|
Neophodni su nam promena svesti i prepoznavanje značaja kulture. Važno je graditi puteve, ali i oni propadaju, a jedno umetničko delo, koje dospe u muzej, sve će nas nadživeti.
Ovo, u razgovoru za "Novosti", ističe slikar i akademik Dušan Otašević, upravnik Galerije SANU, koja "doterana" novom, odličnom klimatizacijom i grejanjem (čekaju se i savremeni uređaji za merenje vlažnosti, kakve imaju ostali muzeji), ali pre svega probranim i kvalitetnim programom, obeležava jubilej - pola veka postojanja. Nedavnom izložbom Nedeljka Gvozdenovića, kako je u katalogu zapisao Otašević, ispravljena je i jedna velika nepravda, jer ovom osnivaču Galerije do sada nije organizovana izložba pod svodovima SANU.
- Nije to samo pitanje spasavanja od zaborava, kome smo, poznato je, kao nacija skloni, već smo želeli da u godini jubileja imamo pre svega dobru izložbu, praćenu katalogom kakav joj dolikuje - objašnjava sagovornik. - Gvozdenović je imao želju da dela koja su po njegovom mišljenju bila najbolja budu sakupljena na jednom mestu. Čak i kada je postao slikar na ceni i imao velike ponude, kupcima neke radove nije ni pokazivao, da ih ne bi otuđio.
Smatrao je i da je bolje da umetničko delo bude izloženo u javnom prostoru nego da stoji u privatnom stanu...
- Umetnici su nekada u situaciji da se odreknu svojih dela da bi plaćali račune. Svi se mi radujemo kada nam delo kupi privatnik, ali to ipak ostaje u zatvorenom krugu, za kupca, njegovu porodicu i prijatelje, ponegde se i izloži. Ali šta ćete lepše od toga da su vaša dela pristupačna širokom broju zainteresovanih.
I SANU ima vrednu i mnogobrojnu zbirku. Postoji li mogućnost da ona negde stalno bude pred očima javnosti?
- Postojala je ta ideja, ali zasada nema mogućnosti da se ona ostvari. Ipak, napravljen je jedan izbor iz zbirke koji već tri godine putuje po Srbiji i do sada je prikazan u deset-dvanaest gradova. Odazivamo se gde god postoje uslovi za izlaganje. Uvek me obraduje sa koliko pažnje, očekivanja i ljubavi se prima takva jedna izložba.
Koliko je paradigmatično za našu sredinu to što su, u godini jubileja Galerije, izložbe Marka Čelebonovića i Svetislava Arsića Basare na gradskom konkursu za kulturu dobile sredstava koliko i obeležavanje godišnjice rada jedne modne kretaorke?
- Mnogo sam puta to govorio, gotovo da nema smisla da se toliko ponavljam, ali ponekad se ne prepoznaju naše proverene vrednosti. Takvi propusti ne bi trebalo da se prave. Ali, povodom jubileja napravljen je i jedan mali iskorak, pa će ovde prvi put biti organizovan jedan deo Oktobarskog salona. Iako su nekada za kulturu izdvajanja skromna, to nije slučaj sa ovom izložbom, koja je veoma skupa. I Grad i Republika su bili veoma široke ruke, i moram da pohvalim takvo prepoznavanje umetnosti.
Posle dužeg vremena, na Salon su pozvani i naši akademici, poput vas i Vladimira Veličkovića...
- Za razliku od prethodnih Salona na kojima su preovladavali novi pogledi i tehnologije, kustosi Gunar i Danijel Kvaran su se odlučili da uključe neke starije generacije. Doći će i Joko Ono, koja je jedna od zvezda, a biće i još bitnih umetnika. To mi je drago, kao i činjenica da u tome učestvujem.
Jedan od vaših radova ušao je u stalnu postavku Narodnog muzeja. Šta vam to znači?
- Nekako izgleda normalno da ovi savremeni proizvođači budu u Muzeju savremene umetnosti, gde i pripadaju. Narodni muzej, ipak, ima drugu koncepciju, zbirku koja obuhvata period od praistorije do danas. Svakako je to priznanje za sve koji su se tu našli. Većina nas, u tom izboru, zaokružila je svoje delo i zauzela prepoznatljivo mesto. Pitanje je koga će sreća poslužiti da još ponešto uradi. Izuzeću sebe, ali mislim da nije pogršeno što su se u stalnoj postavci našli i aktivni stvaraoci.
Mnogo se toga promenilo dok ste vi, kako kažete, zaokruživali svoje delo, a koliko ste se vi promenili?
- Počinjući svoj umetnički posao, bio sam pobornik futurističkih ideja da muzeje treba spaliti. Blisko mi je bilo da u muzeju treba da bude neki sportski auto a ne Nika sa Samotrake. Sada se promenilo i vreme, a i ja sam se promenio. Sve sam skloniji oslanjanju na tradicionalne vrednosti. Nisam pobornik da se radi kao u 17. ili 19. veku, ali ne treba ostavljati po strani ono što je vredno pomena.
Čačanskoj publici nedavno ste ponudili izložbu "Gozba", šta je na njoj bilo?
- To je neka mala retrospektiva u vezi s radovima koji su tematski približni. Tako da ima ranih radova iz šezdesetih, a poslednji je nastao prošle godine. Ono što ih objedinjuje jeste tema koju sam odabrao, misleći, pre svega, na običaj antičkih Grka da uz prijatan obed razgovaraju o umetnosti. Jedan rad se, recimo, oslanja na gozbu koju imam kada odem u muzej.
Zatvoreni muzeji više nisu "dežurna" tema? Šta sada?
- Otvaranjem muzeja, i izdvajanja iz budžeta za te institucije, zbog troškova koji su uvećani, moraće da budu značajnija, ali to je neohodno ako hoćemo da funkcionišu i da se hvalimo brojem posetilaca. Imamo i sve više turista, koji će ovde jesti ćevapčiće, ali imaju vremena i da vide muzeje, pa kao svuda u svetu, već u hotelu im to treba predočiti. Redovi ispred Narodnog muzeja pokazali su i kako nije tačno ni to da naša publika voli samo zabavu.
Ove godine su i izbori u SANU, odeljenje muzičkih i likovnih umetnosti se nije dugo obnavljalo. Šta se očekuje?
- Postignut je dogovor, neka vrsta preporuke od strane uprave, da odeljenja koja imaju veći broj članova budu uzdržana sa brojem kandidata. Naše odeljenje je ovoga puta dobilo podršku da primi veći broj članova. Videćemo šta će biti na jesen. Kada je umetnost u pitanju, skloni smo da procenjujemo po tome šta nam se dopada a šta ne, kao što pravimo reprezentacije u sportu. Svi sve razumemo.
Pa, da li se i u umetnost razumemo kao i u fudbal?
- Svi imamo svoje afinitete. Ali ako voliš nekog umetnika, ti ga drži na svom zidu. Zalažemo se za to da prijem u SANU nije samo priznanje, već se u ovoj instituciji svakoga dana nešto događa, a to organizuju članovi. Treba zato birati ljude koji su spremni, s obzirom na godine i konstituciju, da odvoje deo svog vremena i da rade. Naravno, podrazumeva se da kandidat iza sebe ima ostvareno delo, ali neko mora i da podmetne leđa.
KONKURS ZA DIREKTORA MSU
Predsednik ste UO Muzeja savremene umetnosti, dokle se stiglo sa raspisivanjem konkursa za izbor direktora?
- Upravni odbor je svojevremeno zamolio Ministarstvo da v. d. direktora Slobodan Nakarada ostane na tom mestu dok se ne završi rekonstrukcija. Oni su to prihvatili, a posle otvaranja muzeja otpočeli su već neki dogovori, bilo je i nekih nastojanja da se promeni statut, a potom je sve zastalo, kao i mnoge druge stvari. Sada se pominje i ova situacija sa Kosovom, pa se sve primirilo. Ali u narednom periodu će i to morati da se reši. Bez obzira na to, u muzeju se veoma ozbiljno radi, oni su već najavili izložbu Marine Abramović, ove godine će imati retrospektivu Ilije Šoškića, a sledeće godine veliku izložbu savremene nemačke umetnosti, što je ogroman poduhvat.
IZAZOVI SLOBODE
Danas je čovek zatrpan obiljem informacija koje ne mogu ni da se sagledaju. Granice su se toliko raširile. Nekada je Dišan mogao da nacrta brkove Mona Lizi, izloži pisoar i da pomeri granice. Danas možete da uradite šta hoćete, da napravite izložbu a da u galeriji nema ničega, jer ne postoje reperi. Teško je, kada je sloboda ogromna, pronaći svoje mesto. Nisam za ukidanje sloboda, ali ako imate ograničenja, njih ćete rušiti. A sada vam je sve otvoreno.
novosti.rs
"Izgrednici" bez premca
Veliki skup slavista
SFF: Najbolji film 'Aga' iz Bugarske
„Granice kiše“ u programu festivala u Montrealu/„Meso“ na Filmskom festivalu u Montrealu
"Nišvil" oborio sve rekorde: U nastupima 1000 izvođača uživalo 200 hiljada ljudi
Dva veka biblioteke Matice srpske, najbogatije na Balkanu
Gipsy Kings zatvorili Nišvil
'Hladni rat' otvorio 24. SFF
Tri decenije od smrti Pavla Vuisića: Sa Sremskog fronta Paju terali da služi vojsku
Filmovi, serije, škola dramaturgije u Vrnjačkoj Banji
Podrška srpskim hitovima
Vukosavljević: U naredne četiri godine dostižemo preporučeni minimalni nivo izdvajanja za kulturu
Počinje Nišvil
Velika porcija džeza
|
