|
Svetski mediji o izborima u Francuskoj
Pobeda Emanuela Makrona na izborima za predsednika Francuske istorijska je iz više razloga, ocenjuje britanski nedeljnik Ekonomist, navodeći da je Francuska dobila najmladjeg predsednika u svojoj istoriji koji nikada ranije nije učestvovao u izbornoj kampanji. Pobeda Makrona predstavlja najnoviji udarac desničarskim pokretima, piše Vašington post.
Posle "najuzbudljivije i najburnije" izborne kampanje u skorije vreme, Francuzi su se "suprotstavili populizmu i doneli istorijisku odluku", piše Ekonomist.
Pobeda 39-godišnjeg Makrona u trci protiv desničarske kandidatkinje Marin Le Pen "nedvosmisleno pokazuje da je moguće u zapadnoj liberalnoj demokratiji kreirati proevropski, centristički odgovor na populizam i nacionalizam".
Makron će postati najmladji francuski predsednik, oborivši prethodni rekord koji je držao Napoleon Treći Bonaparta, nećak Napoleona Prvog, koji je izabran 1848. sa 40 godina.
Bivši ministar ekonomije, bankar po profesiji, nikada nije bio u izbornoj kampanji, a svoj politički pokret "Pokret" osnovao je pre samo 13 meseci. U tom trenutku je izgledala neverovatna mogućnost da se izbori protiv postojećih partijskih mehanizama s velikim finansijskim sredstvima i višedecenijskim iskustvom.
Od osnivanja Pete Republike 1958, nijedan nezavisni kandidat bez izbornog iskustva nije bio ni blizu predsedničke funkcije.
"Makron je, ipak, uspeo da iskoristi razočarenje Francuza, zahvaljujući kombinaciji zastrašujuće samouverenosti, mudre procene političkih snaga u Francuskoj i dobre doze sreće", ocenjuje Ekonomist.
Makronova "izvanredna politička avantura", počela je opažanjem da postojeće francuske partije ne samo da ne uspevaju da odgovore na strah koji jača populizam, nego da i stara podela partija na levicu i desnicu onemogućava da se napravi politički bedem protiv jačanja populističkog nacionalizma, kao i da se postigne konsenzus o ekonomskim reformama.
Ekonomist podseća da je Makron u svojoj knjizi "Revolucija" napisao da su se tradicionalne partije, umesto da se bore protiv ideja desničarskog Nacionalnog fronta, pokušavale da ga isključe iz vlasti. Makron je tvrdio da političari moraju da ponude otvoreno, tolerantno, proevropsko društvo, zasnovano na podsticanju privatnog preduzetništva pre nego na njegovom rušenju ili prevelikoj zaštiti, i stvaranju puteva za izlazak iz siromaštva žrtava globalizacije.
Makron se suočava s podeljenom zemljom i velikim očekivanjima, piše Ekonomist, ocenjujući da će populizam i Nacionalni front ostati važan faktor u francuskoj politici.
Makronova sposobnost da oživi poverenje i sprovede reforme biće od važnosti za celu Evropu. Očekuju ga parlamentarni izbori u junu, a bez podrške parlamenta neće moći da sprovede reforme.
Ukoliko ne uspe, sledeći put će biti teže nego ikad zaustaviti rast populizma i sprečiti Nacionalni front da dodje na vlast, ocenjuje Ekonomist.
Vašington post: Udarac desničarskim pokretima
Pobeda Emanuela Makrona predstavlja najnoviji udarac desničarskim pokretima koji su prošle godine uhvatili zalet, posle američkih predsedničkih izbora i referenduma o Bregzitu, ali su proteklih meseci pretrpeli poraze širom Evrope, piše Vašington post.
"Francuska je u nedelju ignorisala poziv na uzbunu desničarskog populizma koji je opčinio glasače u SAD i Velikoj Britaniji, odbacivši podstrekača protiv EU Marin Le Pen i izabravši za svog sledećeg predsednika Emanuela Makrona, centristu i političkog novajliju koji je obećao da će oživeti i svoju zemlju i kontinent", ocenjuje Vašington post.
Poraz liderke Nacionalnog fronta Marin Le Pen, piše američki list, umiriće uznemireni evropski politički establišment, pošto su tradicionalne partije širom Evrope strahovale da bi njena pobeda vratila decenijama unazad napore ka integraciji kontinenta.
"Rezultat odmah stavlja pritisak na Makrona da ispuni obećanja data nesrećnom izbornom telu Francuske, uključujući reformu dve institucije poznate po opiranju promeni: EU i francuska birokratija", navodi Vašington post.
Makron je, ocenjuje list, uspeo da se postavi kao autsajder koji je potreban zemlji i kao "optimističan i progresivan protivotrov mračnoj i nazadnoj viziji Nacionalnog fronta".
Vašington post dodaje da neuspeh Marin Le Pen neće okončati njena ambiciozna nastojanja da postane prvi desničarski lider izabran u Zapadnoj Evropi u posleratnoj istoriji, podsetivši da je osvojila 34 odsto glasova, gotovo duplo više nego njen otac Žan-Mari Le Pen 2002. godine.
Francuska štampa: Pobeda nad populizmom
Izbor proevropski orijentisanog centriste Emanuela Makrona za francuskog predsednika, a ne njegove protivnice iz redova ekstremne desnice Marin Le Pen, pobeda je nad populizmom i olakšanje je za Evropu, ali na najmlađem šefu francuske države ostaje još mnogo toga, ocenila je francuska štapma.
Dnevnik Mond vidi "nekoliko razloga za relativizovanje uspeha" Makrona na predsedničkim izborima.
"Mnogi Francuzi nisu glasali za kandidata već protiv ekstremne desnice", navodi list i dodaje da je u drugom krugu predsedničkih izbora zabeležen rekordni nivo apstinenata, belih ili nevažećih listića.
Za levičarski dnevnik Liberasion, pobeda Makrona jeste pobeda, ali "pod pritiskom".
Veliki broj apstinenata, uprkos opasnosti da bude izabran kandidat Nacionalnog fronta, "znak je nezadovoljstva novim predsednikom", navodi Liberasion.
Desno orijentisan dnevni list Figaro povodom pobede Makrona piše o izbornim "nijansama" i takođe navodi da je od 1969. godine juče zabeležen najveći broj apstinenata, kao i da se izborno telo podelilo na četiri bloka.
Figaro predviđa da će za novog predsednika predstojeći parlamentarni izbori biti teški, dok je ekonomski dnevnik Eko pozdravio "izbor nade" i novo "mlado i hrabro lice Francuske".
Za dnevnik blizak Komunističkoj partiji, Imanite, "počinje nova bitka" u svetlu borbe protiv "liberalne politike koju je najavio novi šef države".
Vučić i Nikolić čestitali pobedu Makronu
Premijer Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Tomislav Nikolić čestitali su Emanuelu Makronu pobedu na predsedničkim izborima u Francuskoj.
učić je izrazio očekivanje da će njegov predsednički mandat značiti produbljivanje saradnje srpskog i francuskog naroda.
"Čestitam vam pobedu na predsedničkim izborima sa nadom da ćete tu zahtevnu dužnost obavljati posvećeno i odgovorno na dobrobit Republike Francuske i njenih građana, kao i u korist porodice država Evropske unije kojoj Republika Srbija teži da pripada", navodi se u čestitki.
"Uveren sam da će vaš predsednički mandat značiti produbljivanje saradnje srpskog i francuskog naroda", navodi se na kraju čestitke premijera Vučića novizabranom predsedniku Francuske.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić čestitao je Emanuelu Makronu izbor za predsednika Francuske poručivši mu da u Srbiji ima partnera.
"Želim da istaknem da u Srbiji imate partnera koji želi da doprinese daljem razvoju i unapređenju naših istorijskih i prijateljskih veza. Nadam se da će bilateralni odnosi ubuduće biti bolji", naveo je Nikolić u čestitki.
|
