Strategija EU: Politika proširenja ulaganje u bezbednost

izvor : euractiv  foto:                                                                                                                          29.06.2016.

Politika proširenja predstavlja strateško ulaganje u bezbednost i prosperitet Evrope i biće i dalje zasnovana na jasnom, striktnom i fer procesu pristupanja, navodi se u novoj strategiji za spoljnu politiku i bezbednost EU. U dokumentu predstavljenom na samitu EU u Briselu, kao strateški izazov za Uniju na tom planu izdavaja se podsticanje političkih i ekonomskih reformi i razvoja dobrosusedskih odnosa na Zapadnom Balkanu i Turskoj. Izazovi, poput migracija, energetske bezbednosti, terorizma i organizovanog kriminala, sa kojima se zajedno suočavaju EU, Zapadni Balkan i Turska, mogu se jedino zajedno rešavati, ističe se u strategiji koja treba da zameni sličan dokument iz 2003. godine.

"Kredibilna politika proširenja predstavlja strateško ulaganje u evropsku bezbednost i prosperitet Evrope i već je u velikoj meri doprinela miru u područjima koja su nekada bila pogođena ratom", navodi se u dokumentu koji je 28. juna predstavljen liderima EU na sastanku u Briselu.

U strategiji piše da će se politika EU prema zemljama kandidatima i dalje zasnivati "na jasnom, striktnom i fer procesu pristupanja".

U tome će se EU, kako se dodaje, usredsrediti "na osnovne zahteve članstva i pomnije praćenje reformi, jasnije zahteve u reformama i povratne informacije iz Evropske komisije i članica, kao i lokalnog civilnog društva".

"Istovremeno, podrška EU i saradnja sa ovim zemljama mora dati konkretne koristi već danas i biti dobro komunicirana", navodi se u dokumentu.

To uključuje "saradnju u borbi protiv terorizma, reformi sektora bezbednosti, oblasti migracija, infrastrukture, energije i klime, produbljivanje kontakata među ljudima i preoblikovanje dela pomoći EU u cilju vidljivog poboljšanja dobrobiti građana", dodaje se u strategiji.

Ocenjuje se da se izazovi, poput migracija, energetske bezbednosti terorizma i organizovanog kriminala, sa kojima se zajedno suočavaju EU, Zapadni Balkan i Turska, mogu jedino zajedno rešavati.

Dodaje se da se, međutim, "otpornost ovih zemalja ne može uzeti zdravo za gotovo", a da EU uživa jedinstven uticaj u svim tim zemaljma. Strateški izazov za EU će zato biti podsticanje političkih reformi, uspostavljanja vladavine prava, ekonomskog razvoja i dobrosusedskih odnosa na Zapadnom Balkanu i Turskoj, uz istovremeno nastavak saradnje u različitim sektorima, piše u strategiji.

"Kredibilna politika proširenja utemeljena na strogom i fer uslovljavanju je nezamenljivo sredstvo za jačanje otpornosti datih zemlja", piše u strategiji.

U dokumentu se ponavlja stav da bilo koja evropska država koja poštuje i podržava vrednosti sadržane u ugovorima o EU može da postane članica Unije.

U strategiji se navodi da je u interesu građana EU da se ulaže u "otpornost država i društava koja se prostiru na istoku sve do centralne Azije i na jugu do centralne Afrike".

Konstatuje se da, kada je reč o Evropskoj politici susedstva prema zemljama sa kojima se Unija graniči na istoku, "mnogi ljudi žele da grade bliže odnose sa Unijom", kao i da ta snaga privlačnosti EU može da podstakne transformaciju tih zemalja.

EU će se u svojim naporima da podrži stabilnost društava u širem susedstvu usmeriti na najakutije slučajve slabosti vlasti, ekonomije, društva, klime i energetike, kao i na razvoj efikasnije politike migracija za Evropu i njene partnere, dodaje se u dokumentu.

Strategiju je 28. juna liderima EU na sastanku u Briselu predstavila visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini.

Evropski savet je u junu 2015. godine dao Mogerinijevoj mandat da pripremi novi strateški dokument u oblasti spoljne politike i bezbednosti.

Prethodni dokument, Evropska strategija bezbednosti (ESS) doneta je u decembru 2003. posle podela među članicama zbog intervencije u Iraku koju su predvodile SAD.

U toj strategiji se Balkan pominje u kontekstu doprinosa EU u rešavanju sukoba u regionu tokom 1990-tih i značaja njegove sabilnosti za evropsku bezbednost.

"Kredibilitet naše spoljne politike zavisi od konsolidacije naših dostignuća tamo. Evropska perspektiva je i strateški cilj i ujedno podsterek za reforme", piše u tom dokumentu.