići posebno Hrvatsku“g, naglasila je ona.
Brisel odustao od rokova za Balkan pod pritiskom
Zajednička sednica vlada Srbije i Mađarske
Opozicija sa Hanom o uslovima za članstvo u EU, slobodi medija, ubistvu Ivanovića
Građani će reći da li je budućnost Srbije u EU
Strategija EU o Srbiji: Vladavina prava i sporazum sa Kosovom pod hitno
Nova strategija EU: Samo Srbija i Crna Gora dobijaju rokove
Opozicija ispred RTS-a tražila ostavke i otvaranje za sve političke opcije
Austrougarska i Srbija na popravnom
Šutanovac: Đilas i Pajtić lošim odlukama devastirali stranku
Vučić u Beču: Postoji nada da rešimo problem s Prištinom
Strategija EU: Normalizacija sa Kosovom do kraja 2019, članstvo u EU 2025.
Srpski južni tok
Srbija najlošije ocenjena u regionu po vladavini prava
Susret u Istanbulu najava Erdoganove arbitraže?
Španija protiv Kosova u strategiji proširenja EU
|
