|
Stvaranje filmova zavisi od ličnosti a ne toliko od sistema u kome živimo. Možete sada da ih snimite i mobilnim telefonom. Ali da bi se ambicioznije ideje sprovele u delo potrebno je mnogo novca. Da bi napisao knjigu koju će kasnije pročitati milion ljudi, piscu je potreban samo kompjuter ili papir, slikaru - platno, dok reditelj mora da angažuje od 50 do 70 ljudi. Mesec dana snimanja košta pola miliona evra i to su bitne razlike - kaže glumac Svetozar Cvetković, koji se publici na Filmskim susretima u Nišu predstavio ulogom “gprofesora Zurovca” u ostvarenju “Izgrednici” Dejana Zečevića.
Svojim novim filmskim likom otvara “Pandorinu kutiju prostorne destrukcije koja vodi ka socijalnoj, a zatim i do izgreda”. Kako u takvoj situaciji sačuvati sedmu umetnost, pitanje je koje se ovih dana sve češće pominje u filmskim krugovima. Cvetković kaže da je pravljenje filma “Sizifov posao”.
- Teško je baviti se pravljenjem filmova i oduvek je tako bilo. Desi se jedanput, dvaput godišnje neka izvanredna stvar, što je za naše uslove verovatno sasvim dovoljno, ali moglo bi da bude mnogo bolje. Mislim da organizacija filmske industrije dolazi polako na svoje mesto upravo zbog toga što u Filmskom centru sada postoje ljudi koji sve ono što se dešava u kinematografiji sprovode u jedan legalan sistem. Problem je što ta sredstva koja se dodeljuju na konkursima, bez obzira na to što su sada mnogo veća nego što su bila pre četiri-pet godina, i dalje nisu dovoljna da bi neko mogao da se upusti u stvaranje filma, jer pokrivaju od 40 do 50 odsto budžeta.
U takvoj situaciji, po njegovim rečima, potrebno je da se producenti snalaze i nađu načina kako će film da finansiraju do kraja.
- Često se, međutim, ne snađu, pa se od sedam ili osam filmova koji dobiju sredstva, samo dva snime, dok ovi ostali moraju da vrate novac koji su dobili. Mislim da kod nas filmska industrija nije industrija, izuzeci potvrđuju pravilo - kaže poznati glumac.
Cvetkoviću se dopada ideja “otvaranja” Filmskih susreta prema stvaraocima iz drugih država, onima sa kojima nas povezuje isti jezik.
- Saradnja vodi ka onome što se već desilo najpre u pozorištu. U Užicu postoji festival koji se zove “Festival bez prevoda”. Ako neko otvara vrata na taj način i u Nišu, onda ih otvara, zasada, poprilično malo. I dalje se u propozicijama ograničavamo na to da u konkurenciju za nagrade ulaze glumci koji su državljani Srbije. Tako nam se desio paradoks da je Rade Šerbedžija dobio nagradu za stranog glumca na festivalu u Nišu - ističe Cvetković.
Ne krije da je imao veliku sreću što je stvarao u vreme “gzlatnog doba jugoslovenskog filma”.
- U bivšoj zemlji je postojala velika produktivnost. Od 45 do 50 filmova koji su se godišnje snimali, moglo je da se izabere dvadesetak naslova koji su se prikazivali u Puli, a zatim u Nišu. Najbolje vreme za jugoslovenski, ne srpski film, bilo je krajem sedamdesetih do raspada zemlje. Žika Pavlović, Dušan Makavejev, Miša Radivojević, Goran Marković su se tad pojavljivali i snimali svoje debitantske filmove, pa zatim Srđan Karanović... To je bio sjajan i veliki zamah. Onda je usledila praznina, sa izuzecima Srđana Dragojevića, Darka Bajića i Dragana Bjelogrlića koji je mnogo uradio da stvari u producentskom smislu mogu da podsećaju na nešto što postoji u svetu.
RUŠILAČKE AMBICIJE
Društvo u kome živimo ima jednu rušilačku ambiciju, u fizičkom i duhovnom smislu, ali to nije slučaj samo kod nas. Odnosi među ljudima se sve više razgrađuju. Srljamo ka sve većoj agresivnosti. Pogrešna je edukacija mladih ljudi. Tenzija se diže i jedna radikalna desnica, koja i u Evropi postoji, razvija se i kod nas, i daleko smo od spuštanja lopte - kaže Cvetković, koji svoj lik u filmu naziva “manipulatorom” prema nauci i studentima.
novosti.rs
Radošu Bajiću nagrada "Pavle Vuisić": U društvu sam besmrtnih
Veliki značaj festivala srpskog filma u svetu
Neugasli bunt Miće Popovića
Dušan Otašević : U umetnost se svi razumeju, kao i u sport
"Izgrednici" bez premca
Veliki skup slavista
SFF: Najbolji film 'Aga' iz Bugarske
„Granice kiše“ u programu festivala u Montrealu/„Meso“ na Filmskom festivalu u Montrealu
"Nišvil" oborio sve rekorde: U nastupima 1000 izvođača uživalo 200 hiljada ljudi
|
