|
Mesto gde je Robert de Niro igrao “moravac“
izvor: vecernje novosti 06.09.2014
Ni pola meseca posle premijere, poslednjeg dana oktobra ne jenjava interesovanje publike za film „Žikina dinastija“. Ispred blagajne Dvorane Doma sindikata, Beograđani strpljivo čekaju da kupe ulaznice za bilo koju projekciju. Zaposleni, pak, zadovoljno trljaju ruke budući da ovaj film dnevno odgleda 10.000 do 12.000 gledalaca.
Ovako je, novembra 1985. godine, dnevna štampa pisala o neverovatnom uspehu filma iz serijala „Lude godine“, ali i o još jednom rekordu Dvorane Doma sindikata kada je reč o prodatim ulaznicama. Ista gledanost u Dvorani zabeležena je i tri godine ranije tokom prikazivanja filma „Tesna koža“.
Gotovo tri decenije kasnije, minulog avgusta, Dvorana Doma sindikata zabeležila je novi rekord. Ali, neslavan! Naime, u četiri sale ovog objekta, devet filmova koji se prikazuju u 14 projekcija tokom celog dana gledala su ukupno 33 gledaoca! Tačnije, na svakoj projekciji bila su, prosečno, po dva gledaoca.
- Slavni rekordi Dvorane u slučaju gledanosti filmova iz vremena su kada su postojala samo dva televizijska kanala i nekoliko bioskopa - kaže Dragoslav Agatonović, direktor Dvorane Doma sindikata. - Veliku gledanost filma, ali tek posle deceniju i po, donela je „Zona Zamfirova“. I nas i druge prikazivače u Srbiji ovaj film je 2002. godine, vratio sa „ivice smrti“. Sledeće značajne infuzije dobili smo od filmova „Montevideo“, iako dvorana zarađuje i od različitih muzičkih programa i pozorišnih predstava.
Za rentabilno poslovanje, kaže, potrebno je najmanje 1.000 gledalaca dnevno i 15 programa odnosno koncerata mesečno. Dok obilazimo Dvoranu, praznu iako je vreme projekcije, naš sagovornik podseća da je filmove moguće gledati u 3D tehnici, a naočare se ne naplaćuju posebno kao u drugim savremenim bioskopima. Od četiri sale, tri su digitalizovane. Ipak, Velika sala je po mnogo čemu posebna. Gotovo je savršeno akustična, a za nabrajanje svega što ova scena „pamti“, od sredine juna 1957. godine kada je svečano otvorena, bile bi potrebne stranice i stranice. Neke svetske zvezde, naglašava naš sagovornik, gostovale su i po dva-tri puta.
- Samo dve godine posle otvaranja, početkom juna 1959. godine, u prepunoj Velikoj dvorani publika je uživala slušajući džez muzičara Luja Armstronga, jednu od najmarkantnijih ličnosti u istoriji muzike. A 23. septembra navršiće se 55 godina od gostovanja Njujorške filharmonije i Leonarda Bernštajna, slavnog dirigenta i pijaniste, jedne od najuticajnijih ličnosti u istoriji američke klasične muzike. Deceniju kasnije gostovala je i Berlinska filharmonija - podseća Agatonović.
Hronologiji najznačajnijih koncerata dodaje i gostovanja italijanske zvezde Rite Pavone, čuvene britanske rok grupe „Holis“ (dve godine uzastopno), pevačkih i sviračkih ikona džeza Džozefine Bejker, Ele Ficdžerald, Sare Von, Majlsa Dejvisa, Djuka Elingtona i Dekstera Gordona, bluz gitariste Bi Bi Kinga... Zbog ovih svetskih zvezda, kaže, u Dvoranu Doma sindikata dolazila je i publika iz nekih evropskih zemalja.
- Bilo bi nepravedno da ne pomenemo i nastupe jugoslovenskih zvezda, pre svega, Đorđa Marjanovića i Olivere Katarine. Godine 1987. Lepa Brena je održala 33 uzastopna koncerta, a Miroslav Ilić 29. Za svaki njihov koncert tražila se karta više, kao i za festivale poput „Beogradskog proleća“ - podseća i kaže da su poslednjih godina Dvoranu „punili“ Kemal Monteno, Lena Kovačević, Ivan Bosiljčić i neke predstave poput „Pevaj brate“.
U Dvorani Doma sindikata, svoju istoriju počeo je i Fest. Za projekcije filmova prvog Festa, tokom osam dana janura 1971. godine, prodato je oko 105.000 karata. Zahvaljujući ovom međunarodnom filskom festivalu, Dvoranom Doma sindikata šetali su Robert de Niro, Liv Ulman, Elizabet Tejlor, Ričard Barton, Frensis Ford Kopola, Sisi Spejsik, Džek Nikolson, Piter Justinov...
- U Dvorani je, 1970. godine, održan i jedan neponovljiv događaj u šahovskoj istoriji sveta. U prvom „meču stoleća“, preko crno-belih tabli nadmudrivali su se i nadmetali SSSR i šahovski „ostatak sveta“. Posetioci su, zaista, imali šta da vide. Sva šahovska pamet sveta, bila je tu, u Beogradu. Čak sedam bivših i budućih prvaka sveta! Bio je tu i tada aktuelni prvak sveta Boris Spaski, a osim njega za SSSR su igrali i Tigran Petrosjan, Viktor Korčnoj, Lav Polugajevski, Efim Geler, Vasilij Smislov, Mark Tajmanov, Mihail Botvinik, Mihail Talj i Paul Keres. U timu „ostatka sveta“ bili su Bent Larsen, Bobi Fišer, Lajoš Portiš, Vlastimil Hort, Svetozar Gligorić, Semjuel Reševski, Volfgang Ulman, Milan Matulović, Miguel Najdorf i Borislav Ivkov. Zamislite samo tu privilegiju i čast - podseća naš sagovornik.
Priča kako su se u prepunom foajeu prodavale karte i šahovska literatura. A da Vladimir Ajdačić nije osmislio način da partije direktno prenosi na velikom platnu ispred Dvorane Doma sindikata, masa ljudi bi, verovatno, „prodrla“ u Veliku salu.
Dok izlazimo iz Dvorane, na Trgu Nikole Pašića (nekada Marksa i Engelsa), nameće se samo jedno pitanje: šta je sprečilo ovo jedinstveno mesto da bude srpska Olimpija kada je imalo sve preduslove za to?
MEĐU PET NAJBOLjIH U EVROPI
Svi umetnici, a naročito muzičari, uvek su voleli Dvoranu Doma sindikata zbog izuzetne akustičnosti.
- Zbog toga joj je „veran“ ostao Dragan Stojnić i poslednju pesmu na solističkim koncertima uvek je pevao bez orkestra i mikrofona. Kemal Monteno se u martu ove godine, jednostavno, oduševio akustičnošću Velike sale, a naš slavni dirigent Mladen Jagušt i dan-danas tvrdi da je jedna od pet najakustičnijih dvorana u Evropi - kaže naš sagovornik.
DESNA PRETKOMORA SRCA BEOGRADA
DvoranA Doma sindikata našla se među 502 firme čiju je prodaju, sredinom avgusta, objavila Agencija za privatizaciju.
- Više od dve godine pokušavali smo da pronađemo strateškog partnera koji bi uložio novac za uređenje Dvorane, ali se na naše oglase niko nije javio. Ako se posle ove objave Agencije, nađe kupac, smatram da je vrlo važno da on bude pravi domaćin. Jer, Dvorana je značajna beogradska „kuća“ u centru grada, sa tradicijom i najakustičnijom salom. Zato bi i država i budući vlasnik trebalo da imaju na umu da je Dvorana Doma sindikata „desna pretkomora srca Beograda“ - poručuje Dragoslav Agatonović.
ZA ORGULjE 750.000 EVRA
Za Dvoranu Doma sindikata, nekoliko godina posle izgradnje, od čuvene nemačke firme „Valker“, naručene su najmodernije orgulje.
- Reč je o jedinim koncertnim orguljama u našoj zemlji, ali su one već godinama „pokvarene“. U septembru 2005. godine, stručnjaci iz Slovenije procenili su da je za njihovu popravku potrebno više od tri meseca rada i oko 750.000 evra. Mi toliko novca nemamo, niti je ekonomski opravdano da se Velika sala zatvori tri meseca zbog popravke orgulja. Ali, da su se minulih decenija javili sponzori ili donatori, ne bismo imali ništa protiv budući da je šteta da propadnu i ovde stoje kao muzejski eksponat - smatra naš sagovornik.
|
