|
Obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe, povodom 23. godišnjice "Oluje" održano je na stadionu Sportsko-rekreativnog centra "Tikvara".
Predsednik Vučić je, obraćajući se prisutnima, poručio da Srbija više neće biti samo utočište, već i zaštita, da će stajati uz svoj narod i da neće dozvoliti da bude proganjan i ubijan.
Zahvalio je svim ljudima koji su došli istakavši da su se okupili svi srpski politički predstavnici iz RS, BiH, Crne Gore, Hrvatske...
"Svi su ovde večeras i čini mi se da večeras svi Krajišnici, gde god da žive, od Busija do Kanade, do Futoga do Austrije, znaju da nisu sami, i da su svi Srbi sa njima, da neće biti sami jer Srbija možda može bez Krajine, ali bez Krjaišnika ne može", naveo je predsednik.
Istakao je da danas obeležavamo najstrašniji dan u novijoj istoriji, "golgotu čitavog naroda na čija leđa je natovaren krst porekla i vere, naroda koji je šiban mržnjom".
Kako je rekao, cilj okupljanja je svedočenje da je svaki zločin večan i da ne može da se zaboravi. Možete li da zamislite one koji će da slave Jelenine suze (Jelena Knežević, jedna od prognanih u akciji 'Oluja') i njenu bol. Ako im je da slave, neka slave, a mi možemo sa mnogo ponosa da gledamo u budućnost, ne samo zbog Tesle i Milutina Milankovića, već i zbog Krajišnika koji su ovde kod nas i koji su budućnost Srbije i sveta", naveo je predsednik.
Istakao je a nije slučajnost to što su isti datumi zločina zbog različitosti.
"Nacisti su 4. avgusta 1944. godine, provalili u sigurno skrovište jevrejske devojčice Ane Frank i odveli je u logor, da umre. Oni koji su, na isti taj dan, 4. avgusta 1995. godine provalili u Krajinu, ubili više od dve hiljade ljudi i 250.000 prognali, samo su ponovili istu stvar. Isti zločin protiv nekoga ko je različit, ima drugčije ime, poreklo i nekog svog Boga", rekao je predsednik.
Vučić je istakao da se Srbija menja.
"Srbija, koja jako dugo nije shvatala da tragedije ne počinju kada se ne razumeju reči, nego kada se ne razume ćutnja. I tu ćutnju, tešku ćutnju svog naroda, svojih Krajišnika, nismo razumeli, previše dugo, gotovo punih 18 godina, naveo je predsednik istakavši da je Srbija danas u ime svojih, progovrila.
Poručio je Srbima i svima drugima: "Više nikada nikakvih Oluja, za Srbe, zato što su Srbi, neće biti". Kako je istakao, Srbi nemaju čega da se stide.
"Suviše je, dragi Krajišnici, velikih Srba, a pogotovo velikih Srba iz Hrvatske, onih zbog čijih pronalazaka danas svoju sramotu ne slave u mraku, i bez mikrofona, da bi se mi stideli", rekao je Vučić.
Patrijarh Irinej: Mržnja prisutna i danas
Parastos svim žrtvama služio je patrijarh srpski Irinej. Obraćajući se okupljenima, rekao je da je jedina krivica nastradalih to što su bili Srbi i što su pripadali pravoslavnoj veri.
"To je bio strašan dan naše istorije, jedan od najstrašnjih od postojanja na ovim prostorima", rekao je patrijarh i dodao da je najtragičnije to što "oni nisu postradali od ruku nepoznatog naroda, niti od ruku neke nepoznate religije, već od braće hrišćana".
"To stradanje je bilo takvo da se nebo zastidelo od ludosti ljudskih. Ako ima nekog ko je zatajio i mogao da to zlo zaustavi, to je bila crkva", rekao je poglavar Srpske pravoslavne crkve aludirajući na Katoličku crkvu.
Naveo je da se mržnja koja je nastala u prošlosti nastavila i u vreme "Oluje", istakavši da je tragično to što je ona prisutna i danas.
"Kako Bog oprašta grehe, mi smo pozvani i nadamo se da će to oproštenje nekoga da navede da razmisli o tome što je bilo i da poželi da se takvo zlo nikada više ne dogodi, ne samo kod nas, već i svim drugim narodima", izjavio je patrijarh.
Ukazao je da nijedno zlo nikada nije donelo dobro nijednom narodu.
"Ni ovo strašno zlo neće doneti dobro nikome i jedini put i način je da se oslobodimo posledica zla, da se Bogu molimo, pokažemo hrišćansku ljubav i oprostimo", rekao je Irinej koji je ocenio da ne vidi takvu istu želju na drugoj strani.
Dodik: Nema presuda za zločince
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik zahvalio je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću što je svojim autoritetom pokrenuo pre pet godina obeležavanja stradanja srpskog naroda u toj i sličnim akcijama, ocenivši da je se do tada činilo da je sve to zaboravljeno.
A stradanje Srba u toj zločinačkoj akciji, kako je rekao, bilo je olujno.
Rekao je i da svaki put kad govori na ovakvim skupovima uvek iznova traži snagu da razume ono što se desilo srpskom narodu, ne samo u "Oluji" i sličnim akcijama, već i šta se desilo narodu koji je u prošlom veku skoro pola stanovništva izgubio, a imao je svoj identitet.
"Srpski narod je stradao upravo zato što su njegove komšije tragale uvek za svojim identitetom", ocenio je i podsetio na to koliko je srpski narod stradao u Prvom svetskom ratu, a da su ga ustaše i NDH kroz državni projekat u Drugom svetskom ratu sistematski uništavali.
"Formirali su logor za decu, jedini u svetu, u kojem su srpska deca stradala ili prekrštena. Davno sam naučio da je upravo Jasenovac i taj pogrom bio tadašnja politika NDH i ne vidim razliku u onome šta je bio razlog hrvatskoj državi 1995. godine, kada je Tuđman rekao prvo poterajte stanovništvo, a onda će vojska otići za njima. Etničko čišćenje protiv čega je bio čitav svet omogućeno je upravo uz asistenciju tog zapadnog sveta, velike i moćne mašinerije NATO koji je osposobio hrvatsku vojsku", rekao je Dodik.
Dodao je da ni tada, kao ni danas nema pravde i osuđuće presude za zločince koji su uništili, pobili i proterali Srbe sa tog prostora.
Organizovan je i prigodni umetnički program da podseti na golgotu koju su prognanici prošli pre 23 godine.
Danu sećanja prisustvovali su premijerka Srbije Ana Brnabić i ministri u Vladi Srbije, narodni poslanici, predstavnici Vojske i SPC.
Pored predsednika i premijera Republike Srpske Milorada Dodika i Željke Cvijanović, tu je bio i član Predsedništva BiH Mladen Ivanić kao i predstavnici opozicije u RS.
Sećanja iz izbegličke kolone
Jedna od prognanih, Jelena Knežević, čiji je otac, pripadnik Vojske RS, poginuo u ratu, ispričala je da će uvek pamtiti osećaj straha i nemoći.
"U našu kuću ušla su dva nepoznata čoveka, bila sam mala da bih razumela, ali sećam se majčinog krika i sestrinih suza i straha koji me je obuzeo. Hrabri ginu na prvim linijama fronta, ali ne umiru, žive u sećanjima onih koji ih vole", rekla je Kneževićeva.
Ispričala je da je 3. avgusta 1995. godine u zoru probudio majčin glas i granate.
"U panici pakujemo nešto garderobe, hrane, vode dokumenta i slike. Moramo napustiti kuću. Kuda ćemo? Ne znamo. Ne zna ni naša majka. Ima dve ruke da prigrli nas troje i ponese dva kofera. Vratiće se, tiho progovara, ali se ne okreće i kuću ne gleda dok nas podiže u kamion koji ide od Petrovca, prvog bezbednijeg mesta", rekla je Kneževićeva.
Seća se da je kolona bila prepuna uplakanih, gladnih i žednih ljudi koji su unezverenim pogledom tražili najmilije moleći Boga da su živi.
Srbi asimilovani i bez prava u Crnoj Gori, Albaniji, Federaciji BiH
Osnivači Saveza za Srbiju u Šapcu predstavili program od 30 tačaka i odgovarali na pitanja gradjana
Vašington i podela Kosova
Novosti: London ne dopušta raspravu o Kosovu u Savetu bezbednosti
Makron: Buduća Evropa u tri kruga, uz mesto i za Rusiju i Tursku
Amerika spremna da podrži kompromis
Jeremić: Postoji način kako doći do rešenja bez trajnog odricanja Kosova
Brnabić: Srbija konačno ima sagovornike u administraciji SAD
Nedeljnik: Odredjeno 30 tačaka programa Saveza za Srbiju
Brnabić: Odnosi između Srbije i SAD mogu biti kao pre sto godina
Nedić nije rehabilitovan
Šta je rešenje za kosovski čvor i šta je na stolu u Briselu?
SPC : Patrijarh neće da se izvinjava Milu
Vučić: Želimo dobre odnose i bolji položaj Srba u Crnoj Gori
|
