|
Čudesni borci protiv nepravde
izvor: evn 17.08.2014
I pre Marvelovog univerzuma superheroji su imali značajno mesto u stripskoj kulturi, pre svega oni koje je objavljivao „DC Komiks“, poput Supermena i Betmena, ali je tek pojavom Marvelovih junaka, nastalih uglavnom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka - Fantastične četvorke, Spajdermena, Tora, Osvetnika, Hulka, Ajron mena i drugih, jasno uobličen kanon superherojskog stripa.
Ove klasike američkog i svetskog stripa kod nas ponovo objavljuje „Čarobna knjiga“ u ediciji „Esenšl“, a poslednja u nizu bila je druga sveska Iks mena.
U pitanju je serijal reprinta Marvelovih stripova koji hronološki prati superheroje od kultnih prvih epizoda. Svaka knjiga, na više od 500 strana, sadrži između dvadeset i trideset avantura, a „esenšli“ vrlo često imaju i dodatne sadržaje, koji čitaoce pobliže upoznaju sa detaljnim karakteristikama superheroja ili sa načinom na koji su nastali.
Iako mlađe generacije nisu više toliko okrenute stripu i on nije dominantni medij u njihovom odrastanju, Marvelovi stripovi pokazuju da i dalje imaju privlačnost i vitalnost, čak i za publiku koja je okrenuta drugim izvorima zabave.
U čemu leži tajna njihovog uspeha? Sten Li, tvorac većine Marvelovih junaka, osmislio je, po rečima urednika Borislava Pantića, živopisne junake s čijim dobrim i lošim stranama se može poistovetiti i prosečan čitalac, a mnogi od njih imaju i iste svakodnevne probleme i nedaće u životu kao i običan čovek.
- To vidi na primeru Marvelovog najpopularnijeg junaka Spajdermena. Drugi značajni momenat bilo je smeštanje većine junaka u zajednički svet u kome se njihovi životi i avanture često prepliću, čime se stvorila izuzetno kompleksna, ali i zavodljiva priča o superherojskom univerzumu kao manje-više jednistvenoj celini. Fascinantne akcione scene, pune dinamike i energije, koje su kreirali Marvelovi crtači na način kakav u to vreme nije mogao da dočara nijedan drugi medij bile su treća značajna okosnica. Ovako osveženi koncept superherojskog stripa stekao je ogromnu popularnost kod američke publike, a potom i širom sveta, i sa određenim izmenama, on se zadržao i do današnjeg dana. Ništa više nije bilo isto ni u svetu stripa ni u popularnoj kulturi - kaže Pantić.
Superherojski stripovi su, kako objašnjava Pantić, začeti tridesetih godina 20. veka, kada je Ameriku potresala velika ekonomska kriza, a mafija postala faktor jači i od političke elite.
- Za nakupljenu društvenu nepravdu i zlo nije više bio dovoljan klasični literarni heroj koji će se tome suprotstaviti - bio je potreban pravi superheroj. Tako je superherojski strip dobrim delom odgovor umetnika na krizu čiji su bili savremenici. Marvelovi junaci nastali su u drugom dobu, ali je nemoć pojedinca ostala manje-više jednaka onoj iz tridesetih. Stripovi iz šezdesetih nose i jak uticaj Hladnog rata, kao i naučnog optimizma, kada je čovek bio na pragu putovanja na druga nebeska tela. Ali to nije i njihov jedini značaj za publiku tog doba. U vizuelnom smislu, oni su donosili nešto novo - kaže Pantić.
Danas, Marvelovi superheroji doživljavaju novu mladost i planetarni uspeh na filmu. Holivudski spektakli su u proteklih deceniju i po bili dobrim delom bazirani na ovim stripovima.
- Poslednjih nekoliko godina taj trend je toliko dominantan da je doveo do kreativne inercije u ovom polju filmske industrije. Može se slobodno reći da je naše doba zlatno doba filmske adaptacije stripova. Ipak, to je više pomoglo daljoj popularnosti filma nego stripa. Strip je proteklih decenija, ne samo zbog upliva u film, dobio bolji društveni status nego ikad ranije, ali njegova publika je sada manja nego pre, premda mnogo posvećenija - kaže Pantić.
STARI MAJSTORI
Našoj stripskoj publici, ovaj izdavač ponudio je i Princa Valijanta, Džeremaju, Ripa Kirbija...
- Hermanov „Džeremaja“ je klasično delo francusko-belgijske škole stripa, nezaobilazno kako zbog svog likovnog dometa, tako i zbog načina na koji tretira ljudsku prirodu. To je jedan od najupečatljivijih antiutopijskih stripova ikad stvorenih. Rip Kirbi, čija ćemo dva toma objaviti pred Sajam knjiga u oktobru, jedan je od najznačajnijih serijala američkog novinskog stripa. Predstavlja plod rada velikog stvaraoca Aleksa Rejmonda, na vrhuncu njegovih kreativnih moći, a glavni junak je sigurno najpoznatiji privatni detektiv koga je iznedrila deveta umetnost. Treći i četvrti tom „Princa Valijanta“, Harolda Fostera, najboljeg avanturističkog stripa u istoriji, objavićemo u septembru - kaže Pantić.
|
