|
Uništili arhivu i „preplivali“ u demokrate
izvor: novosti online 15.10.2014.
I kada se budu otvorili tajni arhivi, veliko je pitanje šta je u njima ostalo od spornih događaja iz devedesetih godina prošlog veka. Na ovo upozoravaju mnogi domaći stručnjaci, koji ističu da su ljudi Slobodana Miloševića, svesni šta sve skrivaju dosijea Resora državne bezbednosti, odlučili da ih unište odmah nakon 5. oktobra 2000. Na sastanku koji je održan 7. oktobra na Institutu bezbednosti i kome je predsedavao Nikola Ćurčić, doneta je odluka o uništavanju dokumentacije za period od 1998. do 2000. godine koja se odnosila na kriminalne aktivnosti državne bezbednosti i vlasti.
- Cilj bio da se ukloni čitav koncept nezakonitog ponašanja, tako da je naređeno uništavanje 15 vrsta dokumenta. Određeno je i uklanjanje svedoka, kako bi šefovi mogli da “preplivaju” u demokrate - kaže Zoran Stijović, bivši savetnik šefa RDB.
Spaljivanje
Ovaj bivši obaveštajac, ističe i da je to planirano još u septembru 2000. godine, za vreme Slobodana Miloševića, a da su uništavani originalni dokumenati, kako oni zapisani na papiru, tako i oni koji se čuvaju na mikrofilmovima i u elektronskom obliku. Uništavanje je počelo još tokom 5. oktobra, u popodnevni časovima, kada su uništena dokumenta iz sefa tadašnjeg šefa RDB Radeta Markovića. U dokumentima su bila službena akta o internim akcijama “Mačva” i “Kaktus” i dokazi o vezama kriminalaca, ljudi iz vlasti i privrede. Prilikom paljenja prostorija Miloševićevog SPS na Studentskom trgu u Beogradu, namerno je uništena dokumentacija i dosijea sa imenima doušnika iz opozicionih stranaka.
- Spaljivanje u RDB je trajalo dva sata, od 16 do 18 časova. Po dogovoru uništeni su dokumenti o regionalnoj saradničkoj mreži, o specijalnim saradnicima, od kojih su neki korišćeni i za likvidacije, dosije o operativnim obradama, planovi rada, registi saradnika, dokumenti o prisluškivanju. Jedan deo tih dokumenata, pogotovo saradnički dosijei, je i prepravljan i kao “originali” su vraćeni 3. januara 2001. godine. Naravno, retuširani su i tako postali nepouzdani izvor informacija i dokaz rada Državne bezbednosti - priznaje inspektor Zoran Stijović.
Koministar policije posle 5. oktobra 2000. advokat Božo Prelević je, takođe, jednom prilikom priznao su u vreme njegovog mandata u MUP Srbije stigle informacije da su dosijei tajne policije i carine paljeni i uništavani širom Srbije sve do 20. oktobra, dok nije formirana vlada. Da su dosijei uništavani potvrdio je i Rade Bulatović, načelnik BIA, nove tajne službe.
Nerazjašnjena ubistva
Zbog preravljenih arhiva, mnogi sumnjaju i da će ikada biti otkrivene pozadine ubistva moćnih ljudi u Srbiji tokom devedesetih godina prošlog veka. Otuda se samo nagađa da su izvršioci tih zločina ili plaćenici tajnih službi ili operativci stranaka ili mafijaši.
- Državni arhivi iz istrage tajnih službi i javne bezbednosti skrivaju političku pozadinu i izvršioce likvidacije Zorana Todorovića, generalnog sekretara JUL, Pavla Bulatovića, ministra odbrane, Žike Petrovića, direktora u JAT, generala policije i načelnika Resora javne bezbednosti Radovana Stojičića, Boška Buhe, generala policije i načelnika GSUP-a i grupe policijskih načelnika - tvrdi Tomislav Kresović, politički analitičar.
On podseća da u nedostatku dokaza i zbog obustavljene istrage javnost samo nagađa da su saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića, u kafani FK “Rad” na Banjici, 7. februara 2000. godine i direktora JAT Žike Petrovića, ubijenog u klasičnoj sačekuši ma kućnom pragu roditeljske kuće u srcu Beograda, 25. aprila 2000. godine, likvidirali mafijaši, jer su navodno učestvovali u iznošenju milijardi iz zemlje.
Govorilo se i da su plaćenici CIA odgovorni za smrt Zorana Todorovića (ubijen 24. oktobra 1997. godine ispred zgrade “Beopetrola” u Novom Beogradu), Radovana Stojičića (10. aprila 1997. u beogradskom restoranu “Mamma mia”) i Boška Buhe (ubijen iz automatske puške na parkingu sa dunavske strane hotela “Jugoslavija” 10. juna 2002. godine). Oni su ih navodno likvidirali jer su bili svedoci povezanosti CIA sa srpskom mafijom, koja se bavila švercom oružja JNA, cigareta, narkotika i deviza.
Pod nerazjašnjenim okolnostima su ubijena i tri policijska pukovnika: Dragan Simić, načelnik Odeljenja unutrašnjih poslova opštine Savski venac (u zasedi, 8. jula 1999. u Ulici Save Kovačevića u Beogradu), Milorad Vlahović, pomoćnika načelnika kriminalističke službe SUP Beograd (11. marta 1999. ispred Sportskog centra “Košutnjak”) i Momir Gavrilović, visoki oficir RDB (na Novom Beogradu 3. avgusta 2001).
- Treba podsetiti da su glasine o motivima i likivadatorima ovih ličnosti proizvod tajnih službi i onih interesnih grupa, kojima odgovara da se tajne ovih ubistava ne otkriju. Otuda i priče da su za sve ove zločine krivi ili “lično Slobodan Milošević” ili “CIA, koja po Srbiji ubija” - kaže Kresović.
UGROŽAVANjE NACIONALNE BEZBEDNOSTI
Ivica Dačić, bivši ministar policije, svojevremeno je izjavio da je procena državnih organa koji se bave bezbednošću da taj proces treba dobro da se osmisli, kako ne bi bila ugrožena nacionalna bezbednost. Još se pamti i da su predstavnici Demokratske stranke 2011. godine amandmanima tražili da imena naredbodavaca zločina i izvršilaca ne budu dostupna javnosti narednih 60 godina!?
|
