U Beogradu konsultacije, za Prištinu nema kompromisa oko Trepče

izvor : euractiv  foto:                                                                                            10.10.2016.

Odluka Prištine da preuzme kontrolu nad rudarskim kompleksom Trepča izazvala je uzbunu u političkim krugovima u Srbiji, s obzirom na to da je reč o simboličnom pitanju ali i, po merilima regiona, velikoj imovini. Srpski predstavnici su zamrzli učešće u kosovskoj vladi i parlamentu, a u Beogradu se očekuje reakcija Brisela. Pitanje Trepče će, međutim, teško biti rešeno na međunarodnom nivou, ukazuju analitičari.

Kosovska skupština je u noći između 7. i 8. oktobra izglasala zakon po kojem će kosovske vlasti preuzeti kontrolu nad 80% kompleksa Trepče, dok će 20% biti u vlasništvu zaposlenih.

Nakon ovoga predstavnici Srba u skupštini i parlamentu Kosova zamrzli su učešće u ovim institucijama, Kancelarija za KiM očekuje reakciju Brisela, a njen predsednik Marko Đurić najavio je i da će zatražiti od Vlade Srbije da zahteva razmatranje ove teme u Savetu bezbednosti, što su analitičari ocenili kao nerealno.

"Nakon ove loše odluke, zakona o Trepči, odlučili smo da zamrznemo naše učešće", rekao je potpredsednik vlade Kosova Branimir Stojanović.

To je obrazložio rekavši da je neophodno da se i predstavnici Srba konsultuju kada se donose propisi, što nije bio slučaj. On je 10. oktobra najavio mogućnost da se predstavnici Srpske liste u potupnosti povuku iz kosovskih institucija.

Učešće Srba prištinskoj koaliciji je značajno kako bi imala dvotrećinsku većinu potrebnu za odluke o evropskim integracijama Kosova.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić rekao je u subotu, nedugo nakon donošenja zakona o Trepči, da će 10. oktobra predložiti Vladi Srbije da zatraži hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN o Kosovu.

Prema pisanju medija, i vlada Srbije je odložila sednicu planiranu za 10. oktobar za jedan dan kako bi bilo više vremena za konsultacije i odluku o daljim potezima Beograda o ovom osetljivom pitanju.

Nerealno rešavanje Trepče na međunarodnoj sceni

Analitičar Dušan Janjić je, međutim, rekao da Srbija zapravo pravno gledano ništa ne može da uradi povodom odluke Prištine o Trepči i da jedino može da proba da politički, propagandno i diplomatski "smanji štetu ili nešto dobije iz cele priče".

U izjavi Beti on je ideju o obraćanju Savetu bezbednosti okarakterisao kao "marketinško-politički potez", koji ima za cilj da se prikaže da se Srbija „bori do zadnjeg časa". Po njegovim rečima nema ni osnova da se SB izjašnjava o Trepči jer UNMIK više nije prisutan u tom delu privatizacije.

Janjić ukazuje i da je, ukoliko bi i došlo do sednice SB, realno očekivati da će neka od stalnih članica staviti veto.

Po njegovim rečima, rešenja se eventualno mogu tražiti sa EU, i sa Kosovom, a treba razmisčiti i da li je mguće otvoriti jedan kop sa Raške strane.

Ekonomski analitičar Vladimir Gligorov ocenio je u tekstu za Peščanik da je teško očekivati da Priština odustane od ove odluke s obzirom da Trepča, pored ekonomske, ima i simboličku vrednost za javnost na Kosovu u smislu suvereniteta. Naveo je i da je teško očekivati da Savez bezbendosti ili Brisel arbitriraju.

"Nezavisno od toga da li neko priznaje ili ne priznaje kosovsku državu, međunarodne organizacije, Evropska unija ili uostalom pojedine države, velike ili male, ne mogu da preuzmu odgovornost za suprotstavljanje odluci kosovskih vlasti. Ne postoji način da se kosovski zakoni stave van snage, bilo u Njujorku ili u Evropskoj uniji, ili u Moskvi ili bilo gde drugde, osim na Kosovu", naveo je on.

Rekao je i da je teško osporavati vlasništvo u ovakvim slučajevima, kada je reč o državnoj imovini, i da bi situacija bila mnogo jasnija da je u pitanju privatna imovina.

Iz Prištine je 10. oktobra stigla odlučna poruka da dijaloga o Trepči u Briselu nema. Ministarka za dijalog Edita Tahiri rekla je za prištinske medije da je reč o "imovini Kosova", da Priština neće pristati da se to nađe na dnevnom redu u Briselu i da je reč o "crvenoj liniji" za kosovsku vladu.

Trepča – senka nekadašnje zlatne koke Kosova

Trepča je bila jedna od najvećih kompanija bivše Jugoslavije, zapošljavala više od 20.000 zaposlenih u četrdesetak rudnika i fabrika cinka, srebra i olova. Sada je tek senka nekadašnjeg kompleksa, sa sedam rudnika cinka i olova, jedne fabrika cinka, jednom topinicom i tri koncentratora.

Agencija Rojters daje sliku Trepče, navodeći da je nekada činila dve trećine bruto domaćeg proizvoda Kosova, dok sada radi minimalnim kapacitetom, sa potraživanjima poverilaca od 1,4 milijarde evra.

Ovo je predmet sporenja Beograda i Prištine od proglašenja nezavisnosti Kosova. Trepču je za privatizaciju spremala agencija koju su osnovale UN, ali nije uspela da izađe sa planom za budućnost ovog kompleksa, delimično i zbog nejasne vlasničke strukture.

Trepča bi se, kako se navodi, sipčila sa stečajnim postupkom 1. novembra.

Kompleks je podeljen između severnog dela, koji je na teritoriji pod srpskom kontrolom, i južnog.

Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju je kazao da su bilansne rezerve olova i cinka u Trepči 51 milion tona vredne desetine milijardi evra i da to nije "otimanje imovine na Kosovu", već i imovine u centralnoj Srbiji, jer se oko 50% resursa Trepče nalazi u centralnoj Srbiji, misleći time verovatno na podzemne resurse koji se nalaze ispod centralne Srbije.