|
Pupin - otac modernih telekomunikacija
izvor: vecernje novosti 29.09.2014
Mihajlo Idvorski Pupin, naučnik bez čijih otkrića ne bi bilo današnjih telekomunikacija, tokom školovanja u Pragu je razmišljao da postane bogoslov, a na univerztetu u Njujork da se posveti humanističkim naukama. Obožavao je antičku kulturu i znao celu Ilijadu napamet!
Ipak, jedan fizički eksperiment pred kraj studija vratio ga je pitanjima koje je sebi postavljao na poljima Idvora gledajući u zvezde i slušajući brujanje noževa zabodenih u zemlju - čobanskog telegrafa.
- Nastava iz egzaktnih nauka onoga doba bila je krajnje elementarna na većini ostalih američkih koledža. Praktični rad iz fizike i hemije nije bio predviđen. Na pitanje: “Šta je svetlost?” koje sam doneo sa pašnjaka mog rodnog sela, profesor koledža nije dao odgovor, izuzev što je rekao da je svetlost vibracija etra čije fizičke osobine nismo u stanju da objasnimo. Iz njegovog odgovora izgledalo mi je da nije mnogo mudriji od mog skromnog učitelja Kosa iz Pančeva - pričao je Pupin kasnije, kad je na Kolumbiji osnovao fizičku laboratoriju iz koje je do danas izašlo više od 29 nobelovaca (četvorica prvih bili su Pupinovi studenti).
Mihajlovog mentora Raterforda zanimala su ista pitanja kao i radoznalog studenta s kojim je rado diskutovao. On mu je sugerisao da odgovor na pitanje šta je svetlost leži u razumevanju nove elektromagnetne teorije škotskog fizičara Maksvela. Pupin je to dobro zapamtio i s nestrpljenjem iščekivao predavanje i eksperiment koji je najavio profesor fizike Rud.
- U levoj ruci, profesor je držao kalem sa bakarnom žicom čiji su krajevi bili vezani za galvanometar. Kada je Rud, kao mađioničar koji manipuliše svojim čarobnim štapićem, pomerio desnom rukom mali magnetski štap prema kalemu, igla galvanometra, pokrenuta silom koja mi je do tada bila nepoznata, skrenula je brzo na jednu stranu, a kada se magnet udaljavao od kalema, igla se isto tako brzo pomerila na drugu. Rud je rekao da je to elektromagnetna indukcija - opisao je se Pupin eksperiment, koji je opredelio njegovu budućnost.
Povratak u Evropu
Kao odličan student imao je visoke ocene svih predmeta i mogao je da bira između dve stipendije za poslediplomske studije:
- Jedna je omogućavala dalje studiranje prirodnih, a druga društvenih nauka. Bez obzira na to koju izaberem, imao bih obezbeđene dalje tri godine studija na koledžu. Bio sam sklon da odem na društvene nauke, ali magični eksperiment pobudio je u meni uspavano oduševljenje za fiziku. Rešio sam da se vratim nauci, svojoj prvoj ljubavi.
Nije prihvatio stipendiju za nastavak studija na Kolumbiji, već je odlučio da proučava otkrića Faradeja i Maksvela tamo gde su i nastala, u Velikoj Britaniji. Uoči polaska, Pupin je diplomirao i dobio američko državljanstvo.
- Kada sam se našao na palubi broda koji je trebalo da me preveze u Evropu na dalje studije i posmatrao onu užurbanost oko napuštanja zakrčene njujorške luke, razmišljao sam o onom danu pre devet godina kada sam ovde došao iseljeničkim brodom. I rekao sam sebi: “Mihajlo Pupine, najveće blago koje si doneo sa sobom pre devet godina u njujoršku luku bilo je tvoje saznanje, duboko poštovanje i divljenje za najbolje tradicije tvoje rase, a drugo najveće blago koje sada nosiš sobom iz iste luke je tvoje znanje, duboko poštovanje i divljenje za velike tradicije tvoje druge domovine - često je pričao Pupin.
Mladi postdiplomac nestrpljiv da nastavi studije fizike kod profesora Maksvela bio je šokiran kad je stigao na Triniti koledž gde je ovaj predavao i saznao da je veliki naučnik umro četiri godine ranije. Pomalo uobraženi novopečeni Amerikanac Pupin gotovo je odbio ponudu da studira fiziku kod Maksvelovog naslednika Lorda Rejlija. Rekao je da nikad nije čuo za njega i da je suviše mlad. Međutim, uobraženost je iščilela kad je shvatio da školovanjem u Americi nije stakao dovoljno znanje iz matematike da bi uopšte studirao fiziku. Pupin je često pričao o ovom slučaju, koji ga je odučio od nadmenosti (naročito kada je Rajli kasnije dobio Nobelovu nagradu). Zato je sledeće dve godine (1883-1885) studirao teorijsku matematičku fiziku na Kembridžu gde je brzo prestigao studente u svojoj klasi.
- Počeo je sa oduševljenjem da proučava Maksvelovu teoriju. Tako se upoznao sa velikim francuskim naučnicima, kako što su Laplas, Lagranž i Amper, te je celo leto proveo u Francuskoj da bi dovoljno naučio jezik i čitao njihova dela u originalu, naročito Lagranžovu “Mehaničku analitiku”, koja mu je kasnije veoma pomogla pri njegovim najvažnijim otkrićima - kaže dr Jasmina Vujić, profesor i bivši dekan katedre za nuklearni inženjering na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, jednom od 10 najboljih i najcenjenijih fakulteta u Americi.
Titula profesora
Po završetku studija u Kembridžu, Pupin je otišao u Berlin da studira eksperimentalnu fiziku pod rukovodstvom jednog od najboljih eksperimentalih fizičara tog vremena profesora Helmholca. Posle četiri godine, doktorirao je iz oblasti fizičke hemije.
- Mada njegova doktorska teza nije imala direktne veze sa teorijom elektromagnetizma, Pupin je bio u centru događanja u vezi sa eksperimentalnim dokazima za Maksvelovu teoriju elektromagnetizma - kaže prof. dr Jasmina Vujić.
Naime, Helmholc je takođe studirao fenomene električnih oscilacija i eletromagnetiku, a jedan od njegovih studenata koji je doktorirao nešto pre Pupina, bio je Herc. On je dokazao postojanje elektromagnetskih talasa koji se prostiru brzinom svetlosti, kao i da sama svetlost predstavlja elektromagnetski talas.
- Ovi nevidljivi talasi prenosivi kroz prostor su tada nazivani Hercovi talasi, a danas znamo da su to radio-talasi. Herc je bio veoma zadovoljan time što je eksperimentalno dokazao Maksvelovu teoriju elektromagnetizma, ali nije mislio da njegova otkrića imaju bilo kavu buduću primenu. Danas se smatra da su Hercovi eksperimenti predstavljali začetak bežične “telegrafije”, odnosno radija i kasnije televizije. Pupin je pomno pratio sva ova dešavanja i žurio je da završi svoju tezu, vrati se u SAD i krene sa svojim istraživanjima u oblastima elektromagnetike - kaže prof. dr Jasmina Vujić.
Kada je 1889. ponovo došao u Njujork, Mihajlo je postao profesor matematičke fizike na novooformljenom Elektrotehničkom fakultetu na Univerzitetu Kolumbija, gde će raditi sledećih 40 godina.
- Sa prijateljem Krokerom je bio prvi profesor na Elektrotehničkom fakultetu. Dosta su se namučili da ubede univerzitetsku administraciju da je neophodno uložiti sredstva u eksperimentalne laboratorije za elektrotehniku. Prve instrumenate su kupovali iz sopstvenog džepa. Većina Pupinovih najvećih pronalazaka se desila upravo u toj laboratoriji. Posle Pupinove smrti 1935. godine, Laboratorija za fiziku na Univerzitetu Kolumbija preimenovana u “Pupinova fizička laboratorija”. Pored niza velikih naučnih otkrića, iz ove laboratorije je proisteklo i 29 nobelovaca - naglašava prof. dr. Jasmina Vujić.
Pronalasci doneli slavu
Sam Pupin je patentirao 24 pronalaska, uglavnom iz telefonije, telegrafije i radio-tehnike. Prvi patent je dobio 1894. godine, a poslednji 1923. Posle Rendgenovog otkrića X-zraka 1895. godine, Pupin je među prvima u Americi konstruisao rendgenov aparat i napravio izvanredne snimke u januaru 1896. kad mu je prijatelj, njujorški hirurg, poslao pacijenta čija je ruka bila pogođena sačmom. Jadnik je trpeo užasne bolove i snimci koji su pravljeni dotadašnjom metodom nisu uspevali (zahtevali su sat vremena mirovanja i zračenja).
- Da bi napravio što bolju sliku za što kraće vreme, Pupin je pored fotografske ploče koristio i fluorescentnu foliju koju je dobio od Edisona. Rezultat je bio izvanredan. Veoma jasna slika sačme u ruci, dobijena je za deset puta kraće vreme. Fluorescentna folija je delovala kao pojačivač signala. Mihajlu je ovaj slučaj doneo značajan ugled, jer je prvi put nova tehnologija bila korišćena u medicini. To je bio začetak medicinske dijagnostike korišćenjem Rentgenskih zraka - kaže prof. dr Jasmina Vujić.
Ona podseća da je svetsku slavu i imetak Pupin stekao 1896. godine pronalaskom induktivnih kalemova koji su omogućili prenos telefonskih signala na velike daljine, što je dotada bilo neizvodljivo. U njegovu čast, ovi induktivni kalemovi nazvani su Pupinovi kalemovi. Velike svetske telefonske kompanije, kao što su Bel, Simens i Halske su kupila pravo korišćenja Pupinovih kalemova. Kada je 2002. godine tadašnji predsednik SR Jugoslavije dr Vojislav Koštunica posetio Univerzitet Kolumbija i poklonio Univerzitetu bistu Mihajla Pupina, dekan Škole za tehničke i primenjena nauke, Zvi Galil, istakao je u govoru: “Svako zna da je Aleksandar Bel izumeo telefon. Međutim ono što je Bel zaista izumeo jesu lokalni telefonski pozivi. Majkl Pupin je taj koji je stvorio međugradske i međunarodne telefonske pozive svojim induktivnim kalemovima”.
"Lovio" i podmornice
Pupin je patentirao i električni prenos pomoću rezonantnih strujnih kola, proizvodnju asimetričnih struja pomoću simetričnog elektromotornog procesa, bežično prenošenje električnih signala, višestruku antenu za prenošenje električnih talasa, radio-prijemni sistem visoke selektivnosti, radiofonski prijemnik...
- U toku Prvog svetskog rata radio je u državnom istaživačkom timu na pronalaženju metoda za otkrivanje podmornica, kao i na efikasnom uspostavljanju telekomunikacionih veza između aviona - kaže prof. dr Jasmina Vujić.
Pupin je objavio mnogo naučnih radova i članaka u toku svog života, kao i nekoliko knjiga koje su popularizovale nauku, od kojih je najveću slavu stekla autobiografija “Od pašnjaka do naučenjaka” za koju je 1924. dobio Pulicerovu nagradu. Veliku popularnost u Americi stekle su i knjige “Nova reformacija: od fizike do duhovne realnosti” (1927) i “Romansa mašine”. U Pupinovu čast, ustanovljena je Medalja Mihajlo Pupin koju dodeljuje Alumni udruženje tehničkih nauka Univerziteta Kolumbija.
Beogradski univerzitet dodelio je svetski slavnom naučniku titulu počasnog doktora nauka 1929. godine, kad je i prevedena njegova knjiga “Sa pašnjaka do naučenjaka”. Odštampana u milionskim tiražima, učila je Amerikance ko su Srbi. I pored toga, u našoj zemlji do danas nije dovoljno vrednovana njegova neprocenjiva pomoć Srbiji tokom Prvog svetskog rata i uloga u stvaranju Kraljevine SHS.
OSNOVAO NASA
Danas je poznato da je od tajnog tima u kome je Pupin razvijao sonar i radio komunikacije, nastala agencija NASA. U autobiografiji, srpski naučnik je otkrio da je ideje za svoje genijalne pronalaske poneo iz pastirskog detinjstva u Idvoru. Korišćenje akustičnih talasa za otkrivanje podmornica bilo je zasnovano na treperenju noževa zabodenih u zemlju za komunikaciju između pastira koji su lovili lopove, a promeljivi kondenzator za biranje frekvencija na usaglašavanju vibracija pisaka na gajdama da bi se dobila skladna melodija.
BEOGRAD MEĐU ZVEZDAMA
Beograd nisam video od detinjstva. Kada mu se naš brod primakao, pred nama se ukazala visoka tvrđava koja se nad Dunavom uzdizala kao Gibraltar nad morem. Izgledala je kao da budno motri na beskrajne ravnice Austrougarske, koje su ličile na otvorene čeljusti aždaje, spremne da ga progutaju koja je pretila da ga proguta. Beograd je izgledao veoma ponosan. Kao da želi da dotakne zvezde. Istorija paćeničkog srpskog naroda okružavala je ovaj grad i to ga je u mojoj mašti dizalo u nebeske visine - zabeležio je Pupin osećanja koja je u njemu izazvao pogled na srpsku prestonici prilikom povratka u Evropu.
SUSRET S KONDUKTEROM
Pre nego što je otišao na studije u Englesku, Pupin je posetio rodni Idvor. Na železničkoj stanici u Beču video je istog konduktera koji ga je vređao na putu za Prag:
- Kondukter me je sada kao putnika prve klase oslovio sa Gnediger Her (milostivi gospodine). Bio je to onaj isti čovek koji me je pre jedanaest godina nazvao srpskim svinjarom. Naravno da se nije mogao setiti onog srpskog dečaka u žutom kožuhu sa šubarom i šarenim torbama. Dao sam mu dobar bakšiš kao nagradu zato što me je svojim lošim ponašanjem odveo u vagon mojih dobrih prijatelja Amerikanaca, zahvaljujući kojima stigoh u Prag.
BROJNA PRIZNANjA
Pupin je prodajom patenata stekao veliki imetak i do kraja se posvetio popularizovanju nauke i obrazovanja. Stekao je ogroman ugled u oblasti nauke i obrazovanja, kao u SAD, tako i u svetu. Dobio je 18 počasnih titula doktora nauka od najvećih svetskih univerziteta, bio član Njujorške akademije nauka i njen predsednik, član Francuske akademije nauka, kao i član Srpske akademije nauka. Bio je nagrađen i sa 9 prestižnih medalja i ordenja, uključujući i Orden belog orla prvog reda od Kraljevine Jugoslavije (1929.) i Orden belog lava prvog reda, najviše odlikovanje za strance Čehoslovačke Republike (1929). Jedan je od snivača Američkog udruženja matematičara, Američkog udruženja fizičara, predsednik Instituta radio-inženjera, predsednik Američkog instituta inženjera elektrotehnike, osnivač i predsednik Američkog društva za unapređenje nauke...
|
